Milosevic u svojoj odbrani izneo da se u Racku odigrala bitka, a ne masakr

Tuesday, 10 May, 2005

The link has been copied

IWPR ICTY

Svedoci izneli snazna misljenja i slabije dokaze (ali ipak dokaze)

Tokom poslednjih nekoliko nedelja, Slobodan Milosevic je izveo dva svedoka koja su bila ukljucena u zvanicnu srpsku istragu o dogadjajima koji su se odigrali u selu Racak, u kome je, kako tvrdi tuzilastvo, 45 civila masakrirano dana 15.januara 1999.godine. O ubistvima u Racku puno su pisale nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima i OEBS sto je u Sjedinjenim Drzavama i Zapadnoj Evropi dovelo do stvaranja javnog misljenja i politicke volje da NATO zapocne vojnu akciju protiv Srbije. Tokom poslednje dve nedelje sudjenja, gospodin Milosevic poceo je da osporava optuzbe da su srpske snage masakrirale nenaoruzane civile u Racku. Miloseviceva odbrana se zasniva na tome da je ono sto se desilo u Racku nije masakr, vec da se smrt vise od 40 ljudi dogodila u borbi i da su vecina mrtvih u stvari bili naoruzani borci. Ovo je bila i tvrdnja jugoslovenskog rezima 1999.godine.     

Gospodin Milosevic je prvo u svojstvu svedoka izveo sudiju Danicu Marinkovic, koja je 1999.godine bila istrazni sudija Okruznog suda u Pristini, a zatim i Dr Slavisu Dobricanina, bivseg direktora Instituta za sudsku medicinu u Pristini. Oboje su bili pozvani u svojstvu svedoka, ali posto nijedno od njih nije iz prve ruke videlo sta se dogodilo u Racku tokom ranih jutarnjih sati 15.januara, oni su bili u mogucnosti samo da opisu sta su videli tokom istrage koja je vodjenja nakon dogadjaja. Oba svedoka su, medjutim, izlozila ekstenzivno misljenje o tome sta se dogodilo pre nego sto su oni stigli na lice mesta, a sto se zasniva na onome sto su videli tokom istrage. Uprkos prigovorima tuzilastva da i sudija Marinkovic i profesor Dobricanin izlazu misljenja, a ne neposredna zapazanja, sud je dozvolio veci deo njihovih iskaza posto su oboje bili u Racku nedugo nakon ubistava. Dok je profesor Dobricanin ponudio tehnicke detalje o rezulatima forenzickih ispitivanja koji su pomogli okrivljenom, ponasanje sudije Marinkovic (posebno tokom unaksnog ispitivanja) pokazalo je da je ona nacinila malo napora da detaljno ispita ovaj dogadjaj, prebrzo zakljucivsi da su zrtve bile borci OVK i zatvarajuci dalju istragu.

Zakljucak profesora Dobricanina: slojevita, tamna odeca zajedno sa nadjenim cesticama nitrata i razlcite putanje metaka govori da se radi o borcima OVK ubijenim u borbi

U utorak je usledilo unakrsno ispitivanje profesora Dobricanina o njegovom zakljucku, zasnovanom na forenzickim ispitivanjima, da su zrtve ubijene u Racku bile borci OVK, a ne civili koji su brutalno pobijeni. Kao obrazlozenje ovog nalaza, Dr Dobricanin je naveo da su sve zrtve odevene slojevito – sto sugerise da su bili pripremljeni da ostanu na otvorenom prostoru duzi vremenski period (moguce da bi izvodili zimske borbene operacije) i da je spoljna odeca bila tamno plava ili crna, sto je, kako je primetio, boja teritorijalne odbrane Kosova i ostalih boraca OVK. Iako je ovaj iskaz bio komplementaran sa ranijim iskazom sudije Marinkovic da su zrtve nosile slicne opasace (sto su sve znakovi da su na neki nacin bili 'uniformisani'), oba iskaza su ostala neuverljiva posto je tuzilac Danijel Sakson efektno izneo tvrdnju da slojevito oblacenje moze jedino dovesti do zakljucka da je u januaru bilo hladno.    

