Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Mladićev advokat traži povlačenje optužbi

Branilac od sudija zahteva da razmotre povlačenje pojedinih optužbi, umesto da samo oslobode okrivljenog usled nedostatka dokaza koji bi potkrepili čitave tačke.
By Rachel Irwin
  • Dragan Ivetić, branilac Ratka Mladića. (Photo: ICTY)
    Dragan Ivetić, branilac Ratka Mladića. (Photo: ICTY)

Branilac Ratka Mladića konstatovao je ove sedmice kako njegov klijent treba da bude oslobođen više optužbi iz optužnice na temelju toga što tužilaštvo nije uspelo da ih dokaže.

Advokat Dragan Ivetić je te argumente izneo tokom procesa koji se odvija u skladu sa Pravilom 98bis. Prema tom pravilu, sudsko veće može na kraju dokaznog postupka tužilaštva doneti "oslobađajuću presudu po bilo kojoj tački ukoliko ne postoje dokazi kojima je moguće potkrepiti osudu".

"Interesi pravde se ne ograničavaju na pravdu za žrtvu, već se odnose i na prava okrivljenog", kazao je Ivetić na saslušanju održanom 17. marta. "Slogan [Tribunala] mogao bi da glasi: ’Privedimo ratne zločince pravdi, a pravdu žrtvama’, ali je okrivljeni nevin sve dok se krivica ne dokaže – iz čega sledi da, ukoliko krivicu nije moguće dokazati, okrivljeni mora biti oslobođen."

Tužioci tvrde da je Mladić, kao komandant vojske bosansko-hercegovačkih Srba u periodu od 1992. do 1996., odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi".

Mladić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka počinjen u Srebrenici, u julu 1995.

Ivetić insistira na tome da bi veće trebalo da povuče pojedine optužbe iz optužnice, umesto da samo oslobodi Mladića ukoliko ne postoji dovoljno dokaza koji bi potkrepili čitave tačke.

"Zadržavanjem tačaka koje nemaju nikakvog izgleda na uspeh odlaže se okončanje suđenja i nepotrebno pojačava pritisak na generala Mladića", kaže Ivetić.

On je nabrojao nekoliko konkretnih incidenata iz optužnice, uključujući i jedan iz tačke za genocid koja se odnosi na masakr počinjen 1995. u Srebrenici. Tužilaštvo tvrdi da je Mladić odgovoran za ubijanje "petnaestak bosanskih Muslimana na jednom izolovanom području na obali reke Jadar", koje se odigralo 13. jula 1995.

Ivetić je rekao kako "dokazi ne mogu da potkrepe zaključak" da je vojska bosansko-hercegovačkih Srba odgovorna za te smrti, "a kamoli [da je] delovala po narađenjima gemerala Mladića". U nastavku, on je rekao kako je jedini svedok čiji je iskaz trebalo da potkrepi dokazni postupak tužilaštva "propao na unakrsnom ispitivanju".

Takođe, advokat je osporavao tvrdnju da je Mladić imao efektivnu kontrolu nad izvesnim paravojnim jedinicama sa kojima je, navodno, sudelovao i u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, i koje su počinile masovne zločine nad nesrpskim civilima. Ivetić tvrdi da je Mladić, zapravo, u više navrata izdavao naređenja kojima je doprinosio razoružanju tih jedinica.

"Tužilaštvo nije predočilo nikakve odgovarajuće dokaze za to da je general Mladić izdavao bilo kakva zločinačka naređenja pojedincima koji su navodno bili počinitelji zločina iz optužnice", kaže Ivetić.

Što se tiče optužbe da Mladić "nije pokrenuo istrage o osnovanim tvrdnjama o zločinima koje su počinile srpske snage pod njegovom kontrolom", Ivetić je rekao kako puka činjenica da je "okrivljeni bio na vlasti ne može da dovede do automatske pretpostavke da je znao ili imao razloga da zna za zločine za koje se traži osuda".

Advokat je potom saopštio kako Mladić, uprkos dvema tačkama za genocid iz njegove optužnice, nikada nije gajio posebnu genocidnu nameru, koja je neophodna da bi se osigurala osuda.

Ivetić je primetio kako je u drugim slučajevima pred Tribunalom bilo pokušaja da se dokaže genocid u opštinama mimo Srebrenice, ali da se u tome nikada nije uspelo.

"Ne postoje dokazi da je general Mladić gajio posebnu genocidnu nameru", ponovio je on.

Reagujući na Ivetićeve argumente, tužilac Dejvid Grum (Dermot Groome) je rekao kako zahtev odbrane treba odbaciti u celini, te kako je tužilaštvo za vreme postupka "ponudilo, a veće usvojilo, iskaze preko 360 svedoka i približno 5,200 eksponata. Ti dokazi jasno i nedvosmisleno potvrđuju svaki od zločina koji su pobrojani u optužnici, ulogu koju je general Mladić imao u tim zločinima i njegovu krivičnu odgovornost za njih."

Grum je rekao kako, uprkos navodima odbrane, dokazi pokazuju da je u periodu od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. Mladić bio ključna ličnost sveobuhvatnog zločinačkog plana. Cilj tog plana bilo je prisilno i trajno raseljavanje bosansko-hercegovačkih Muslimana i bosansko-hercegovačkih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosansko-hercegovački Srbi. Jednostavno rečeno, cilj je bilo etničko čišćenje."

Po Grumu, "tužilaštvo se nikada nije oslanjalo na Mladićevu formalnu ulogu kao najsnažniji dokaz krivice. Mladić je opštem cilju sveobuhvatnog zajedničkog zločinačkog plana (ZZP) doprineo prevashodno svojim autoritetom i svojom sposobnošću da angažuje oružane snage pod vlastitom komandom u činjenju zločina", kazao je Grum.

U kasnijim podnescima, tužilac Artur Traldi (Arthur Traldi) je saopštio kako je Mladić "pokazao da je u osnovi težio opštem zločinačkom cilju ZZP-a". Dajući jedan ratni intervju, Mladić se – kako navodi Traldi – pozvao na "povraćaj teritorije koju su Muslimani zauzeli tokom Drugog Svetskog rata".

Mladićeve naredbe u svojstvu komandanta glavnog štaba vojske "doprinosile su ostvarivanju ZZP-a", pri čemu je on neprekidno dobijao "podatke o tome kako se te naredbe sprovode".

Odgovarajući na argument da Mladić "nije znao ili imao razloga da zna" da se vrše zločini, Traldi je tvrdio da je Mladić bio "podrobno obavešten" i da su ga njegovi potčinjeni "često izveštavali o operacijama etničkog čišćenja".

"U stvari, oficiri [vojske bosansko-hercegovačkih Srba] su se ponekad žalili na to da civilne vlasti nisu dovoljno efikasne u raseljavanju ne-Srba iz opština", kazao je Traldi.

Sudije će svoju odluku o Mladićevom zahtevu saopštiti u dogledno vreme.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.