Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Miloseviceva Dvostruka Licnost

Stenogram Milosevicevih razgovora otkriva novu stranu Miloseviceve
By Drago Hedl

Pise: Drago Hedl iz Osijeka (BCR No. 315, 6-feb-02)


Za vecinu bivsih Jugoslovena Miloseviceva licnost je i dalje nepoznanica.


Njegov privatni zivot brizno je skrivan, nacin na koji je komunicirao


javno sa saradnicima bio je hladno-birokratski, intervjue je nerado i


retko davao. Ostao je zapamcen kao komunisticki aparatckik, koji pred


kamerama povremeno drzi frazeoloske govore.


Ali, iz prisluskivanja koje je, kako se saznalo prosle nedelje, obavljala


Hrvatska obavestajna sluzba, pojavljuje se jedan drugi Milosevic. Sa


saradnicima i podredjenima ponasa se bahato i ljutito, psujuci neprekidno,


dodvorava se tadasnjem americkom predsedniku Bilu Klintonu, a sa clanovima


porodice je vise nego brizan.


Hrvatska tajna sluzba godinama je od kraja 1995. do maja 1998


prisluskivala srpskog predsednika Slobodana Milosevica i snimila vise od


700 njegovih telefonskih razgovora, tokom povremenih Milosevicevih


boravaka u njegovoj rezidenciji u Karadjordjevu, stotinjak kilometara


severozapadno od Beograda. Kardjordjevo se nalazi na granici Jugoslavije i


Hrvatske, pa su Milosevicevi razgovori uhvaceni prisluskivanjem relejnih


veza Vojske Jugoslavije.


Tu senzacionalnu vest objavio je prosle nedelje zagrebacki nedeljnik


"Globus", potkrepivsi je nizom pikanterija iz tajno snimljenih


Milosevicevih razgovora. Da se radi o autenticnom obavestajnom materijalu


svedoci cinjenica da je istog dana kada je nedeljnik "Globus" objavio deo Milosevicevih razgovora, UNS (Ured za nacionalnu sigurnost - jedna od hrvatskih tajnih sluzbi) zatrazio istragu ko je i zbog cega sa tih materijala skinuo oznaku "strogo poverljivo" i kako su oni dospeli do novinara.


Novinar "Globusa" koji je dobio na uvid materijale tajnih


sluzbi o prisluskivanju Milosevica tvrdi kako su oni temeljno procesljani.


Naime, Hrvatska je uklonila neke Miloseviceve razgovore s njegovim


najblizim saradnicima, a taj deo je prilozen kao dokazni materijal u tuzbi


koju je Hrvatska podigla protiv SR Jugoslavije. Hrvatska je u julu 1999.


godine, Medjunarodnom sudu pravde u Hagu podnela tuzbu protiv SRJ zbog


agresije i genocida.


U tajno snimljenim telefonskim razgovorima koje je objavio nedeljnik


"Globus" dominiraju privatni razgovori koje je Milosevic vodio


sa svojom suprugom Mirom Markovic, te njihovi razgovori s decom -


sinom Markom i kcerkom Marijom.


Tek nekoliko razgovora koje je objavio "Globus" imaju


politicku sadrzinu. Tu je, svakako, najvazniji Milosevicev razgovor s


bivsim predsednikom SAD Bilom Klintonom. Klinton se Milosevicu javio iz


aviona, na povratku iz Bosne i Hercegovine 13. januara 1996. godine u 20


sati i 26 minuta. Razgovor je kurtoazan, a kako je vodjen neposredno nakon


potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Klinton je zahtevao od Milosevica da se


odredbe sporazuma sto pre realizuju. No, Milosevica je vise od svega


zanimala "normalizacija odnosa" sa Sjedinjenim Drzavama, na


sto mu je Klinton odgovorio kako ce prilika za to biti najavljena poseta


drzavnog sekretara Vorena Kristofera tom podrucju.


Milosevic je bio vrlo zadovoljan tim jedanaestominutnim razgovorom i odmah


je nazvao tadasnjeg ministra spoljnih poslova SRJ Milana Milutinovica,


danasnjeg predsednika Srbije kojeg zbog sumnje u ratne zlocine trazi


Tribunal. Pohvalio mu se da je Klinton bio "neverovatno


ljubazan". Milutinovic je, medjutim, bio vrlo cinican, pa je rekao


Milosevicu kako je Klinton verovatno razgovarao iz toaleta u strahu da ga


ne cuje Madlen Olbrajt, koja se zajedno s njim nalazila u avionu.


Milosevic ga je upitao: "Zajebavas, mislis da se stvarno plasi


Olbrajtove?"


Milutinovic odgovara: "Ma baba je bre! Ma ti ne znas kako je!"


Koliko je Milosevicu bilo stalo do americkih pohvala posle Dejtona, a


istovremeno, ali i nacin na koji se odnosio prema medijima, vidi se iz


vrlo neprijatne konverzacije koju vodi sa urednikom mocne


"Politike", Hadzi Draganom Anticem.


