Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Mladiću se verovatno neće suditi zajedno s Karadžićem

Pre godinu dana, tužioci su predlagali da se ova suđenja spoje – ali eksperti tvrde da bi to sada bilo u najmanju ruku komplikovano.
By Rachel Irwin
  • ICTY courtroom: (ICTY)
    ICTY courtroom: (ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 694, 27. maj 2011.)

Po mišljenju eksperata, malo je verovatno da će Ratku Mladiću biti suđeno zajedno sa njegovim bivšim šefom, nekadašnjim predsednikom bosanskih Srba, Radovanom Karadžićem.

Nakon što se godinama skrivao, Mladić je 26. maja napokon uhapšen u Srbiji; narednih bi dana trebalo da bude prebačen u Hag, gde će se najpre pojaviti pred pred-procesnim sudijom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Među mnogim pitanjima koja su se pojavila nakon Mladićevog hapšenja jeste i ono koje se tiče toga kako će izgledati njegovo suđenje i da li će biti spojeno sa suđenjem Karadžiću, koje u MKSJ-u traje već više od godinu dana. I Karadžić je – pre no što je 2008. uhapšen u Beogradu – više godina izbegavao hapšenje.

Kao komandant glavnog štaba vojske bosanskih Srba u periodu od 1992. do 1996., Mladić je u njoj – zajedno sa svojim šefom, Radovanom Karadžićem, koji je bio predsednik samoproklamovanog entiteta Republika Srpska (RS) i vrhovni komandant – predstavljao najviši autoritet.

Njih dvojica se terete za neka od najtežih zlodela koja su počinjena u bosanskom ratu, a navodno su sudelovali i u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj, kako se navodi u optužnici protiv Karadžića, bilo „raseljavanje bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa [bosansko-hercegovačke] teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Među zločinima za koje se terete su i artiljerijska i snajperska kampanja protiv Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i masakr koji je nad oko 8,000 bošnjačkih (bosansko-muslimanskih) muškaraca i dečaka 1995. počinjen u Srebrenici. Smatra se da je reč o najtežem pojedinačnom zločinu koji je nakon Drugog Svetskog rata počinjen na evropskom tlu.

Osim toga, Mladić i Karadžić se terete i za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja – koji su počinjeni u velikom broju opština širom Bosne.

Tužioci su još u maju 2010. počeli da rade na izmenama Mladićeve optužnice, kako bi se ona što više uskladila sa Karadžićevom. Dan nakon Mladićevog hapšenja, sudije su potvrdile te izmene, koje se odnose na jedan zločin povezan sa srebreničkim masakrom. Tužioci će u roku od sedam dana ponovo podneti optužnicu, u kojoj se više neće pominjati dotični incident.

Kada je tužilaštvo prošle godine podnelo zahtev za izmenu optužnice, ono je najavilo i to da će nova verzija tog dokumenta „olakšati moguće spajanje ovog slučaja, u celini ili delimično, sa slučajem Karadžić – ukoliko [Mladić] bude uhapšen u razumnom roku“.

Bilo je to pre godinu dana, kada je Karadžićevo suđenje tek počelo. U međuvremenu su tužioci okončali iznošenje dokaza koji se tiču Saajeva i prešli na zločine počinjene po opštinama.

Po rečima Karadžićevog pravnog savetnika, Pitera Robinsona (Peter Robinson), trenutno je „prerano za spekulacije“ o tome da li će ovi slučajevi biti spojeni. „To je stvar sudskog veća“, izjavio je on za IWPR.

Kancelarija tužioca je 27. maja saopštila da postoji „mogućnost“ tog spajanja, ali da nije doneta nikakva odluka o tome da li da ono bude zatraženo.

Pravni eksperti, međutim, tvrde da bi spajanje ova dva slučaja u ovom trenutku bilo – u najmanju ruku – komplikovano.

„Problem tužilaštva glasi: šta da se radi sa činjenicom da je ono već godinu dana saslušavalo svedoke [na suđenju Karadžiću]?“, kaže Nik Kaufman (Nick Kaufman), koji trenutno obavlja posao branioca pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS), dok je pre toga radio kao tužilac u tom sudu i MKSJ-u.

Imajući to u vidu, čak i da sudije odobre spajanje postupaka, Mladićeva odbrana će verovatno zahtevati da se ponovo unakrsno ispitaju ti svedoci – kaže Kaufman. A to ne bi bilo samo logistički komplikovano, nego bi moglo i da dovede do značajnog otezanja ionako dugog suđenja, koje će potrajati još nekoliko godina.

„Bilo bi kršenje Karadžićevog prava na efikasno suđenje ukoliko bi on morao da sačeka [da svedoci budu ponovo unakrsno ispitani], i proces bi bio izvrgnut ruglu ukoliko bi se Mladić uključio u sred postupka“, kaže Majkl Karnavas (Michael Karnavas), branilac u MKSJ-u. On dodaje da je mogućnost spajanja dotičnih postupaka u ovom trenutku – „smešna“.

