Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milošević traži od sudija da isključe prijatelja suda iz daljnjeg toka suđenja: Vladimirov navodno rekao novinarima da je krivica dokazana

Dan 98
By IWPR ICTY
Poslednjeg dana kosovske faze suđenja Slobodanu Miloševiću za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i za genocid, optuženi je zatražio od Pretresnog veća da isključi iz daljeg toka suđenja jednog od amicus curiae (prijatelja suda), profesora Majkla Vladimirofa, zbog izjave koju je ovaj, navodno, dao holandskim novinama. Postoji nekoliko verzija prevoda izjave, ali Milošević tvrdi da je Vladimirof rekao da je već izneto dovoljno dokaza da Milošević bude proglašen krivim za događaje na Kosovu. Po Miloševićevom mišljenju, Vladimirof je preduhitrio sudije objavivši presudu još pre nego što je odbrana počela da iznosi svoje dokaze.

Sud je angažovao trojicu prijatelja suda da pomognu Pretresnom veću u naporima da osigura optuženom (koji insistira da se sam brani,) nepristrasno i fer suđenje. Njihove dužnosti su da ulažu proceduralne zamerke i proteste u toku suđenja i da asistiraju Miloševiću prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe. Prošlog leta je postalo jasno da Miloševiću neformalno svakodnevno pomažu dvojica advokata, pa su sudije oslobodile prijatelje suda obaveze da sva trojica prisustvuju svakoj raspravi. Premda je po novim pravilima dovoljno da tek jedan od njih bude u svakom momentu u sudnici, postao je običaj da su barem dvojica uvek prisutni i spremni da pomognu Miloševiću tokom unakrsnog ispitivanja.

Žaleći se na Vladimirofa, Milošević je pročitao njegovu navodnu izjavu, da su tužioci već dokazali čvrstu vezu između vojske, policije i Miloševića. Vladimirof se, navodno, u intervjuu usprotivio svojim američkim kolegama koji smatraju da je neizostavno potrebno da se pojavi svedok koji bi rekao da je Milošević lično naredio ubistva. Milošević je Vladimirofo ponašanje nazvao 'nedopustivim' i 'skandaloznim' i protivno pravilima Međunarodnog suda.

Vladimirof je odgovorio da su citati u članku izvađeni iz konteksta, da ne daju tačnu sliku o onome što je on zaista rekao i da on nije autorizovao inetervju pre objavljivanja. U osnovi, on je demantovao da je rekao da postoji dovoljno dokaza da se Miloševića osudi. 'Ja sam rekao da u ovoj fazi sudjenja, na osnovu onoga sto je rečeno tokom dosadašnjeg izvođenja dokaza optužbe, postoji neka veza između optuženog i događaja na Kosovu... Na Sudu je da o tome odlučuje.' Zaključio je svoju odbranu rečima da 'nije srećan zbog ovakvog razvoja događaja. Ovo nije dobro za ni suđenje, ni za optuženog, ni za mene, ni za prijatelje suda…'

Sudije su reagovali na različite načine. Predsedavajući sudija, Ričard Mej, je rekao da ga ne interesuje šta je ko napisao ili rekao izvan sudnice. Profesionalni sudije kao što su oni ne menjaju svoja mišljenja na osnovu novinskih komentara i špekulacija. Sudija Robinson, međutim, smatra da je reč o veoma ozbiljnom prekršaju i da to dovodi u putanje kvalifikovanost gospodina Vladimirofa da nastavi da učestvuje u ovom suđenju kao amicus curiae. Njega su posebno zainteresovala tri citata koji su pripisani Vladimirofu (možda su u pitanju drugačiji prevodi od prethodno citiranih.)

1. 'Da je ovo suđenje samo o Kosovu i da treba sada da se donese presuda, Milošević bi sigurno bio osuđen.' Gospodin Vladimirof je rekao da to nisu njegove reči, nego da je on rekao da smo ''u dosadašnjem dokaznom postupku videli vezu između optuženog i događaja na Kosovu -- možda ne svih događaja …'

2. 'Cilj suđenja je da se pokaže da je gospodin Milošević odgovoran sa strašne stvari koje su se dogodile u njegovoj zemlji.' Gospodin Vladimirof kaže da je rekao da je cilj suđenja da se 'istraži da li je odgovoran', a ne da se 'pokaže'.

3. Sudija Robinson je pročitao i šta je Vladimirof navodno rekao o predstojećem delu suđenja koji se odnosi na Hrvatsku i na Bosnu: '(Tužioci) su imali vremena da se pripreme i bolje su upoznati sa materijalom. Ne bi trebalo da im bude problem da spletu mrežu od dokaza oko Miloševića.' Gospodin Vladimirof je rekao da bi on bio glup da tako nešto kaže. 'Možda sam rekao da bi mogli malo boje da organizuju prikazivanje dokaza.'

