Mladić pretio da će „uništiti pola Sarajeva“
Svedok kaže da je general bosanskih Srba odgovoran za dejstva teške artiljerije.
Mladić pretio da će „uništiti pola Sarajeva“
Svedok kaže da je general bosanskih Srba odgovoran za dejstva teške artiljerije.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 760, 12. oktobar 2012.)
Bivši vojni posmatrač Ujedinjenih nacija (UN) posvedočio je ove sedmice da je komandant vojske bosanskih Srba, Ratko Mladić, u više navrata pretio da će „uništiti“ i „sravniti“ grad Sarajevo.
Svedok optužbe Džon Vilson (John Wilson) ispričao je kako su te pretnje počele u maju 1992. godine, u vreme zastoja pregovora o evakuaciji pripadnika Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) iz sarajevskih kasarni.
Po rečima svedoka, koji je u periodu od marta do decembra 1992. bio viši vojni posmatrač UN-a, Mladić je na sastanku održanom 25. maja 1992. istakao kako „evakuacija mora biti okončana u roku od tri dana ili će protiv Sarajeva biti preduzete stroge mere“.
„General Mladić je postajao frustriran time što su se pregovori o napuštanju kasarni odužili“, kazao je Vilson. „On je to meni jasno stavio do znanja i zamolio me da Savetu bezbednosti [UN-a] i [bosanskom] predsedništvu poručim da će, ukoliko kasarne ne budu evakuisane, on lično preduzeti stroge mere.“
Vilson se prisetio kako je Mladić na istom sastanku aludirao na medijske napise o mogućoj međunarodnoj vojnoj intervenciji, te kako je rekao da bi to zauzvrat dovelo jedino do „katastrofe“ za Sarajevo, koje bi bilo „sravnjeno“.
„[Mladić] je pokazao na značku [UN-a] na mojoj beretki i rekao: „To je značka smrti, ukoliko dođe do intervencije“, prisetio se Vilson.
Slične pretnje Mladić je iznosio i u ranijim razgovorima, a svedoku je spominjao kako planira da „uništi pola grada“ ukoliko osoblje JNA ne bude bezbedno evakuisano iz njega – kazao je Vilson.
„Da li je nagovestio na koji će način uništiti pola grada?“, pitala je tužiteljka Lorna Bolton.
„Mladić je nagovestio da će iskoristiti značajne artiljerijske resurse koji su mu na raspolaganju. Govorio je o sravnjivanju polovine grada“, odgovorio je Vilson.
„Jeste li njegove pretnje ozbiljno shvatili?“, upitala je Boltonova.
„Generala Mladića sam uvek shvatao ozbiljno. On je bio poznat kao čovek koji ispunjava sve što najavi – kako ono dobro, tako i loše“, rekao je Vilson.
Tužilaštvo je svedoku potom pokazalo transkript presretnutog telefonskog razgovora koji je Mladić vodio sa jednim neidentifikovanim muškarcem 25. maja 1992. – istog onog dana kada je okrivljeni izneo ultimatum koji se ticao trodnevne evakuacije.
U tom se razgovoru čuje kako Mladić govori da će se, ukoliko se išta loše dogodi preostalim pripadnicima JNA, „Sarajevo tresti, i više će granata pasti za jedan sekund nego u čitavom dosadašnjem ratu“.
Vilson je rekao kako takvi iskazi „precizno odražavaju“ osećanja koja je Mladić izrazio i na njihovom sastanku, koji je održan istog dana.
On je sudu ispričao kako je, nakon što preostale kasarne nisu bile evakuisane do isteka Mladićevog roka, njegova vojska priredila „noć najdužeg bombardovanja“ od početka rata. Ona je počela u pet sati popodne 28. maja, a trajala je do ranih jutarnjih sati narednog dana.
„Izgledalo je da je izložen čitav grad, a ne samo pojedine zone . . . doslovce hiljade granata svih kalibara, uključujući [one za] raketne bacače, ispaljene su na grad i to u takvom rasporedu da se činilo da ne postoje nikakvi posebni ciljevi“, kazao je Vilson.
On je rekao da je bombardovanje bilo „zbilja grozno iskustvo za stanovnike Sarajeva“.
„Gde su padale granate u odnosu na liniju sukoba?“, pitala je Boltonova.
„Delovalo je da ne postoji nikakva veza između granatiranja i linije sukoba. Sam grad je bio meta . . . [ali] se činilo da je najveći deo paljbe usmeren na stari grad“, odgovorio je Vilson.
Tužioci tvrde da je Mladić, kao neko ko je od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, i u kojoj je taj grad opustošen, pri čemu je poginulo skoro 12,000 ljudi. Mladićeva vojska je optužena za nasumičnu snajpersku i artiljerijsku vatru koja je na civilno stanovništvo otvarana radi „širenja terora“.
Optužnica ima ukupno 11 tačaka, u kojima se navodi da je Mladić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“. Nakon što je 16 godina proveo u bekstvu, on je u maju 2011. uhapšen u Srbiji.
Dan nakon teškog bombardovanja, Vilson se – kako je rekao – sastao s predstavnicima JNA i bosanske vlade.
