Moze li SDP izvrsiti svoje obaveze?
Izgleda da ce opoziciona partija SDP prekinuti nacionalisticku hegemoniju u Bosni. Medjutim, da li je ova partija dorasla tom zadatku?
Moze li SDP izvrsiti svoje obaveze?
Izgleda da ce opoziciona partija SDP prekinuti nacionalisticku hegemoniju u Bosni. Medjutim, da li je ova partija dorasla tom zadatku?
Opsti izbori u Bosni ovog vikenda obecavaju kraj posleratnog monopola koji su uzivale nacionalisticke partije.
Ankete javnog mnenja ukazuju da bi opoziciona multietnicka Socijaldemokratska partija, SDP, Zlatka Lagumdzije mogla da obezbedi vecinu glasova na teritoriji pod vodjstvom Bosnjaka (bosanskih Muslimana) i znacajnu manjinu u krajevima u kojima zive bosanski Hrvati i Srbi.
Iako se ne ocekuje da ce Lagumdzija ostvariti natpolovicnu vecinu glasova u Parlamentu Federacije, on ce moci uz pomoc manjih opozicionih partija da formira vladu.
Dok nacionalisticke partije Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, i Srpske demokratske stranke, SDS, jos uvek uzivaju najjacu podrsku u svojim uporistima, SDP ce imati vrlo vaznu ulogu u raspodeli vlasti.
Medjutim, mnogi posmatraci se pitaju da li SDP i Lagumdzija mogu da ispune obecanja. Za vreme lokalnih izbora u aprilu, SDP je osvojila vise od 200.000 glasova i postala jedna od najvecih partija u Bosni. U mnogim opstinama pod novim SDP rukovodstvom doslo je do brzih promena.
Medjutim, neki Lagumdzijini potezi u poslednje vreme naterali su pojedine medjunarodne zvanicnike da podignu obrve. Pojedine odluke o raspodeli novih duznosti i funkcija izazvale su trzavice u SDP. Ove trzavice kulminirale su otvoremnim sukobom izmedju Lagumdzije i osnivaca SDP-a, Nijaza Durakovica.
Prema izjavi jednog zapadnog zvanicnika koji je zeleo da ostane anoniman, Lagumdzija je poceo da pravi partiju jednog coveka, a apslolutizam koji je zaveo u stranci dosao je do punog izrazaja tokom javne polemike sa Durakovicem. Ovaj zvanicnik je upozorio da se ovakvo ponasanje nece tolerisati.
Poslednje sednice Parlamenta Federacije BiH takodje su pokazale svu nezrelost SDP-a, povodom ponasanja ove stranke u vezi sa promenama zakona o penzijama. Medjunarodne organizacije su insistirale na ovim promenama, kao osnovnom uslovu za preko 200 miliona dolara pomoci Bosni i Hercegovini u naredne dve godine.
Medjutim, penzioneri se plase da bi ove promene mogle smanjiti njihove ionako mizerne penzije. SDP je glasao protiv ovih zakona znajuci da bi mogli izazvati gnev i gubitak penzionerskih glasova, iako se ova stranka ranije zalagala za ovu promenu.
SDA i HDZ su u medjuvremenu glasale za ove zakone, ali ipak ne u dovoljnom broju da zakon prodje. Tako, u slucaju da medjunarodni donatori odluce da smanje svoja sredstva zbog ovog neuspeha, glavna krivica za to bi mogla pasti na SDP.
Razloge za pad popularnosti do sada vladajucih nacionalnih partija, nije tesko naci. Neodgovorno i neuspesno rukovodjenje dovelo je do toga da nivo industrijske proizvodnje u ovoj godini iznosi svega 35 odsto od predratne. Spori proces privatizacije sprecava investicije koje bi dovele do otvaranja novih radnih mesta.
U sestoj posleratnoj godini privatizovano je svega 2,5 odsto drzavnih preduzeca, nijedna od vecih firmi. Stopa nezaposlenosti dostigla je 40 odsto. Prosecne plate nisu dovoljne da pokriju osnovne zivotne troskove. Strajkovi su ucestali, a radnici zahtevaju redovnu isplatu plata.
Korupcija predstavlja najveci problem u celoj zemlji. Prema procenama medjunarodnih organizacija BiH godisnje gubi oko 500 miliona DEM samo zbog sverca cigareta. Za 40 odsto roba koje se pojavljuju na trzistu drzavi se ne placaju porezi. Oko 100.000 ljudi radi "na crno".
Najvisi zvanicnici nacionalnih stranaka konstantno su prisutni u medijima, zbog njihovog ucesca u korupciji i kriminalu.
Dolazak na vlast multietnicke SDP u ovakvim uslovima predstavlja bolje resenje. Lagumdzija je svakako ljubimac medjunarodne zajednice na isti nacin kao i novo hrvatsko rukovodstvo i jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica.
Ne racunajuci na vladajuce nacionalne stranke, u ovom trenutku u Bosni ne postoji mnogo ljudi koji su spremni da kritikuju Lagumdziju jer je najvaznije da nacionalne stranke izgube, te da se napusti i dosadasnji koncept vlasti.
Nepotizam i lojalnost stranci u nacionalnim strankama predstavljali su uslov za dobijanje polozaja. Licni i stranacki interesi odnosili su prevagu nad brigom za obicne ljude, narodnim ili nacionalnim interesima.
Lagumdzija i SDP moraju menjati ove pristupe ukoliko zele da ostvare visoka ocekivanja Bosanaca i medjunarodnih zvanicnika.
Medjunarodna zajednica mora menjati svoj dosadasnji pristup bezrezervne podrske SDP. Bosni ne treba jos jedan Milorad Dodik, premijer Republike Srpske kojem je medjunarodna zajednica dala punu podrsku, ali je za uzvrat Dodik dao vrlo malo. Pored toga sto nije ispunio vecinu obecanja, sve su cesci izvestaji da je Dodik zajedno sa vlascu preuzeo upravljanje korupcijom i kriminalom u Republici Srpskoj.
Dolaskom na vlast SDP mogli bi da pocnu prvi koraci u demokratizaciji i liberalizaciji Bosne. Medjutim, ovu partiju ceka veliki zadatak. Lagumdzija mora nekako popraviti kriticnu ekonomsku situaciju, odrzavajuci, istovremeno, vlast. Takodje, mora potpomoci i manje opozicione partije kako bi se taj demokratski duh mogao prosiriti na celu zemlju.
Amra Kebo je redovni dopisnik IWPR.