Najkriticniji deo iskaza profesora Dobricanina odnosi se na rad patologa koji je njegov tim izveo zajedno sa beloruskim i finskim timovima. Dobricanin je istakao da je jedan od dobijenih rezultata bio da je 37 od 40 tela iz Racka bilo pozitivno na cestice nitrata na sakama i rukama, sto je, kako je naveo profesor, indikacija da su zrtve mozda dosle u kontakt sa barutnim cesticama. Milosevic je uspeo da izvuce od svedoka da misljenje o pouzdanosti testa na barutne cestice koji se zove i test 'parafinske rukavice'. Prema Dobricaninu, parafinski test, iako je od 1968.godine 'u nemilosti' Interpola, koriste forenzicari u mnogim delovima sveta u kojima su pouzdaniji testovi preskupi.       

Svedok je snazno osporio nalaze Dr Helene Rante, vodje finskog forenzickog tima, koja je u izvestaju iz marta 1999.godine istakla da 'nista ne ukazuje da su te osobe bile bilo sta drugo osim nenaoruzanih civila'. Profesor Dobricanin je ovo misljenje nazvao politickim stavom. Takva izjava, naveo je svedok, izlazi iz opsega naucnika forenzicara i bilo je jasno da ce zapaliti javno mnenje. Medjutim, sam Dobricanin je kasnije u svom svedocenju naveo da zrtva stara 14 godina ne bi mogla da se izdvoji kao 'nevina zrtva koja je stajala po strani' jer su albanski decaci na Kosovu bili, po njegovoj observaciji, poznati po tome sto su nosili oruzje. (Dr Ranta, koja je prethodno svedocila po zahtevu pretresnog veca, bila je, po zahtevu tuzilastva, prisutna na galeriji tokom svedocenja u utorak i sredu).  

Sledeci vazan forenzicki dokaz o kome je svedocio profesor Dobricanin jeste da prostrelne rane pronadjene na zrtvama nisu nacinjene iz 'neposredne blizine' (sto predstavlja razdaljinu manju od dva metra), vec sa razdaljina vecih od dva metra i iz razlicitih uglova. Razlicite putanje metaka sugerisu svedoku da zrtve koje su ucestvovale u akciji tokom pogadjanja nisu klecale niti je nad njima izvrsena egzekucija. Tokom unakrsnog ispitivanja, svedok je prihvatio da je moguce da su neke od zrtava pogodjene dok su trcali uz brdo (sto objasnjava rane na nizim delovima tela).  

Tokom unakrsnog ispitivanja tuzilac Sakson je prikazao video snimak na kome se vidi da je nekoliko zrtava na terenu obuceno u svetliju odecu. Kada je Sakson pitao svedoka koje bi zakljucke mogao da izvuce iz cinjenice da je zrtva u svetlijoj odeci (suprotno zakljucku svedoka da su pripadnici OVK-a cesto nosili odecu tamnijih boja) svedok je odbio da spekulise. Umesto toga on je izneo sumnju da je sa scenama koje su prikazane u sudu prethodno manipulisalo. Dobricanin je prihvatio da se radilo o 'velikoj gresci zbog toga sto nismo bili u mogucnosti da istragu izvedemo na licu mesta 15.januara 1999.godine' i sto su umesto toga tela zrtava ispitana nekoliko dana kasnije.

Tuzilastvo je potrosilo znacajan deo vremena koje je imalo na raspolaganju za profesora Dobricanina da bi diskreditovalo iskaz prethodnog svedoka, sudije Danice Marinkovic. Ona je tvrdila da su zrtve iz Racka vojnici OVK i u prilog tome je pokazala video dokaz o velikim kolicinama oruzja pronadjenim u Racku nakon ubistava. Tuzilac Sakson postavio je pitanje da li se neki od otisaka prstiju koje je on (Dobricanin) pribavio sa zrtava slaze sa onima sa oruzja koje su pronasle srpske snage bezbednosti i istrazitelji na mestu izvrsenja krivicnog dela (pod nadzorom sudije Marinkovic). Dobricanin je odgovorio da to ne spada u njegov delokrug rada kao naucnika forenzicara. Ova poenta je bila efektna, cak i ako nije izvrseno najosnovnije uporedjivanje otisaka prstiju koje bi moglo da poveze zrtve i oruzje. Tuzilac je, medjutim, ovo pitanje trebalo da postavi sudiji Marinkovic, a ne Dr Dobricaninu.     

