Na Karadzicevom tragu
Izvestaci IWPR-a tragaju za naznakama gde bi se mogao nalaziti poznati bosanski begunac.
Na Karadzicevom tragu
Izvestaci IWPR-a tragaju za naznakama gde bi se mogao nalaziti poznati bosanski begunac.
Kasna je decembarska noc dok sedim na podu kancelarije IWPR-a u Beogradu. Ispred mene su razbacani papiri i mapa istocne Bosne. Poslednja dva sata sam proveo obelezavajuci crvenom olovkom gradove i sela za koja se govorilo da se u njima krije najtrazeniji covek u Evropi.
Pripremam se za desetodnevni put u Bosnu sa mojim kolegom Danielom Sunterom i potragu za ratnim zlocincem Radovanom Karadzicem, sto je deo sireg istrazivanja veza organizovanog kriminala i pripadnika drzavne bezbednosti u Bosni.
Narednog dana pokazujem listu ljudi za koje se pretpostavlja da pripadaju ovoj mrezi coveku koji je sretao Karadzica i poznaje neke od njegovih najopasnijih saradnika.
Zadovoljan sam, jer on potvrdjuje da je moja lista tacna, i pazljivo ga slusam dok precrtava imena ljudi koje ne bi trebalo kontaktirati jer su previse opasni. Lista ljudi sa kojima cemo razgovarati sada je prilicno kratka.
U nekoliko narednih dana nastavljam potragu odlazeci u skupe beogradske restorane i nocne klubove da bih se sretao sa telohraniteljima ubijenih srpskih paramilitaraca i visokih policijskih sluzbenika. Njihovi nekadasnji sefovi bili su veza izmedju Milosevicevog rezima i Karadzica u ranoj fazi rata i tvrdi se da ovi telohranitelji i dalje odrzavaju svoje stare kontakte u Bosni.
Ovi ljudi sirokih ramena i prodornih pogleda govore o svojim susretima sa Karadzicem i o tome ko bi medju njima danas mogao biti njegovo obezbedjenje.
Za vreme ovih razgovora cujem neverovatne tvrdnje i protivtvrdnje koje mogu biti od vrednosti za svakoga ko se interesuje za Karadzica, poput mene. Cvrste cinjenice je veoma tesko utvrditi, ali spekulacija ima u izobilju.
Jedan bivsi paramilitarac koji se borio u Bosni rekao mi je da zna da Karadzic odrzava veze sa oficirima francuske vojne obavestajne sluzbe koje je upoznao za vreme rata. Drugi tvrdi da je Karadzic ostao na slobodi zahvaljujuci britanskoj obavestajnoj sluzbi.
Njihovo poznavanje politike velikih sila deluje prilicno pojednostavljeno, ali cini se da raspolazu saznanjima iz prve ruke o navodnim vezama izmedju Beograda i Karadzica u godinama posle rata. Rekli su mi, na primer, da se do 1998. konvoj crnih «Audija» kojim je putovao Karadzic slobodno kretao po republici bosanskih Srba i prelazio granicu sa Srbijom bez problema.
Dan pre puta pripremam lance za automobilske gume. Zima je na Balkana, a prognozirano je da ce na visokim planinama istocne Bosne vejati sneg.
Polazimo iz Beograda u pravcu jugozapada, prema granici. Prelazimo neobicno lepu reku Drinu koju prati medjunarodna granica, i konacno, posle pet godina, ponovo sam u Bosni, tamo gde je bilo srce zemlje koju su nekada zvali Jugoslavija.
Poslednji put sam ovde bio 1998, kada sam radio kao monitor za ljudska prava za medjunarodnu organizaciju koja je istrazivala sistematske slucajeve zloupotrebe ljudskih prava u oblastima koje su kontrolisali Karadzicevi ljudi.
U to vreme, Karadziceva mreza je bila rasprostranjenija i manje tajnovita. Bio sam na mnogim zvanicnim sastancima na kojima sam mogao videti Karadzicevu sliku na zidu, odakle me je posmatrao kao neki punacki vampir i neprestano podsecao na coveka koji povlaci konce iz senke.
Ovog puta njegove slike nigde nema, osim na jeftinim majicama i posterima koje nude osiromaseni ulicni prodavci na starom Karadzicevom terenu, u srpskom Sarajevu. Sa tankom odecom u kojoj trpe sneg koji veje vise mi lice na zrtve endemskih socijalnih problema u Bosni nego na fanaticne sledbenike coveka sa poternice.
Sledeceg jutra veliki sneg nas sprecava da podjemo nazad u planine, pa nekoliko dana provodimo u Sarajevu i srecemo se sa lokalnim policajcima, sluzbenicima drzavne bezbednosti i analiticarima u zadimljenim barovima i slabo zagrejanim kancelarijama.
Neki su kriticni prema poslednjim pokusajima medjunarodne zajednice da razbije Karadzicevu mrezu.
"Mi smo spremni da ga uhapsimo", rekao nam je jedan od sagovornika. "Ali, jos nema politicke volje za to kod predstavnika medjunarodne zajednice. Dajte nam opremu za nadziranje i obucene, naoruzane ljude, i sve ce biti gotovo za nekoliko sedmica."
