Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

MLADIĆEVE BELEŽNICE PREDATE TRIBUNALU

Optuženikove ratne beleške, koje su oduzete njegovoj supruzi, moći će da budu iskorišćene u više sudskih procesa.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 646, 24. maj 2010.)

Preko 3,000 stranica beleški, koje je svojeručno ispisao general bosanskih Srba, Ratko Mladić, nedavno je zaplenjeno u stanu njegove supruge u Srbiji i predato Haškom tribunalu – zaključuje se na temelju prošlosedmičnih sudskih podnesaka.

Sudije koje rade na četiri „aktivna“ predmeta – uključujući slučaj predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića – trenutno nastoje da u dokaze koje će izneti na suđenju uvrste i 18 ratnih beležnica.

Sudeći po podnescima koje su tužioci predali prošle sedmice, reč je o beležnicama koje je srpska policija pronašla 23. februara, prilikom pretresa stana Bosiljke Mladić. Srbijanska vlada je Tribunalu 29. marta dostavila skenirani materijal, nakon čega su 11. maja stigle i originalne beležnice.

U sudskoj dokumentaciji se navodi da je policija pri pretresu pronašla ukupno 169 predmeta, uključujuči „približno 120 audio/video snimaka, jednu kompjutersku fleš-memoriju, medicinsku dokumentaciju, SIM-kartice za mobilni telefon i razne zapise“.

Tužilaštvo je u procesu „inventarizacije tih predmeta i možda će ubuduće podnositi dodatne zahteve koji ih se tiču“.

Mladić je u periodu od 1992. do 1996. bio komandant glavnog štaba vojske bosanskih Srba, a Tribunal ga tereti za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Kao i Karadžiću, Mladiću se pripisuje odgovornost za masakr koji je u Srebrenici počinjen 1995.; za granatiranje Sarajeva koje je trajalo 44 meseca; te za deportaciju, istrebljenje, ubijanje i progon nesrpskih civila u mnogim bosanskim opštinama.

Mladić je u bekstvu od 1995., a veruje se da se trenutno skriva u Srbiji. Tužioci su prošle sedmice podneli zahtev u kojem su zatražili izmenu optužnice protiv njega. Ukoliko sudije to budu prihvatile, Mladićeva izmenjena optužnica će postati gotovo identična Karadžićevoj.

S obzirom na to da se radi o najvišem autoritetu u vojsci i Karadžićevom bliskom saradniku, Mladićeve beležnice bi mogle da pruže presudan uvid u funkcionisanje ratnog rukovodstva bosanskih Srba.

Karadžićevi tužioci su u prošlosedmičnom podnesku naveli: „Mladićeve beležnice sadrže beleške koje je ključni učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata (ZZP) simultano vodio prilikom sastanaka sa okrivljenim, sa visokim vojnim i policijskim zvaničnicima, kao i svima ostalima za vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji.“

Iako su tužioci izjavili da još uvek obrađuju materijal, postoji šest konkretnih zapisa koji su relevantni za Karadžićev slučaj. Ti zapisi se uglavnom odnose na sastanke visokih zvaničnika bosanskih Srba u periodu od 1992. do 1995.

Sudeći po kratkim opisima, ti zapisi se tiču vojne i političke situacije u Bosni, pretnje sankcijama međunarodne zajednice i strateških ciljeva vojske bosanskih Srba.

Osim toga, u jednom se zapisu iznose podaci o sastanku koji je sa generalima Zaštitnih jedinica Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) održan neposredno nakon srebreničkog masakra koji se odigrao u julu 1995., i „na kojem se raspravljalo o tretmanu srebreničkog stanovništva“.

Na konferenciji za štampu održanoj prošle sedmice, portparolka tužilaštva, Olga Kavran, izjavila je kako ne može da komentariše podneske tužilaštva, ali je dodala i da bi, ukoliko se sudije o tome izjasne pozitivno, ovaj materijal „mogao ući u dokaze i postati dostupan javnosti“.

Tužioci kažu da je uvid u beležnice imao general Manojlo Milovanović – bivši načelnik generalštaba i zamenik komandanta glavnog štaba vojske bosanskih Srba, koji ih je proglasio autentičnima. Kao što su tužioci naveli u svom podnesku, radi se o „bliskom prijatelju i saradniku generala Ratka Mladića – pre, tokom i nakon sukoba u Bosni i Hercegovini“.

Skenirane kopije beležnica otkrivene su Karadžiću i njegovom timu odbrane 12. aprila, ali je njegov pravni savetnik, Patrik Robinson (Peter Robinson), izjavio za IWPR kako još uvek nisu bili u prilici da razmotre dnevnike, pošto su oni otkriveni neposredno uoči nastavka suđenja 13. aprila.

„U potpunosti smo bili zaokupljeni nastojanjem da se pripremimo za svakog narednog svedoka“, kazao je Robinson.

Tužioci u slučajevima srbijanskog nacionalističkog političara Vojislava Šešelja; bivših srbijanskih zvaničnika Jovice Stanišića i Franka Simatovića; te bivših zvaničnika ministarstva unutrašnjih poslova bosanskih Srba, Miće Stanišića i Stojana Župljanina, takođe su zatražili uvid u beležnice kao dokazni materjal u dotičnim postupcima.

Podnesak koji se tiče Stanišića i Župljanina poziva se na sastanak o kojem se u beleškama govori pod nadnevkom 2. jun 1992. – kojem su prisustvovali Mladić, Karadžić i ostali zvaničnici, pri čemu se raspravljalo o „problemu“ koji se odnosio na „14,500 Muslimana“. Na istom tom sastanku, drugi zvaničnik je „potvrdio zauzimanje“ severnobosanskog grada Doboja, kao i činjenicu da je „neprijatelj razoružan i da je uspostavljena vlast“.

U podnesku iz slučaja Šešelj pominje se sastanak koji je održan 22. maja 1992., na kojem je rezimirana „situacija u Sarajevu tako što je ukazano na tekući proces popunjavanja i proširenja jedinica, kao i na probleme u vezi sa vlašću u Vogošći (mnoštvo zločina, voluntarizam i uzajamna mržnja)“.

Prema navodima portparolke tužilaštva, još dve navodne Mladićeve beležnice bile su zaplenjene prilikom pretresa izvedenog u decembru 2008. Kavranova je napomenula da je deo tog sadržaja uvršćen u dokaze na suđenju generalima hrvatske vojske – Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.