Mudzahedini Se Opiru Proterivanju
Planirano proterivanje mudzahedina iz severne Bosne preti da se pretvori u pravu krizu.
Mudzahedini Se Opiru Proterivanju
Planirano proterivanje mudzahedina iz severne Bosne preti da se pretvori u pravu krizu.
Umereno rukovodstvo Maglaja, pokazujuci da se ne sali, nedavno je pokusalo da ukloni jedan od najozbiljnijih problema u regionu - mudzahedine i njhove porodice.
Islamski fundamentalisti, koji zive u udaljenom selu Bocinja Donja primorani su da vrate domove njihovim prvobitnim vlasnicima, bosanskim Srbima.
Poboljsana bezbednost i politicka situacija u Bosni u toku ove godine dovela je do povecanja broja povratnika. Vise od 15.000 ljudi se vratilo u svoje domove u toku prvih sest meseci 2000 godine, sto je tri puta vise u odnosu na isti period prosle godine.
Proterivanja onih koji se nalaze u domovima izbeglica izazivaju ljutnju i suze. Tek sto je spomenuta ova namera doslo je do krize u Bocinji.
Glavna cesta koja vodi kroz ovaj region bila je tri dana blokirana. Policija je na kraju prekinula ovaj protest i uhapsila devetnaest ljudi, ukljucujuci nekoliko mudzahedina. Stvarni problemi ce nastati kada policija pocne iseljavati stanovnike Bocinje.
Pre rata u Bocinji je zivelo oko 3.000 bosanskih Srba. Posle sukoba, ovo selo je dospelo na naslovne strane novina kada je muslimansko rukovodstvo dozvolilo grupi stranih i lokalnih mudzahedina da se usele u napustene srpske kuce.
U toku rata, neki od ovih islamskih ratnika borili su se zajedno sa muslimanskim snagama. Kada je doslo do prestanka ratnih dejstava neki od njih su se ovde ozenili i dobili bosansko drzavljanstvo i stanove kao neku vrstu priznanja za njihov doprinos u toku rata.
Ipak, vec duze vreme se polemise o velicini njihovog doprinosa. Bosnjaci su tvrdili da su mnogi strani mudzahedini izbegavali borbe. Sumnja se da su oni dosli da bi sakupljali obavestajne podatke ili pridobijali i obucavali mladice za teroristicke i ostale kriminalne aktivnosti.
Pojava mudzahedina u srcu Evrope izaziva zabrinutost zapadnih, narocito americkih diplomata. U toku 1996. i 1997.godine oni su ubedili bosansko muslimanskog vodju, Aliju Izetbegovica, da protera nekoliko mudzahedina koji su krivicno gonjeni.
Oko 300 islamskih ratnika, njihovih domacih pristalica, zena i dece ostalo je u Bocinji, gde su ziveli zasebno, bez uznemiravanja od strane lokalne policije, poreznika ili bilo kakvih vlasti. Strana lica nisu nikad zalazila u ovo selo.
S vremena na vreme u stampi bi se objavile price o mudzahedinima koji uznemiravaju "nevernike" u okolnim gradovima. Sumnja se da su neki od njih navodno ucestvovali u kriminalnim i teroristickim aktivnostima unutar i van Bosne. Najgore je to sto islamisti nisu razoruzali prestankom ratnih dejastava. Lokalna policija, vojska, cak i pripadnici mirovnih jedinica UN i NATO nisu se usudjvali da pretraze kuce u Bocinji.
Zbog lose reputacije koju uziva Bocinja, region Maglaja nije dobio pomoc za obnovu. Mnoga lokalna industrijska preduzeca koja su prezivela rat sada su pred bankrtstvom i zatvaranjem zbog nedostatka sredstava.
Situacija je pocela polako da se menja nakon lokalnih izbora 8. aprila, kada je vodeca bosanska opoziciona stranka, Socijaldemokratska partija, SDP, porazila vodecu muslimansku nacionalisticku partiju SDA u Maglaju.
Nakon sto je preuzeo duznost, novi SDP gradonacelnik Maglaja, Mehmed Bradaric, rekao je da ce prioritetan zadatak biti proterivanje mudzahedinskih porodica iz Bocinje da bi se omogucio povratak nekadasnjih stanovnika sela, bosanskih Srba.
Ovo saopstenje navelo je raseljene muslimane koji zive u dva napustena srpska sela blizu Bocinje da blokiraju put. UN i lokalna policija smatraju da su mudzahedini podsticali demonstrante. Oni kazu da su im mudzahedini rekli da ce maglajske vlasti poceti raseljavanje izbeglica i iz ostalih sela kako bi se pripremio teren za masovni povratak bosansko srpskog stanovnistva koje je tu zivelo pre pocetka rata.
U medjuvremenu, maglajske vlasti suocile su se sa jos jednim problemom - sopstvenom policijom. Sa SDA jos uvek na vlasti u kantonalnoj vladi i ministarstvu unutrasnjih poslova, lokalna policija oklevala je da intervenise, cak i posto su opstinske vlasti objavile vanredno stanje.
Stoga se ovaj humanitarni i bezbednosni problem pretvorio u politicki sukob izmedju SDA i SDP.
Zastoj u Bocinji resen je posto je vrhovni medjunarodni pregovarac, Visoki predstavnik, Wolfgang Petritsch izjavio da smatra ministra unutrasnjih poslova kantona Zenice "licno odgovornim" za resenje ove krize. Dan posle toga barikade su uklonjene.
Posle pregovora sa lokalnim, kantonalnim i saveznim vlastima, dogovoreno je da policija pocne iseljavanje po dva muslimanska domacinstva Bocinje svakog dana od 24. jula. "Strani" mudzahedini ce ostati poslednji. U medjuvremenu, savezna vlada je platila dva miliona maraka za obnovu napustenih i razorenih stanova u Maglaju da bi smestila stanovnike Bocinje koji nemaju gde da idu.
Jedini problem sa ovim planom je sto niko nije pitao mudzahedine da li se slazu s tim. Lokalni analiticari se plase da bi neki islamski borci mogli uzeti zakon u svoje ruke.
Janez Kovac je redovni dopisnik IWPR.