Sudija Danica Marinkovic – Nije bilo granatiranja Racka, zakljucak povrsne istrage je da su zrtve bile vojnici OVK

Sudija Robinson je pre nekoliko nedelja uputio Milosevica da svoju odbranu i iskaze svedoka usmeri na konkretne optuzbe iznete u optuznici. Okrivljeni je te reci shvatio bukvalno i zapoceo svoje ispitivanje sudije Marinkovic o njenim saznanjima o incidentu u Racku citanjem tacke 66(a) optuznice (koja se odnosi na ubistva u Racku), nakon cega ju je pitao: 'Sta je tacno iz ove optuznice?' Sudija Robinson ovo pitanje nije dozvolio, posto se odnosilo na pravno zakljucivanje i umesto toga je poucio okrivljenog da je 'svedokinja bila u Racku, pitajte je sta je videla'.

Sudija Marinkovic vodila je istragu u Racku izmedju 15. i 18. januara 1999.godine. Sudija je svedocila da je stigla u Racak 15.januara nakon sto ju je dezurni sluzbenik obavestio da je doslo do sukoba srpskih snaga i 'terorista'. Ona je dezurnom sluzbeniku nalozila da obavesti OEBS da posalje posmatrace. Sudija je, medjutim, u Racak usla tek 18.januara, posto je tri dana bila sprecena zbog opasnih okolnosti u Racku, ukljucujuci i to sto je na nju otvarana snajperska vatra.

Svedok je iznela da, suprotno navodima optuznice, nije bilo granatiranja Racka, navodeci da se ne seca da je videla stetu na kucama. Ovaj deo svedocenja je kontradiktoran izjavama oficira Vojske Jugoslavije koji je bio na licu mesta (potpukovnik Petrovic) i koji je priznao da je vojska pruzila artiljerijsku podrsku operaciji u Racku. Sudija Marinkovic je u svom iskazu navela da od 45 zrtava navedenih u optuznici, nijedna nije bila nenaoruzana.

Dana 18.januara ona je usla u dzamiju u koju je doneto 40 tela - 39 muskaraca i jedna zena. Sva tela su bila obucena u civilnu odecu. Sudija Marinkovic je primetila da su na mnogim telima 'identicni kozni opasaci', 'vojne sive vunene pantalone' i nekoliko slojeva odece. Ona je navela da je na 40 nadjenih tela izvrsen test 'parafinske rukavice' i da je rezultat takav da su na 37 nadjeni tragovi barutnih cestica. Svedokinja je takodje navela da su bar sedmorica poginulih sa liste optuznice za Racak u istrazi koju je ona vodila bili identifikovani kao clanovi OVK.   

Iz tih observacija, kako je svedocila, ona je zakljucila da su zrtve 'clanovi teroristicke bande koji su ubijeni tokom bitke', a ne nenaoruzani civili. Neuverljiv je zakljucak koji je dala o njihovim identicnim opasacima kao indikatoru 'uniformi'. Ona je takodje zakljucila da su ubijeni odeveni u slojevitu odecu sto sugerise da su bili pripremljeni da ostanu duze vremena napolju po hladnoci (da bi se borili), te da nisu u ranim jutarnjim casovima mozda izvuceni iz svojih kuca (u izvestaju organizacije Human Rights Watch se tvrdi da neki clanovi familije Beca nisu imali vremena da se skroz obuku pre nego sto su naterani da napuste kuce). Okruzni javni tuzilac iz Pristine sumirao je stanoviste rezima o Racku u izvestaju u kome se navodi da je '40 pripadnika OVK ubijeno u odbijanju napada' U tom okrsaju u kome je OVK navodno upotrebila automatsko oruzje, nema prijavljenih gubitaka na strani srpskih snaga.    

Milosevic je prikazao nekoliko video snimaka – jedan na kome se vide tesko naoruzani pripadnici policije koji ulaze u Racak i vrse pretragu od vrata do vrata, drugi koji pokazuje desetine tela u dzamiji i veliku kolicinu oduzetog oruzja. (U pokusaju da izmami irelevantno misljenje svedoka, okrivljeni je svedokinju pitao o njenim observacijama da je deo oruzja proizveden u Kini, a zatim je pitao da potvrdi da je tokom 70-tih godina Albanija kupila oruzje od Kine i da dogadjaj u Racku dokazuje vojnu pomoc Albanije separatistima na Kosovu – sudija Robinson je odmah prekinuo ovu liniju ispitivanja).  

