Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Mladićev izbor advokata čeka potvrdu

Sekretarijat želi dodatno vreme za ocenu podobnosti zastupnika koje je predložio okrivljeni.
By Rachel Irwin
  • Ratko Mladic and the tribunal appointed Serbian lawyer Aleksandar Aleksic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Ratko Mladic and the tribunal appointed Serbian lawyer Aleksandar Aleksic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 700, 1. jul 2011.)

Sekretar Haškog tribunala je – ukazujući na to da je okrivljeni predložio advokate koji se trenutno ne nalaze na spisku prihvaćenih branilaca – zatražio još vremena za odluku o tome ko će biti stalni zastupnici Ratka Mladića.

„Sekretarijat je u procesu verifikacije kvalifikacija i podobnosti osoba koje je okrivljeni zahtevao da mu budu dodeljene kao stalni zastupnici“, saopštio je sekretar Džon Hoking (John Hocking) u belešci od 30. juna. On je od sudija zatražio da mu odobre da do 1. avgusta okonča taj proces.

Po pravilima Tribunala, da bi se našao na spisku aktivnih branilaca u Tribunalu, advokat mora da ispuni nekoliko zahteva.

Među specifikacijama je i to da dotična osoba mora biti član državne advokatske komore ili univerzitetski profesor; da ume da govori i piše na engleskom ili francuskom jeziku (koji su radni jezici suda); te da nije osuđivana i da protiv nje nisu vođeni disciplinski postupci.

U nekim slučajevima, i advokat koji ne govori ni engleski ni francuski može biti dodeljen okrivljeniku da ga zastupa „ukoliko to zahteva interes pravde“ ili ako to zatraži optuženik. U tim slučajevima, sud može ispostaviti izvesne zahteve, kao što je taj da advokat i okrivljenik na sebe preuzmu dodatne troškove prevođenja i tumačenja, koje obično ne snosi Tribunal.

Još uvek nisu poznata imena advokata za koje je okrivljeni zatražio odobrenje da mu budu stalni zastupnici.

Nakon što je Mladić uhapšen 26. maja, Tribunal mu je privremeno imenovao advokata iz Srbije, Aleksandra Aleksića, koji će najverovatnije prisustvovati i Mladićevom drugom pojavljivanju pred sudom, 4. jula. Tokom saslušanja, od okrivljenog će ponovo biti zatraženo da se izjasni o krivici, što je on odbio da učini prilikom prvog pojavljivanja, 3. juna.

Kao komandantu vojske bosanskih Srba u periodu od 1992. do 1996., Mladiću se na teret stavljaju neki od najtežih zločina u bosanskom ratu, uključujući i srebrenički masakr – koji se smatra najtežim pojedinačnim zlodelom počinjenim na evropskom tlu nakon Drugog Svetskog rata – kao i artiljerijsku i snajpersku kampanju protiv Sarajeva, u kojoj je ubijeno oko 12,000 civila.

Mladić se tereti i za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su počinjeni na teritoriji 23 opštine širom Bosne.

Mladićeva optužnica, čiju su izmenjenu verziju sudije potvrdile ubrzo po njegovom hapšenju, sada je gotovo identična sa onom koja je podignuta protiv njegovog bivšeg pretpostavljenog – ratnog predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, kome se trenutno sudi pred Tribunalom.

I Mladić i Karadžić su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio da se sa bosansko-hercegovačkih teritorija na koje pravo polažu Srbi isele Bošnjaci (bosanski Muslimani) i Hrvati.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.