Mladićevi branioci odbacuju tvrdnje odbrane kao „netačne“
Oni pokušavaju da pobiju tvrdnju da optužnici protiv njega manjkaju podaci o žrtvama.
Mladićevi branioci odbacuju tvrdnje odbrane kao „netačne“
Oni pokušavaju da pobiju tvrdnju da optužnici protiv njega manjkaju podaci o žrtvama.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 711, 30. septembar 2011.)
Tužioci Haškog tribunala su ove sedmice kao „netačnu“ odbacili tvrdnju advokata Ratka Mladića da optužnica protiv njega ne sadrži gotovo nikakve podatke o identitetu žrtava.
„U pogledu optuženikove visoke pozicije komandanta glavnog štaba [vojske bosanskih Srba], a s obzirom na to da on nije okrivljen da je lično počinio bilo koji zločin, optužnica u dovoljnoj meri sadrži potrebne materijalne činjenice“, saopštilo je tužilaštvo u pismenom odgovoru od 26. septembra.
Ono primećuje da su argumenti Mladićevog advokata, Branka Lukića, „netačni“ i da predstavljaju „pogrešnu primenu propisa Tribunala“.
Prethodno je Lukić ovog meseca podneo zahtev da se tužilaštvu „naloži“ da u optužnicu unese imena, datume rođenja, matične brojeve, kućne adrese, ime oca i „sve druge dostupne informacije o identitetu“ žrtava.
„Karakteristično je da se u optužnici gotovo nijedna žrtva ne spominje na neki konkretniji način, odnosno da se o njima govori uopšteno i nejasno, tako da se odbrani ne pruža dovoljno podataka koji bi generalu Mladiću omogućili da odgovori i odbrani se od tih optužbi“, naveo je Lukić u pismenom prigovoru.
„U slučaju da postoje optužbe za koje tužilaštvo ne raspolaže nikakvim podacima o identitetima žrtava, dotične optužbe treba odbaciti i ukloniti“, nastavio je on.
Tužilaštvo, međutim, tvrdi kako, u skladu sa praksom koja je uspostavljena na ranijim suđenjima, „precizni podaci koje treba podneti . . . jesu postupci samog okrivljenog, a ne postupci onih osoba za čije je ponašanje on navodno odgovoran“.
Pored toga, tužilaštvo tvrdi da optužnica protiv Mladića „navodi zločine masovnih razmera i da je dovoljno usredsređena i potkrepljena u pogledu postupaka i ’mens rea’ (namere) samog Mladića. Dokazi koji se tiču tih zločina biće dostavljeni blagovremeno.“
Štaviše, tužilaštvo saopštava kako – premda namerava da do 1. novembra ove godine Mladiću preda spisak svih žrtava – ne postoje „formalna pravila“ po kojima se ta obaveštenja dostavljaju i da okrivljeni „te podatke može dobiti i nezavisno od optužnice“.
Kao komandant vojske bosanskih Srba u periodu od 1992. do 1996., Mladić je 26. maja uhapšen nakon što je 16 godina proveo u bekstvu.
On je navodno odgovoran za neke od najtežih zločina koji su počinjeni u bosanskom ratu. Među njima je i srebrenički masakr, u kojem je ubijeno oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka; kao i artiljerijska i snajperska kampanja protiv Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno oko 12,000 civila.
Mladić se tereti i za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog razmeštanja – koji su počinjeni u 23 opštine širom Bosne.
Mladićeva optužnica, čiju su izmenjenu verziju sudije potvrdile ubrzo po njegovom hapšenju, sada je gotovo identična sa onom koja je podignuta protiv njegovog bivšeg pretpostavljenog – ratnog predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, kome se trenutno sudi pred Tribunalom.
I Mladić i Karadžić su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio da se sa teritorije na koju su pravo polagali bosansko-hercegovački Srbi isele bosanski Muslimani i Hrvati.
Tužilaštvo je nedavno zahtevalo da se optužnica podeli u dva odvojena postupka, ali sudije još nisu donele nikakvu odluku o tome.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