Osim toga, dokazi koji su pred Tribunalom izneti na drugim suđenjima pokazuju da se Karadžić i Mladić za vreme rata nisu neprekidno viđali, što bi moglo da dovede i do dodatnih poteškoća pri zajedničkom suđenju.

Međutim, ukoliko se Mladiću bude sudilo u zasebnom procesu – i po optužnici koja je gotovo identična Karadžićevoj – tužioci bi se takođe mogli naći u situaciji da pozivaju iste svedoke po drugi put, što bi dovelo do nečega što bi ličilo na „ponavljanje“ suđenja.

U tom slučaju, „odbrana bi verovatno bila na dobitku, pošto tužilaštvo mora da pokaže čime raspolaže već prilikom dokaznog postupka protiv Karadžića“, kaže Karnavas.

No, takva situacija je tipična za slučajeve zavere u kojima se optuženicima sudi odvojeno – objašnjava Mihael Šarf (Michael Scharf), profesor prava na Univerzitetu Kejs Vestern, koji je objavio tri knjige o Haškom tribunalu.

„Mladićevi advokati će nesumnjivo pogledati svaku pojedinačnu izjavu svakog svedoka i zaključiti u kojoj ih meri mogu iskoristiti na njegovom suđenju“, kaže on.

I mada korišćenje istih dokaza na odvojenim suđenjima ne predstavlja nužno problem u proceduralnom pogledu, ono bi moglo da rezultira „čudnim pripovedanjem pravde“, kaže Dov Džejkobs (Dov Jacobs), stručnjak za međunarodno krivično pravo koji se trenutno bavi postdoktorskim istraživanjima na Amsterdamskom Univerzitetu.

Pogotovo je to tačno ukoliko, na primer, tužioci budu izvodili svoje dokaze na suđenju Mladiću u isto vreme dok Karadžić, u sklopu dokaznog postupka odbrane, bude pobijao te iste dokaze.

„Ako ništa, mogli biste da kažete da se Karadžićev slučaj neće završiti – čak i ukoliko se desi da dođe do njegovog pravnog okončanja – sve dok se ne okonča i Mladićev“, tvrdi Džejkobs. „Oni ne mogu biti spojeni, jer se – sa pripovedne tačke gledišta – radi o jednom slučaju.“

I pored toga, posmatrači ističu da je Mladićevo hapšenje izuzetno važan element pravnog i opšteg nasleđa Tribunala.

„Smatram da je suđenje Mladiću ključna komponenta za okončanje rada Tribunala“, kaže Mark V. Vlašić, gostujući profesor Univerziteta Džordžtaun, koji je svojevremeno bio član timova tužilaštva na suđenjima Slobodanu Miloševiću i za Srebrenicu.

„On je jedan od najvažnijih navodnih počinitelja koji će biti istraženi i gonjeni“, nastavlja Vlašić. „Mislim da bih, budući da sam i sam radio na [jednoj od] istraga za Srebrenicu i u timovima tužilaštva, bio veoma razočaran ukoliko bih video da se Tribunal zatvara pre suđenja Mladiću.“

Ostali, pak, tvrde kako dugoočekivano hapšenje Mladića pokazuje da je Tribunal, uprkos izvesnim poteškoćama, naposletku ipak sposoban da vrši uticaj na Zapadni Balkan i međunarodnu zajednicu.

Taj proces je počeo 2001. godine, tako što je uhapšen bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević – koji je umro pre okončanja sudskog postupka – da bi bio nastavljen 2008., hapšenjem Karadžića.

„To je vrhunac procesa koji je praktično izazvao ili podstakao promenu režima u Srbiji, kao i vlade [srpskog entiteta u Bosni]“, kaže istoričar Robert Donja (Robert Donia), koji se pred MKSJ-om pojavljivao kao veštak u velikom broju sudskih postupaka.

A kada je u pitanju reputacija Tribunala koja se tiče izvođenja pred lice pravde onih koji su najodgovorniji – ovo hapšenje je u tom pogledu ključno, kaže Šarf. U vreme kada je 1993. bio osnovan MKSJ, Šarf je radio za američki Stejt Department i pomagao u izradi statuta Tribunala i definisanju pravila za vođenje postupaka.

Šarf tvrdi kako veruje da je Tribunal izvorno osnovan kako bi se sudilo Miloševiću, Karadžiću i Mladiću.

„Na kraju, o Tribunalu bi se zauvek razmišljalo kao o promašaju da je poslednji od te trojice uspeo da umakne pravdi“, kazao je Šarf.

„Mislim da percepcija sada mora biti ta da se radilo o legitimnom Tribunalu, koji je bio u stanju da goni visoke zvaničnike koji su najodgovorniji“, nastavio je on. „Time se čitavom svetu šalje važan signal da se onima koji su optuženi pred međunarodnim tribunalima – poput Moamera Gadafija (Muammar Gaddafi) iz Libije, i Omara al-Bašira (Omar al-Bashir) – bliži kraj.“

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.