Milosevicu odredjeno 150 dana za odbranu – sudjenje se nastavlja 5.jula
Thursday, 17 June, 2004
Milosevicu odredjeno 150 dana za odbranu – sudjenje se nastavlja 5.jula
Thursday, 17 June, 2004
Rociste koje prethodi pocetku odbrane (pre-defence conference) je zamisljeno da pomogne sudu u njegovim ukupnim odgovornostima vezanim za upravljanje sudjenjem, na kome se odredjuje broj svedoka odbrane, trajanje odbrane i uzimaju se u obzir druge administrativne stvari koje omogucavaju fer i efikasnu prezentaciju slucaja odbrane. Na danasnjem sudjenju, sudija Patrik Robinson, koji je preuzeo duznost predsednika veca nakon ostavke sudije Ricarda Meja, je izlozio odluke suda po zahtevima strana u postupku i prijatelja suda.
Okrivljeni ce imati na raspolaganju 150 dana da izlozi svoju odbranu. Protiv ove odluke Milosevic je ostro protestvovao, navodeci da je tuzilastvo imalo skoro 300 dana za svoj slucaj. Sud je, medjutim, izracunao da je Milosevic u svom ispitivanju svedoka potrosio najveci deo tog vremena Bez tako ekstenzivnog unakrsnog ispitivanja koje nece biti dozvoljeno tuzilastvu, jednaka kolicina vremena iznosi 150 dana.
Milosevic je takodje protestvovao protiv odluke suda da se sudjenje nastavi 5.jula, do cega je ostalo nesto malo vise od dve nedelje. Optuzeni je sudijama rekao da su mu bolest i nalozi lekara oduzeli znacajno vreme za pripremu odbrane tokom poslednja cetiri meseca, od trenutka kada je tuzilastvo zavrsilo svoj slucaj. Nakon sto je culo argumente okrivljenog, sud je, iako ostavsi pri odluci da se sudjenje nastavi 5.jula, nalozio sekretarijatu da mu dostavi obavestenja o danima kada je okrivljeni bio bolestan ili sprecen u radu na svojoj odbrani. Sudija Robinson je objasnio: «Kada vece dobije tu informaciju bice u dobroj poziciji da odredi svoj pristup teskocama sa kojima cete Vi predstavljati svoju odbranu. Vece ce mozda biti ponukano da pokaze vise fleksibilnosti ukoliko Vi imate poteskoca. To zavisi od informacije koju ce nam dostaviti sekretarijat».
Sud je takodje razmatrao koliko svedoka ce Milosevicu biti dozvoljeno da pozove. Kao odgovor na iskazanu nameru okrivljenog da pozove 1631 svedoka, sud je odbio da postavi dozvoljeni limit svedoka. Umesto toga, sud je odredio da je za predstavljanje slucaja odbrane predvidjeno 150 dana. Iako je tuzilastvo pozvalo pozvalo skoro 300 svedoka tokom svog slucaja, ono je skracivalo direktno ispitivanje mnogih od njih, podnoseci kompletnija svedocenja u pisanom obliku. Milosevic je obavestio sud da bi svi njegovi svedoci svedocili usmeno i da on sebe nece podvrgnuti procedurama predvidjenim za ustedu vremena za kumulativne i «background» dokaze. U jednom trenutku, optuzeni je obznanio da desetine hiljada ljudi zele da svedoce u njegovu korist, sto njegov zadatak u smanjenju broja svedoka cini mnogo tezim. Sud ima pravo da odbije saslusanje svedoka ciji bi iskazi bili irelevantni ili bi bili ponavljanje dokaza koji su vec izvedeni. U ovom trenutku, medjutim, na Milosevicu je da napravi ozbiljan izbor svedoka.