"Trebalo bi da SFOR pritvori njegove rodjake i saradnike, kao sto su SAD uradile sa partijom Baas u Iraku", izjavio je drugi.
Svi tvrde da nemaju pojma gde je Karadzic. Ali neki od ovih ljudi su bivsi opereativci jugoslovenske tajne sluzbe, ali njihovi upuceni osmesi i usputni komentari pokazuju mi da ovi ljudi znaju gde su tela zakopana.
Potom se srecemo sa stranim obavestajnim oficirima koji su ukljuceni u misije za monitoirng i predstavnicima medjunarodnih organizacija koje su zaduzene da primoraju oklevajuce nacionalisticke politicare u Bosni da primene Mirovni sporazum iz Dejtona. Ali, ako i raspolazu nekim informacijama o tome gde se Karadzic nalazi, nisu spremni da ih podele sa nama.
Zbog izostajanja bilo kakvog stvarnog proboja u potrazi za Karadzicem mnogi obicni Bosanci su skloni prihvatanju citavog niza teorija zavere. Francuski obavestajci blokiraju britanske i americke pokusaje da se uhvati Karadzic. Britanski obavestajci blokiraju americke i krivicu prebacuju na francuske. Postoji tajni dogovor izmedju Amerikanaca i Karadzica. Pocinje da mi se vrti u glavi.
Da bih se odmorio od svih tih teorija zavere, jednog suncanog jutra izlazimo iz grada u upucujemo ka lepim planinama i visoravni regiona Romanije, putevima za koje pretpostavljamo da ih i Karadzic koristi.
Kolovozi su strmi, uski i pokriveni snegom. Pogledi lokalnih stanovnika su prodorni i upitni. Putevi postaju previse opasni, cak i sa lancima na gumama, pa se vracamo u Sarajevo posto smo shvatili samo jednu stvar – bez elektronske opreme za pracenje i timova za brze akcije koji stoje na raspolaganju drzavama clanicama NATO, Karadzic nece biti uhvacen na tako nepristupacnom terenu.
Vracam se u Beograd veoma pesimistican u pogledu mogucnosti da bude uhvacen. Ali onda, u kancelariju u subotnje jutro stize agencijski izvestaj da je SFOR zapoceo novu operaciju potrage. Zovem jedan od svojih izvora u Sarajevu. "To je samo predstava za javnost," kaze mi ona, ukazujuci na brojne akcije u proslosti koje nisu dale nikakvih rezultata.
Onda saznajem da je SFOR nekoga pritvorio. Iznenadjen sam jer se to ranije nije dogadjalo u ovakvim operacijama. Proveravam ime i ono mi zvuci poznato.
Pregledam svoju listu osumnjicenih i pronalazim ga u grupi onih koji su "previse opasni za intervju".
Prilicno uzbudjen zovem NATO izvore, ali oni nisu spremni da otkriju okolnosti pod kojima je doslo do hapsenja, ali potvrdjuju identitet ovog coveka. To je Bato Tesic. To je vazno, jer je Tesic bio pripadnik specijalne policijske jedinice koja je stitila Karadzica u vreme kada sam prvi put radio u Bosni. Obavestajni izvori iz redova bosanskih Srba veruju da je on i dalje glavni Karadzicev covek.
Nedostatak pouzdanih informacija u vezi sa njegovim pritvaranjem pokrece brojne spekulacije. Glavna je ta da je Karadzic povredjen i da je prkrsio protokole bezbedne komunikacije da bi zatrazio pomoc. Ovaj razgovor je prisluskivan, na osnovu cega je Tesic uhapsen.
To se ipak ne moze potvrditi, i ja pocinjem da se pitam da li sam samo poslednji u nizu mnogih novinara i medjunarodnih zvanicnika koji su predvidjali da ce Karadzic ubrzo biti uhapsen.
Ali, onda saznajemo da je SFOR nedavno odrzao tajni sastanak sa vladajucom partijom bosanskih Srba, gde je receno da Karadzic mora biti isporucen – ovog puta nece biti nikakvih izgovora.
Zatim sam saznao da je kljucni britanski obavestajni agent, koji je iz Londona poslat da ucestvuje u operaciji obaranja Milosevica, nedavno bio u Beogradu da bi saopstio predstavnicima vlasti da su zemlje clanice NATO ozbiljne u nameri da uhapse Karadzica i da mu ne smeju pruzati nikakvu pomoc.
Posle ovih saznanja osciliram izmedju novog talasa uzbudjenja da bi se konacno nesto zaista moglo dogoditi i vec uobicajenog skepticizma koji su prihvatili svi oni koji se bave temom potrage za Karadzicem.
Nadam se da ce Bato Tesic ostati u pritvoru SFOR-a. Nadam se da ce saradjivati. Nadam se da ce uslediti novi potezi. Nadam se da je ovo poslednji clanak o potrazi za Radovanom Karadzicem.
Hju Grifits je koordinator istrazvackih projekata IWPR-a.