I nakon što je čuo ova objašnjenja, sudija Robinson nije bio uveren da Vladimirof može da nastavi da obavlja dužnost prijatelja suda i da ulaže sve proteste na koje optuženi ima pravo. Sudija Kvon je zatražio od Vladimirofa da pismeno obrazloži svoju poziciju i da je preda sudu na razmatranje.

Šef tužilaštva Džefri Najs je smatrao potrebnim da potseti Veće da ovo nije prvi put da se gospodin Vladimirof izvinjava za nešto što je izjavio pred novinarima. Takođe je spomenuo da je ovo školski primer zašto advokati ne trebaju da razgovaraju sa novinarima o sporu u kome učestvuju. Vladimirof je na to istakao da kancelarija tužilaštva ima službu za odnose sa javnošću, čiji je zadatak upravo da informiše novinare. Takođe je insistirao da u suđenjima pred Međunarodnim sudom, za razliku od onih pred domaćim sudovima, on kao prijatelj suda ima obavezu da se obraća javnosti.

Međunarodni sud nema jasnih pravila o ovome. U Pravilu 77 stoji da Sud ima pravo da 'udalji sa suđenja svakog ko svesno i namerno ometa' rad Suda. Neki od načina na koje bi neko mogao da ometa rad suda su: pretnje svedocima, namerno širenje informaciija u protivnosti sa zahtevima Suda, odbijanje da se odgovori na pitanje ili da prisustvuje raspravi, itd. Pravilo 46 se odnosi na pravo Suda da ukloni ili kazni advokata čije je ponašanje 'uvredljivo ili preteće, ili ko na drugi način ometa tok suđenja.' Ni jedno od ovih pravila se ne odnosi na situaciju sa Vladimirofom, čiji je navodni prekršaj eventualno rezultat loše procene situacije, a ne zle namere.

Međunarodni sud je takođe usvojio Kodeks profesionalnog ponašanja advokata odbrane u kome između ostalog stoji da 'advokat mora u svakom trenutku da ima u vidu potrebu za nepristrasnošću suđenja,' i da 'advokat mora da vodi računa da svojim ponašanjem ne dovede u pitanje reputaciju Medjunarodnog suda.' Premda gospodnin Vladimirof nije advokat odbrane, njega je Veće angažovalo da pomogne Sudu da se osigura nepristrasno i fer suđenje optuženom koji odbija da angažuje advokata. Premda to nigde nije do kraja rečeno, izvan sumnje je da Veće ima pravo da disciplinuje Vladimirofa, ili da ga čak udalji sa suđenja.

Niko nije doveo u pitanje da li je gospodin Vladimirof kvalifikovan, ili da li zdušno obavlja svoj zadatak u ovom, i u ranijim suđenjima pred Međunarodnim sudom. Autor ovog teksta smatra da Vladimirof mnogo efikasnije brani Miloševića nego što to čini on sam, sa svojim dugim, agresivnim i često irelevantnim pitanjima. Naravno, Miloševićev cilj nije dobra pravna odbrana. Sam je mnogo puta izjavio da on želi da zadrži ulogu žtrtve -- NATO 'agresije', takozvane međunarodne zajednice, Međunarodnog suda i onog što on naziva kvislinškom vladom u Beogradu. Bez obzira kako će da završi incident sa Vladimirofim, Milošević će da ga iskoristi kao priliku da sebe prikaže kao žrtvu.

Primarna dužnost gospodina Vladimirofa je da pomaže Sudu u nastojanjima da se optuženom sudi na nepristrasan i fer način, tako što ulaže proceduralne zamerke i pomaže optuženom pri unakrsnom ispitivanju. Ali, važno je i da javnost ima uvid u ovo javno suđenje, a najbolji način je da informaciej dobija od dobro upućenih učesnika. Bez obzira da li je gospodin Vladimirof u pravu kada kaže da je njegova obaveza da se obraća javnosti, on mora da vodi računa o tome da ne kaže nešto čime bi doveo u pitanje nepristrasnost suđenja. Uvek postoji rizik da novinar pogrešno protumači ono što je čuo, a vrlo je retko da se osobi koja je dala intervju ponudi tekst na autorizaciju. Bez obzira koju će odluku u ovom slučaju da donesu sudije, očigledno je da postoji potreba za detaljnim kodeksom profesionalnog ponašanja za sve advokate koji se pojavljuju pred Sudom. Čujemo da se na tome već radi.