Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Miloseviceva Ahilova peta

Dan 76-77
By IWPR ICTY
Svaki put kada neki ucesnik sudjenja iznese pretpostvku da su neki vazni
dogadjaji na Kosovu ili u Srbiji mozda bili izvan kontrole tadasnjeg
predsednika Milosevica, ovaj ne moze da odoli iskusenju da obrazlozi
situaciju, cak i ako pri tome otezava svoju sadasnju poziciju.

Pukovnik Dzon Kroslend, britanski vojni atase u Beogradu od 1996 do 1999,
je izjavio pred sudom da su se Jugoslavenka Armija (JA) i srpska policija
(MUP) borili protiv Oslobodilacke Vojske Kosova (OVK) na nacin koji je
bio kontraproduktivan i neefikasan, jer su cinili nasilja nad civilima. Rezultat
njihove okrutnosti bio je da je OVK izrasla iz neorganizovane grupe od
nekoliko stotina boraca u armiju sa vise hiljada clanova. Kroslend, koji ima
35 godina oficirskog staza, smatra da su srpske snage mogle da eliminisu
OVK na samom pocetku sukoba, ali da to nisu uradili -- ili zato sto su bili
nesposobni, ili zato sto je postojala neka druga politicka kalkulacija.

Kroslend je svedocio da su i VJ i MUP ucestvovali u operacijama na Kosovu
tokom 1998 i 1999, i da su njihove akcije bile dobro koordinisane. U to
vreme je vojskom na terenu komandovao general-pukovnik Nebojsa
Pavkovic, komandant Trece vojne oblasti. Srpska borba protiv terorizma,
smatra Kroslend, je imala za rezultat stotine spaljenih sela, unistene useve,
razbijene radnje i srusene dzamije. Kroslend se zbog toga zalio Generalstabu,
i generalu Momcilu Persisicu, koji je bio iznad Pavkovica. Iz dugih i
redovnih razgovora sa Perisicem i generalom Dimitrijevicem, Kroslend je
stekao utisak da su oni “ocigledno bili vrlo nezadovoljni nacinom na koji su
operacije izvodjene.” Ali, rekli su mu da ne mogu nista da urade jer je
Milosevic formirao paralelan lanac komande - od Pavkovica direktno do
Nikole Sainovica, Milosevicevog savetnika za Kosovo, i onda do Milosevica.
U oktobru 1998 je Milosevic smenio Perisica sa mesta komandanta VJ i
postavio generala Pavkovica.

U unakrsnom ispitivanju je Milosevic pokusao da stvori utisak da se
Pavkovic 1998 ponasao kao svaki komandir na terenu koji mora odmah da
reaguje na promene u situaciji. Pukovnik Kroslend je na to odgovorio:
“Nisam rekao da komandir na terenu ne treba da pokaze samoinicijativu.
Naravno da je je morao. Ali, Generalstab je smatrao da je to bilo izvan lanca
komande... Oni su rekli da nisu imali kontrolu nad situacijom na Kosovu, i
da je Pavkovic donosio odluke [bez njihovog odobrenja] ...”

Kada je bila ponudjena inerpretacija da je Pavkovic sam vodio operacije na
Kosovu, Milosevicev ego se aktivirao. Postavio je pukovniku pitanje kojim je
mnogo rekao: “Da li Vam je jasno da se njegove akcije na terenu moraju da
budu u saglasnosti sa naredbama koje je primio odozgo? Da nisu bile, morao
bi da snosi posledice. Ja tvrdim da nije radio izvan komandnog lanca.”
Kroslend je odgovorio: “U tom slucaju, Vi i Pavkovic ste odgovorni za ono
sto se desilo na Kosovu -- masovno unistavanje civilne infrastrukture.”

Iako nije bio pod zakletvom i nije svedocio, Milosevic je nedvosmisleno
rekao da su Pavkovicevi potezi -- ukljucujuci napade na sela teskom
artiljerijom -- bili deo plana koji je odobren na samom vrhu, na kome je bio
on. Nije se ogradio ni od taktike koja je, po recima Kroslenda, bila prekrsaj
Zenevske konvencije. Iako je tvrdio da nije bilo napada na “neobranjena”
sela, Milosevic je postavio retoricko pitanje: zar nije opravdano napasti sela
iz kojih pucaju na vojsku? Kroslend je odgovorio: “Nemate pravo da pucate
teskom artiljetijom i protu-avionskim oruzjem na sela .. Vi ste to stalno
radili.”

Umesto da pokusa da opovrgne Kroslendove argumente, Milosevic je po
svom obicaju, pokusao da diskredituje njega samog rekavsi da je malo cudno
da bi sef Generalstaba razgovarao o takvim stvarima sa stranim generalom.
Kada mu je Sudija Mej rekao da je prebacio razgovor na sporednu temu,
Milosevic je rekao da je i Velika Britanija uzela za pravo da stiti teritorije
koje su hiljadama kilometara daleko (misleci pri tom, verovatno, na
foklandski rat.) Ovo je bilo previse sa Sudiju Meja, koji ga je prekinuo
recima: “ Ovde se radi o razaranju koje je posledica grantiranja sela; o
nesrazmernoj odmazdi koju su vase snage vrsile nad OVK. U celom sudjenju
o tome razgovaramo. Izgleda da Vi to jos niste shvatili.”

S obzirom na to da je Milosevic ne samo zaokupljen nebitnim stvarima, nego
je i izuzetno tast, mozda ce na kraju da se pokaze da je on ipak nesposoban
da se uspesno brani protiv navoda optuznice. Mozda on zaista ne razume da
civili i civilna infrastruktura nisu legitimni ciljevi vojnih napada i
protu-teroristicnih akcija policije; mozda veruje u rasisticku retoriku svog
rezima da Albanci nisu bas do kraju ljudi, i da su njihove pogibije u ratu
samo nevazna kolateralna steta. Ako je tako, onda on veruje samo u
interpretaciju realnosi koju sam kreira. Mozda ce vlastita tastina na kraju da
ga unisti.