Iako se pokazalo da istraga sudije Marinkovic nije bila detaljna, tokom unakrsnog ispitivanja usledio i snazan napad na njenu reputaciju 

Tokom unakrsnog ispitivanja, tuzilac Dzefri Najs zapoceo je napad na kredibilitet sudije Marinkovic u dva pravca – ne osporavajuci samo njene metode kao istraznog sudije, sto se pokazalo efikasnim, vec i osporavajuci njenu reputaciju. Ovaj drugi napad ad hominem se, medjutim, pokazao preteskim za pretresno vece, posto je tuzilac upotrebio izvestaj skinut sa interneta koji optuzuje sudiju Marinkovic da je naredila ubistvo kosovskih Albanaca.

Sudija Marinkovic nikada nije posetila 'mesto zlocina'

Iako je sudija Marinkovic neprestano ponavljala da je ona bila prisutna samo da bi istrazila cinjenice, a ne da bi davala zakljucke, ona je ipak uspevala da izvuce zakljucke da poginuli nisu zrtve ubistava, nego vojnici OVK ili civili uhvaceni u unakrsnoj vatri. Tokom unakrsnog ispitivanja, tuzilac Najs je efektivno diskreditovao revnost njene istrage. Sudija Marinkovic je priznala da tokom istrage u Racku ona nije ispitivala nijednog svedoka (naglasila je da po pravilima procedure ona nije mogla da ispituje svedoke), da nije istrazivala aktivnosti srpskih vojnih snaga na terenu u tom trenutku, da nije obavila razgovor sa policijskim zvanicnicima, i da nije razgovrala ni sa jednim od prezivelih.

Ono sto je najvaznije, tuzilastvo je uspelo da izmami potvrdu da tokom istrage koju je vodila sudija Danica Marinkovic nikada u stvari nije posetila mesto zlocina, odnosno mesta na kojima se pucnjava odigrala. Nakon sto su joj predoceni video snimci tela u jarku, sudija Marinkovic je negirala da su to ista tela koja je kasnije videla u dzamiji. Tuzilac Dzefri Najs je primorao sudiju Marinkovic da prizna da ona nije posetila nijedno od mesta na kojima su tela nadjena. Umesto toga razjarena sudija Marinkovic je krivicu svalila na one koji su napravili te snimke pitajuci 'zasto ljudi koji su snimili ovo nisu ranije dosli kod mene sa tim dokazima?' Ona nije bila konzistentna u svom svedocenju napominjuci da je 'razgovarala sa gradjanima Stimlja i niko nije pomenuo nista novo'. Sudija Robinson je uocio ovu nelogicnost i pitao: 'Ja sam mislio da ste rekli da u skladu sa Vasom procedurom ne mozete uzimati iskaze od ljudi'. 

Tuzilac napada reputaciju sudije Marinkovic

Za razliku od prethodnog napad tuzilastva na licni kredibilitet svedoka bio je nepovezan, prekomeran i verovatno uvredljiv. U nameri da svedokinju pokaze kao pro-Milosevicevca, tuzilac Najs je naglasio nekoliko puta, da je sudija Marinkovic (po nacionalnosti Makedonka) bila udata za Srbina koji je bio aktivan u srpskoj nacionalistickoj, Milosevicevoj politici. Tuzilac Najs je naveo da je vise prituzbi podneto protiv nje zbog toga sto je dozvoljavala ili podrzavala prebijanje pritvorenika koji su se pojavljivali pred njenim sudom. 'Vi ste pravo stavili u sluzbu politickih ciljeva'. Sudija Marinkovic je ovo ostro negirala navodeci: 'Ja sam radila iskljucivo profesionalno'.

