Milošević u suđenje uvlači ceo srpski narod

Sa nastavkom suđenja Miloševiću -- na redu je deo optužnice koji se odnosi na Hrvatsku i na Bosnu i Hercegovinu -- nastavljen je i duel između optuženog i tužilaca. U svom jednočasovnom uvodnom izlaganju, šef tužilaštva Džefri Najs je potsetio da je u pitanju suđenje, a ne medijski spektakl. Milošević je, međutim, nastavio svoju odbranu u stilu filmskog režisera, uporno nastojeći da proširi diskusiju na istorijske i međunarodne teme. Kako su u pitanju bili uvodni govori, a ne dokazni postupak, Pretresno veće ovog puta nije intervenisalo.

Za svoju ulogu u ratovima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, Miloševića optužnica tereti za ukupno 61 zločin protiv čovečnosti a, u slučaju Bosne, i za genocid. Tužilac Najs je upozorio da genocid nije uzrok veće patnje nego neki drugi zločini za koje je Milošević optužen, a koji nemaju toliki emotivan naboj. Ipak, istakao je da je cilj Kancelarije tužilaštva da dokaže da je Milošević hteo da uništi bosanske Mulismane, ili da je genocid bilo logična posledica zajedničkog kriminalnog poduhvata u kome je Milošević učestvovao. Uz to, tužioci će da nastoje da dokažu i da je optuženi imao komandnu odgovornost, t.j., da je znao ili da je trebao da zna da je genocid u toku, i da nije ništa uradio da ga spreči ili da kazni počinioce zločina.

Miloševiću pretstoji i da se brani od optužbi da je odgovoran za brojne zločine koji su počinjeni u zajedničkom kriminalnom poduhvatu čiji je cilj bio da se etnički očiste delovi Hrvatske i Bosne i Hercegovine da bi se stvorila Velika Srbija. Ti zločini uključuju proganjanje i zlostavljanje ljudi na osnovu njihove političke, rasne ili verske pripadnosti, ubistva, nezakonito zatvaranje, mučenje i nehuman postupak prema zarobljenicima, deportacija i prisilno iseljavanje, bezakonito uništavanje i pljačka privatne i društvene imovine. Tužioci su odabrali 14 sela i gradova za koje će da iznesu detaljne dokaze, 24 za koje će da podnesu manje detaljan dokazni materijal, i još devet, za koje smatraju da su demografski podaci sami po sebi dovoljan dokaz. Detaljne dokaze su pripremili za Vukovar, Višegrad i dolinu Drine, Bosanski Šamac, Brčko, Prijedor, Sanski Most, Sarajevo i Srebrenicu.

Kao odgovor na kritiku novinara da u delu suđenja koje se odnosilo na Kosovo tužioci nisu imali krunski dokaz, Najs je potsetio sudije da ''ne zaborave da zločinci ne ostavljaju za sobom dokaze i zapis na papiru.' Takođe je istakao da svedoci koji su nekada bili bliski optuženom, sada imaju svoje razloge da svedoče protiv njega, i da oni često ne govore do kraja istinu. To ne znači da njihova svedočanstva nemaju dokaznu vrednost, jer je tužilaštvo tu da ukaže na eventualne neistine. Bez da ga je imenovao, Najs je potsetio na gostovanje su sudnici nekadašnjeg šefa tajne policije, Radeta Markovića, koji je tokom unakrsnog ispitivanja nekritički odobravao sve što je Milošević govorio. Marković se tada odrekao svoje ranije izjave u kojoj je optužio svog bivšeg šefa za prikrivanje dokaza o ubistvima civila. Tužioci su zatim u sudnicu doveli policijskog istraživače i inspektora koji je uzeo izjavu. Obojica su rekli da je Marković učestvovao u sastavljanju sporne izjave i da ju je pažljivo pročitao pre nego što ju je potpisao.

Za sada se čini da će se u ovom delu suđenje tužilaštvo osloniti više na dokumenta, snimljene telefonske razgovore, i na izjave međunarodnih pregovarača i svedoka bliskih tadašnjem vrhu srpske vlasti, a manje na izjave preživelih. Nastojaće da dovedu Miloševića u vezu sa zločinima koji su već dokazani u drugim suđenjima pred ovim sudom, a sudije će da odluče u kojoj meri će da se oslone na činjenice koje su već dokazane pred njihovim kolegama. Ali, to ne znači da će i optuženi da stavi sebe u centar ovog procesa.

Milošević je iskoristio svoju uvodnu reč, koja je trajala tri puta duže nego tužiočeva, da iznese svoje uverenje da je međunarodna zajednica odgovorna za raspad Jugoslavije. On tvrdi da su stranci izazvali građanski rat, koji je on svim silama nastojao da spreči. Pri tom je ponovo pokušao da pažnju preusmeri sa sebe na celu zemlju. Iako je za zločine optužen on lično, Milošević uporno pokušava da prikaže kao da je pred sudom ceo srpski narod. Tragično je što je u ovo uspeo da uveri mnoge građane Srbije.

Od sve šta je Milošević u svojoj uvodnoj reči rekao, za odbranu je eventualno relevantna samo njegova tvrdnja da su ratovi u Hrvatskoj i Bosni bili građanski ratovi, i da u njima nisu učestvovale Srbija i Savezna Republika Jugoslavija. On je priznao da je Srbija pomagala Srbima u Bosni i u Hrvatskoj. Priznao je takođe da su počinjeni ratni zločini, ali je insistirao da su za njih odgovorne sve tri strane u sukobu i da oni nisu bili deo političkog plana.

Niko od posmatrača nije bio iznenađen niti Miloševićevom tvrdnjom da je on nastojao da bude pomiritelj, čiji je jedini cilj bio da se pronađe pravedno rešenje za tri zavađena naroda. 'Nije bilo na nama da se petljamo u njihove unutrašnje probleme.' Nije jasno kako Milošević planira da sebe pretstavi kao pomiritelja, ako istovremeno insistira da nije imao nikakvog uticaja na bosanske i hrvatske Srbe.

Tužioci su predvideli Miloševićevu taktiku. Najs je u uvodnoj reči rekao da je Milošević delegovao bosanske i hrvatske Srbe da ratuju za njega, snabdevao ih opremom i oružjem, a istovremeno se ograđivao od njih da bi sebe zaštitio od međunarodne kritike. Tužilac je potsetio Pretresno veće na raniju odluku njihovih kolega, članova Žalbenog veća u suđenju Tadiću, koji su se složili da je vojska bosanskih Srba bila pod kontrolom Jugoslavije. Najs traži od sudija o ovom predmetu da prihvate neke činjenice koje su dokazane u drugim suđenjima pred ovim sudom, tako da on ne bi morao ponovo da ih dokazuje.

Miloševićeva uvodna reč je ponovo pokazala da on planira da aktivno učestvuej u suđenju, ali da to planira da radi na način koji njemu odgovara. Stoga možemo da očekujemo da će da se nastavi borba između njega i sudija i tužilaca, koji nastoje da ga ograniče na diskusiju o stavkama optužnice protiv njega lično, dok on uporno diskutuje o temi koja nije predmet suđenja: kolektivna odgovornost srpskog naroda.