Predstavnici JNA su „nagovestili da misle kako je Mladić van kontrole“ i izvinili se zbog njegovog ponašanja, kazao je Vilson. U daljem toku sastanka, predstavnici bosanske vlade predočili su audio traku za koju su rekli da će grupa biti „zainteresovana da je čuje“.
„Bio je to snimak generala Mladića kako izdaje artiljerijske komande i naloge u noći 28. [maja]“, kazao je Vilson, dodajući da su zvaničnici koji su prisustvovali sastanku sve naglas prevodili na engleski.
Na tom snimku Mladić „usmerava vatru na pojedinačna ciljana područja“, kazao je Vilson.
„On izdaje komandu da se otvori vatra – što znači da ne možete pucati dok vam on ne kaže, i da pucate kada vam on kaže . . . Grupa je bila donekle kolektivno zastrašena sadržajem snimka, i mnogi su se tresli“, nastavio je svedok.
On je rekao kako nije mogao da prepozna Mladićev glas, ali da su svi ostali na sastanku to uspeli.
Tužilaštvo je potom predočilo zapisnik presretnutog razgovora u kojem je Mladić drugom vojnom oficiru sugerisao da je snimak od 28. maja – lažan.
„Oni verovatno imaju dobre pantomimičare i imitatore koji oponašaju naše glasove“, citirao je tužilac Mladićeve reči iz tog razgovora.
Svedok je odgovorio da se to „oni“ verovatno odnosilo na bosansko predsedništvo, i da šestorica oficira JNA koji su prisustvovali sastanku „nisu posumnjali u to da glas na traci pripada Mladiću“.
Vilson je rekao da Mladić, kada su se ponovo videli 30. maja, nije poricao odgovornost za pominjani napad.
„Njegovo opravdanje je bilo to da je branio srpski narod i srpske četvrti od napada snaga [bosanskog] predsedništva“, prisetio se Vilson. Dodao je da Mlladić u njihovim razgovorima nikada nije nagovestio da je snimak od 28. maja lažan.
Za vreme Vilsonovog svedočenja, Mladić je – uprkos tome što su ga sudije više puta upozorile da to ne čini – glasno komentarisao ono što je čuo, pa je naposletku bio i udaljen iz sudnice. Ranije ove sedmice, okrivljeni je iz sudnice bio udaljen zbog smejanja tokom iskaza jednog zaštićenog svedoka.
Prilikom unakrsnog ispitivanja, branilac Nenad Petrušić se raspitivao o svedokovom sastanku s Mladićem održanom 25. maja, te o tome da li su on ili „muslimanske vlasti“ išta učinili kako bi pomogli da se pokrenu pregovori koji su obustavljeni pre no što je 28. maja istekao Mladićev rok.
Vilson je rekao da su pregovori bili nastavljeni, ali da je bio „problem da se dođe do plana koji bi bio prihvatljiv obema stranama“.
„General Mladić je u suštini odbio da preda oružje [u kasarnama]. [Bosansko] predsedništvo nije puštalo JNA iz kasarni sve dok ne predaju oružje. Kasarne nisu evakuisane do 28. maja i Mladić je ostvario svoju pretnju . . . [da će] napasti grad“, kazao je Vilson.
Petrušić je pitao da li je Mladić „opravdano“ tražio to oružje, s obzirom na rizik od toga da bi u protivnom „ono sutradan moglo da bude upotrebljeno protiv njega“.
„On svakako može da zauzme stav da nije spreman da preda oružje, ali da li je to legitimno ili nije zavisi od toga kakav je stav njegovih vrhovnih vlasti. Konačno, JNA i srpsko političko rukovodstvo naredili su da oružje bude predato“, rekao je Vilson.
Petrušić je Vilsona pitao na temelju čega je izveo zaključak o tome koja je strana odgovorna za „izazivanje ili provociranje napada“ u Sarajevu.
Vilson je rekao da se njegov tim nikada nije oslanjao samo na jedan izvor i da nikada ne bi nešto saopštio kao činjenicu ukoliko to nije samostalno utvrdio, ili mu je to potvrdio neki pouzdani svedok.
„Uvek smo smatrali da je o onome što se desilo korisno pitati najpre jednu, a onda i drugu stranu. Ponekad je istina negde na sredini“, kazao je Vilson.
„Možete li se složiti sa mnom da su . . . mnoge informacije procurile kroz medije kako bi se oblikovalo javno mnjenje i da su . . . prilično nepouzdane ili pristrasne?“, upitao je Petrušić.
„Manipulacija informacijama bila je jedno od oružja tokom rata u Bosni, a doslovce i u svakom drugom sukobu. Tačnost medijskih izveštaja je često pod znakom pitanja. Potrebno je da te izveštaje potvrde pouzdani izvori pre no što ih se prihvati kao činjenicu. To je ono što mi pokušavamo“, rekao je Vilson.
Petrušić je potom upitao „da li je muslimanska strana sebe predstavila kao veću žrtvu nego što je uistinu bila“.
„Mogu pouzdano da potvrdim to da je [bosansko] predsedništvo tvrdilo da su oni bili žrtve i da postoji vrednosni sud o tome da li su preterivali. Ne mogu to dalje da komentarišem“, kazao je Vilson.
Suđenje Mladiću biće nastavljeno 29. oktobra.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