Ovi navodi o njenoj proslosti bi mogli biti prigodni za sud da bi ocenio koliko je svedokinja nepristrasna uzimajuci u obzir njene licne veze. Tuzilac je, medjutim, otisao predaleko kada je naveo vest koju je preneo srpski radio b92, a koja potice od Natase Kandic, poznate beogradske aktivistkinje za ljudska prava. U tom clanku se navodi da bi sudija Marinkovic mogla biti odgovorna za naredjivanje da se ubiju kosovski Albanci, ukljucujuci tu one koji su ranjeni tokom policijske akcije. Svedokinja je energicno odbila te optuzbe. Tuzilac Najs se pozvao na kredibilitet Natase Kandic navodeci da izvestaj objavljen na B92 potice od 'vrlo pouzdane organizacije za zastitu ljudskih prava'. Iako je smisao ovog manevra bio da pokaze da iskazu sudije Marinkovic ne bi trebalo dati neki poseban znacaj jer je ona kontraverzna figura, izgleda da se sa ovim napadom preteralo. Sudija Robinson je istakao da su ovo veoma ozbiljne optuzbe koje nisu potkrepljene nicim osim clankom sa interneta. Sudija Bonomi je prekorio Najsa zbog toga sto je 'zajedno izmesao sve aspekte pouzadnosti'.  

Ostala pravna pitanja – materijalni dokazi znace

Materijalni dokazi koje je sudija Marinkovic ponela sa sobom – sudski spisi koji se ticu istraga o navodnim aktivnostima OVK i drugi materijali koji pokazuju da su zrtve iz Racka bile clanovi OVK – izvedeni su u postupku uprkos protivljenju tuzioca Najsa. Tuzilac Najs je tvrdio da iako su ti materijali sudski dokumenti, 'policija i pravosudni system u Srbiji su delovali u ime politike i da im ne treba biti poklonjena posebna paznja' On je primetio da je u proslosti vece odbijalo da izvede materijale koje je dostavljalo tuzilastvo u cilju da se bude 'super-pravican' prema okrivljenom.  

Tokom uskrsnje pauze, tuzilastvo je uspelo da pronadje tri svedoka koji tvrde da su bili primorani da potpisu izjave u kojima su naveli da su nekoliko ljudi ubijenih u Racku bili vojnici OVK. Tuzilastvo je zelelo da pokaze da su u policijskoj stanici u kojoj su sacinjeni dokumenti koje je donela Marinkoviceva, optuzbe o prebijanjima i mucenjima bile brojne, te da takvi dokumenti ne mogu biti upotrebljeni (pouzdani) sud se u njih ne moze pouzdati. Prema pravilu 95 'dokazi pribavljeni metodama koje ozbiljno dovode u sumnju njihovu vjerodostojnost nisu prihvatljivi'– drugim recima dokazi pribavljeni mucenjem (kakvi su navodno neki od materijala koje je donela svedokinja) ne mogu biti upotrebljeni.

Tuzilac Najs je takodje prigovorio po osnovu toga sto neki od materijala ne predstavljaju dokaze iz prve ruke, vec da su pre sazetak radnog produkta sudskog postupka u Srbiji koji je bio izlozen optuzbama zbog politicke obojenosti. Tuzilac Najs je prethodno primetio da je pretresno vece odbilo da dozvoli tuzilastvu izvodjenje 'sazeti dokaz' iskaza svedoka koje je sacinio istrazitelj tuzilastva Barni Keli.  

Odbrana (i okrivljeni i Stiven Kej) je tvrdila da su materijali sudije Marinkovic bili javni dokumenti sacinjeni u tom vremenu od strane pravosudja koje je funkcionisalo. Milosevic je podrugljivo istakao da je neprihvatljivo da tuzilac uporedjuje rad istrazitelja koji radi za tuzilastvo sa postavljenim sudijom.

Etnicki odnosi na Kosovu – albanska deca 'napadaju nasu decu'

Sudija Marinkovic je takodje svedocila o navodnim uslovima rada za manjine na Kosovu, tvrdeci da niko od njenih kolega Albanaca nije bio otpusten zbog svoje nacionalne pripadnosti (u tacki 87 optuznice stoji da su 'lokalni sudovi na Kosovu raspusteni i mnogo sudija je otpusteno'). Tokom dodatnog ispitivanja od strane Milosevica, sudija Marinkovic, po nacionalnosti Makedonka, svedocila je da se ona kao nesrpkinja nije suocila sa progonom ili drugim problemima zbog nacionalnosti. Takodje je iyjavila da joj nije bilo poznato bilo kakvo proganjanje Muslimana, Hrvata ili drugih nesrba u Srbiji. Njeno shvatanje etnickih odnosa na Kosovu odslikava iyjava da je kao roditelj bila previse zastitnicki nastrojena prema deci jer su albanska deca 'napadala nasu decu'.  

Zakljucak: Milosevic u ovom trenutku iznosi novine u svojoj odbrani