MOLDAVIJA OCEKUJE RESENJA SA ZAPADA

Sa 26 godina, Tamara Vlas vec ima dvoje dece i nedavno je razvedena. Prosle godine, nadala se da ce pronaci posao u zapadnoj Evropi, ali posle pokusaja da udje u Italiju sa laznom vizom, uhapsena je i vracena kuci.

Posle vise meseci trazenja posla u Kisinjevu, prestonici Moldavije, Tamara Vlas je odlucila da se upise na fakultet da bi postala nastavnica.

“Potrebna mi je sustinska promena u zivotu”, kaze ona. “Svima nam je potrebno da se oslobodimo bede i ocaja. Ali ko ce nam pomoci da napravimo ekonomski preokret? Politicari sigurno nece."

Kao i vecina ljudi u najsiromasnijoj zemlji u Evropi, Tamara Vlas izjavljuje da nema poverenja u ambiciozna obecanja glavnih igraca na predstojecim parlamentarnim izborima zakazanim za 6. mart.

Ocekuje se da ce glasaci dati novi mandat vladajucjoj komunistickoj partiji, PCM, mada ova stranka – sto je neobicno, s obzirom na njene sovjetske korene - kampanju zasniva na prozapadnom programu, ukljucujuci i integraciju u Evropsku uniju.

To signalizira ostru promenu u odnosu na raspolozenje iz 2001. godine, kada je PCM dosla na vlast zahvaljujuci obecanjima da ce se pribliziti Moskvi i uci u neobicnu drzavnu zajednicu sa Rusijom i Belorusijom.

Nakon toga su iluzije o savezu sa Rusijom pocele da nestaju. Moldavski komunisti sada optuzuju Moskvu da se mesala u njihove unutrasnje stvari odbijajuci da povuce trupe iz Transdnjestra, separatisticke enklave kojom upravljaju zastupnici ostrog kursa koji govore ruski. Komunisticki predsednik Vladimir Voronin i lideri opozicije slazu se da Moldavija mora poci kursem bliskih veza sa Evropom da bi izasla iz ekonomske bede.

Oko cetiri miliona stanovnika pokusavaju da prezive sa oko 30 dolara mesecno. Ekonomija je i dalje pretezno poljoprivredna, a najvazniji proizvodi su vino i duvan.

Postoji veliki i sve izrazeniji disparitet izmedju prihoda u Kisinjevu i seoskim oblastima, gde je kvalitet zivota gotovo svuda na veoma niskom nivou, obelezen hladnim kucama, praznim friziderima i nasledjenom odecom.

Izmedju sticanja nezavisnosti 1991. i 2000, privredni proizvod Moldavije se prakticno prepolovio. Ako je poslednjih godina registrovano izvesno poboljsanje, razlog za to su prevenstveno sredstva koja kuci salju Moldavci koji rade u inostranstvu.

Veliki broj njih se spakovao i otisao. Oko 700.000 ljudi, uglavnom mladih, sada radi izvan granica zemlje – pretezno u EU, gde su zbog svog cesto nelegalnog statusa podlozni raznim vrstama eksploatacije.

Iritiran odbijanjem Rusije da povuce trupe iz Transdnjestra, Kisinjev sada svoje nade usmerava prema EU.

Brisel pokazuje da je zainteresovan. Nedavno je potpisan spoprazum o odnosima sa Moldavijom i objavljeno je da ce biti imenovan specijalni predstavnik koji treba da pomogne pronalazenje resenja za pobunu u Transdnjestru.

“To ce znacajno doprineti resenju problema ponovnog ujedinjenja Moldavije, na koje cekamo vec mnogo godina”, izjavio je ministar spoljnih poslova Moldavije, Andrej Stratan, pozdravljajuci ovaj potez.

Mnogi lokalni analiticari se pitaju da li je prihvatanje zapadnih vrednosti od strane moldavske komunisticke partije samo kozmeticko.

“Oni su i dalje birokratija koja sve drzi u tajnosti i njihova demokratska opredeljenja su sumnjiva”, izjavio je Igor Botan, iz lokalne nevladine organizacije po imenu Udruzenje za participativnu demokratiju.

“Bez otpocinjanja ozbiljnih reformi i demokratizacije na svim politickim nivoima, Moldavija nece postati zaista atraktivna za zapadnu Evropu”, dodaje on.

Krajem proslog meseca, Evropski parlament je usvojio rezoluciju o Moldaviji, u kojoj naglasava da ce pratiti odrzavanje i kvalitet dolazecih izbora kao vitalnog elementa u daljem razvoju odnosa izmedju Moldavije i EU.

“Izrazavamo punu i kontinuiranu podrsku naporima koje moldavski narod ulaze u cilju uspostavljanja potpuno funkcionalne demokratije, vladavine zakona i postovanja ljudskih prava”, kaze se u rezoluciji.

Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da ce komunisti verovatno odneti ubedljivu pobedu nad prorumunskim demohriscanima i demokratskim moldavskim blokom, koalicijom frakcija koja ima podrsku prvenstveno iz poslovnog sektora, od kojih svaka ima podrsku od oko 20 procenata. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, komunisti imaju podrsku od oko 60 procenata glasaca. Otvoreno proruske stranke mozda nece uspeti da osvoje nijedno od 101 mesta u parlamentu. Isnpirisana nedavnom takozvanom “narandzastom revolucijom” u susednoj Ukrajini, opozicija kaze da ce njeni aktivisti izaci na ulice, ako zakljuce da su izbori pokradeni.

Demohriscani, kojima je najvise stalo da se podje putem Ukrajine, izabrali su narandzastu za boju svoje kampanje i vec su najavili mitinge za dan posle izbora.

“Posle 6. marta, narandzasta revolucija je ovde sasvim moguca, ali jedino ako se opozicija ujedini”, izjavio je Juri Emilijan, iz Demohriscanske stranke.

“Izliv narodnog nezadovoljstva je moguc jer su komunisticke vlasti pocinile previse krivotvorenja i prevara tokom izborne kampanje.”

Demohriscani su bili glavna pokretacka snaga iza mitinga organizovanih protiv vladajucih komunista 2003. i 2004, na kojima je bilo i po 100.000 ljudi.

Mada vecina aktivista ne veruje da ce u Moldaviji doci do narodnog revolta uporedivog sa dogadjajima u Ukrajini i Gruziji, oni se nadaju da ce ljudi izaci da glasaju u velikom broju.

“Posto stariji i siromasni navodno izlaze da bi glasali za proslost, vazno je da mladi shvate da moraju podrzati promenu”, izjavio je Ala Mindicanu koji vodi kampanju za mlade birace pod sloganom “Vazan je i tvoj glas”.

“U Moldaviji ima mnogo mladih i talentovanih ljudi, i to su ljudi od vitalnog znacaja za napredak zemlje i njenu ekonomsku buducnost.”

Uprkos prilicno teskoj situaciji, Tamara Vlas zastupa slican stav. “Vazno je da se ljudi ukljuce i poveruju da mogu uspeti u Moldaviji”, kaze ona. “Ako se to ne dogodi, ova zemlja nema buducnost.”

Alina Radu je urednik novina Ziarul de Garda.