Tuzilastvo je prigovorilo da optuzeni nije dostavio sudu dovoljno informacija o sadrzini predlozenih iskaza svedoka sto bi sudu omogucilo da odluci da li bi njihovo svedocenje bilo ponavljanje i da li bi bilo relavantno ili ne. Prijatelj suda Stiven Kej je istakao da bi detaljniji prikaz toga sta bi svedocili govorili otkrilo slucaj odbrane tuzilastvu. Glavni tuzilac u ovom predmetu Dzefri Najs je odgovorio da su druga pretresna veca zauzela stav da je osnovna funkcija sazetka svedocenja obezbedjivanje dovoljno informacija da bi se pomoglo tuzilastvu u pripremanju unakrsnog ispitivanja. Sud nije hteo da se prikloni srednjem resenju – da zatrazi vise od golih informacija, ali manje od detaljnih sazetaka – i odbio je da naredi Milosevicu da obezbedi dodatne informacije o svedocima koje namerava da pozove. Drugim recima, ostaje na optuzenom da svoju listu svedoka prikladno redukuje.
Iako lista nameravanih svedoka nije procurila u javnost, Milosevic je pomenuo veci broj svedoka poznatih licnosti: Bila Klintona, Tonija Blera, Hansa Ditriha Gensera, Gerharda Sredera i Veslija Klarka (koji se vec pojavio kao svedok tuzioca). On je od suda zatrazio da uputi pozive onima koje za koje optuzeni ocekuje da ce biti «neprijateljski raspolozeni» svedoci. Sudija Robinson je rekao optuzenom da za to mora podneti pismeni zahtev, kao sto u pisanom obliku mora biti i njegov zahtev da se od Britanije, SAD, Francuske i Nemacke zatrazi da sudu dostave odredjene obavestajne dokumente. Milosevic je na to prigovorio: «Vi kazete da sam ja obavezan da Vam dostavim pismene zahteve. Nemam nameru da to cinim. Ja ne priznajem ovaj tribunal.»Sud je ostao pri tome da optuzeni mora da dostavi pismene zahteve ili sud nece preduzeti nikakve korake povodom tih zahteva. Sudija Robinson je primetio da Milosevic nije stavio svoje ime na listu svedoka i uputio ga da obavesti pretresno vece da li ima nameru da svedoci, kada i koliko dugo.
Tuzilastvo je takodje zahtevalo od suda da obaveze optuzenog da nalaze i misljenja vestaka dostavi dovoljno vremena pre njihovog svedocenja (sest do osam nedelja), da bi tuzilastvo moglo da trazi misljenja svojih vestaka, od kojih mnogi nisu sve vreme raspolozivi u sudu. Milosevic je napomenuo da je on nameravao da pozove nekoliko vestaka na pocetku svoje odbrane, koji je zakazan za nesto vise od dve nedelje. Na kraju, sud ga je obavezao da obezbedi izvestaje za prva dva svedoka, koji su spremni i prevedeni na engleski, 15 dana pre njihovog planiranog pojavljivanja.
Ostale odluke suda su: odbijanje Milosevicevog zahteva za privremeno pustanje na slobodu da bi mogao da pripremi odbranu; odbijanje zahteva tuzilastva da sud preispita odluku o nametanju branioca optuzenom; davanje optuzenom cetiri sata za uvodnu rec umesto dva sata (Milosevic je trazio tri dana, ali ga je sud podsetio da je vec uzeo dva dana na pocetku sudjenja); odluceno je da se od okrivljenog zatrazi da obezbedi prevedene kopije svih dokumenata koje zeli da upotrebi pred sudom, a koji jos uvek nisu izvedeni kao dokaz, on ima rok od sedam dana da dostavi za tuzioca listu dokaza koje on planira da izvede i rok od sedam dana da dostavi listu prvih 50 svedoka i redosled po kome ce ih zvati.
Uzimajuci u obzir Milosevicev pogled na ovaj slucaj kao odbranu Jugoslavije, Srbije i sebe od lazi koje su protiv njih izrekli «oni» koji su izazvali rat u Jugoslaviji tokom decenije, pretresno vece ce se suociti sa izazovom da slucaj odbrane svede na sudjenje jednom coveku za njegovu individualnu krivicnu odgovornost. Sa iznenadjujucom cvrstinom, sudija Mej je to dobro zapoceo