Dan nakon razgovora s Klintonom, Milosevic je besno nazvao Antica i uz


bujicu psovki i pogrdnih rijeci, izrazio svoje nezadovoljstvo negativno


intoniram komentarom "Politike" o boravku Bila Klintona u


Bosni i Hercegovini.


"Slusaj, bre. To je sramota! Ja znam da ti ne citas svoje novine,


ali bre, krupne stvari kao sto je boravak americkog predsednika u regionu


ne mozes da pustis, bog te jebo, svakoj susi da radi sta hoce. Sto je


najgore "Politika" se smatra da prenosi zvanicno misljenje Jugoslavije. Pa


zar tako da ispljujete Klintona, bog vas jebo! Zasto da ga ispljujete?


Prvo, nije uopste zasluzio da bude ispljuvan, naprotiv dosao je u


najboljoj nameri. Drugo, kako sme to "Politika" da napravi?"


Antic: "Mislite da ga je ispljuvao? (pisac "Politikinog" uvodnika


op.a)"


Milosevic: "On ga nije ispljuvao, on ga je zgazio, bog te jebo! Da


je dosao tu da se slika, da je dosao da zabasuri sto je bio dezerter iz


Vijetnama, sto je umesan u aferu "Vajtvoter", da je dosao najcrnje i


najgore stvari da uradi, bog te jebo! Jeste li vi normalni, bog vas jebo!


Ocu ja da gradim a vi svi da razgradjujete sto god stignete, da pljujete


po svemu i da sutirate."


Antic se na kraju slozio da napravi bolji komentar: "Evo sad. Ja cu


danas da napravim. Sad cu ja da napravim oko ove posete njegove. I to sve


sto je bilo i sto je vezano za ovo. ...da je bilo izuzetno


pozitivno".


Da su srbijanski mediji neretko preterivali nastojeci da se dodvore


Milosevicu, vidljivo je i iz razgovora sto ga je posljednjeg dana 1995.


Milosevic vodio sa svojom kcerkom Marijom. On od nje trazi da od urednika


"Politike" Dragana Hadzi Antica zahteva intervenciju kod


direktora Televizije Srbije, Dragoljuba Milanovica da prestane s


preterivanjem i objavljivanjem vesti koje ga glorifikuju u televizijskim


vestima.


Milosevic: "Neka me skine s tih vesti... Jebem mu majku, smucio sam


se sam sebi."


Najveci deo stenograma Milosevicevih razgovora koje objavljuje zagrebacki


nedeljnik "Globus" privatne je prirode. Rec je, uglavnom, o


bizarnim razgovorima koje Milosevic i njegova supruga vode sa svojom


decom. Tako Milosevic uverava svog sina Marka koji se nalazi u Italiji, da


bi trebao odustati od podvrgavanja plasticnoj operaciji kojom zeli da


koriguje svoje klempave usi. Milosevic mu strpljivo objasnjava kako mu usi


nisu klempave, vec da je Marko suvise mrsav, pa zato tako izgleda.


Za vreme boravka u Italiji, Marko se setio jos jednog nacina da poboljsa


svoj imidz - meka kontaktna sociva u boji. Zapanjenom ocu on je


rekao da ce sociva menjati u zavisnosti od boje odela koje nosi.


Razgovori Milosevica s njegovom porodicom prikazuju ga kao briznog oca i


neznog supruga. Svoju kcerku Mariju, koja je jedno vreme bila vlasnica


radio stanice "Kosava" tesio je zbog pretnji koje su joj


upucivali neki biznismeni u nameri da kupe njenu radio stanicu. Ona mu se


zalila i zbog novca koje joj duguju druge firme, a on joj je savetovao da


se obrati sudu.


No, Milosevic je izrazavao i negodovanje zbog ljubavne veze svoje kceri


Marije sa njenim telohraniteljem Dusanom Vujisicem. Vujisic je bio osudjen


na osam godina zatvora zbog jednog mafijaskog ubistva, ali je pusten


ranije pod uslovom da postane telohranitelj Miloseviceve kceri. Slobodan


Milosevic se, medjutim, protivio njihovoj intimnoj vezi.


Medjusobno obracanje Milosevica i njegove supruge prepuno je neznosti i


ljubavnog tepanja.


U cinjenici sto se deo Milosevicevih tajno snimljenih razgovora pojavio u


jednom hrvatskom nedeljniku, ne bi trebalo traziti prste politike. Rec je


verovatno o jednoj od unosnih trgovina poverljivim dokumentima tajnih


sluzbi, kakvih je bilo i proslih godina.


Za javnost bi svakako uoci sudjenja zakazanog u Hagu za 12. februar, bili


zanimljiviji oni razgovori koji su iz stenograma odseceni, a odnose se na


nacin na koji je Milosevic donosio politicke odluke i izdavao naredjenja.


Ovako, razgovori vise daju sliku unutrasnjih odnosa jedne porodice, o cemu


se do sada - zbog prilicno autisticnog nacina zivota Slobodana


Milosevica - u javnosti nije previse znalo. U njima se otkriva jedna


arogantna licnost koja se podredjenima obraca samo sa psovkama.


Drago Hedl je urednik IWPR-ovog projekta u Hrvatskoj.