Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevic se plasi odmazde

Svrgnuti predsednik Slobodan Milosevic postao je zatvorenik u sopstvenoj kuci.
By Dragana Nikolic

Nekoliko dana nakon sto je zbacen s vlasti, Milosevica je posetilo vise stotina studenata, uglavnom clanova pokreta "Otpor" .


Iz ogromnih zvucnika natovarenih na kamione trestala je zaglusujuca tehno muzika dok su studenti u ritmu muzike "dosetali" do Miloseviceve kuce u Uzickoj ulici na Dedinju, otmenom predgradju Beograda koga je opozicija nazvala "zabranjeni grad". Na nekoliko stotina metara od vile bivseg predsednika, zaustavio ih je trostruki kordon specijalaca.


Mada studenti to tada nisu znali, njihov dolazak uspanicio je Milosevica. Bio je toliko uznemiren da je nazvao sefa Generalstaba da proveri da li jos uvek ima pravo na zastitu.


Milosevicevu vilu, jednu od Titovih rezidencija, stiti veliki broj policajaca, kao i clanova drzavne sluzbe bezbednosti. Ostale specijalne jedinice smestene su u neposrednoj blizini, pripravne da ga evakuisu, na prvi znak opasnosti.


Izvori DOS-a tvrde da je Milosevic toliko zabrinut za svoju sigurnost, da je tokom nedavnog sastanka sa Kostunicom, toboze sazvanog da bi se razgovaralo o buducnosti Kosova i drugim drzavnim pitanjima, ovaj bivsi jugoslovenski predsednik zatrazio od svog naslednika da mu da garancije bezbednosti.


Milosevic zivi povuceno. Odrzava kontakt samo sa sacicom najblizih saveznika. Jedan od posetilaca je bivsi potpredsednik savezne vlade, Nikola Sainovic, koji je, zajedno s Milosevicem pred Haskim sudom optuzen za ratne zlocine, a drugi Zoran Andjelkovic, zamenik predsednika SPS.


No, ovakve posete su retke jer se rukovodstvo SPS uglavnom skriva. Miloseviceve najvernije pristalice, Gorica Gajevic i Dragan Tomic, vec se nedeljama ne pojavljuju u javnosti.


Bivsi balkanski siledzija i njegovi pomocnici i te kako imaju razloga da strahuju.


Politika bivseg predsednika u prosloj deceniji dovela je do opste nesrece i patnje i kod mnogih izazvala gorcinu i zelju za osvetom. Vecina Srba volela bi da mu se sudi za patnje koje im je naneo, mada bez svake sumnje ima i onih koji bi da uzmu stvar u svoje ruke.


Za osvetu su verovatno spremni i oni koji su bili zrtve Milosevicevih snaga tokom jugoslovenskih ratova. "Svaki Bosanac koji bi ga ubio, postao bi narodni heroj", izjavio je za IWPR jedan visoki funkcioner Demokratske opozicije Srbije, DOS. U druge potencijalne izvrsitelje atentata na Milosevica ubrajaju se bivsi saradnici koji se plase da bi on mogao da svedoci protiv njih ukoliko bude isporucen Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu.


Miloseviceva strahovanja verovatno su pojacana i time sto se iz redova DOS-a stalno ponavlja zahtev da se ukloni bezbednosni kordon postavljen oko kuce bivseg predsednika, kao i zbog protivurecnih signala koje nova vlada salje u vezi njegovog moguceg isporucenja Hagu.


Srpsko javno mnjenje sve vise dolazi do zakljucka da Milosevic treba da odgovara za zlocine pocinjene tokom ratova na ovim prostorima. Medjutim, izgleda da vlasti tek treba da odluce sta o tome misle.


Kostunica je izrazio dobru volju da saradjuje sa Hagom, "u onoj meri u kojoj to nasi zakoni dozvoljavaju i na nacin koji nece ugroziti nas nacionalni ponos." U komenatru objavljenom prosle subote u beogradskom dnevnom listu "Glas javnosti", jugoslovenski predsednik je naveo ustavne prepreke zbog kojih je nemoguce osumnjicene za ratne zlocine izruciti Hagu.


Medjutim, njegov savezni ministar za pravdu, Momcilo Grubac, opovrgao je ovu tvrdnju rekavsi da ustavna zabrana ne vazi, jer je medjunarodni sud telo Ujedinjenih nacija. Odlukom da se sretne sa vrhovnim tuziocem Haskog suda, Carlom del Ponte, Kusturica je i sam izgleda najavio promene u svom stavu po ovom pitanju.


No, mada su vlasti neodlucne u donosenju definitivne odluke o Milosevicevoj sudbini, izgleda su resile da mu sto vise zagorcaju zivot.


Milosevic je nedavno izvodio velike gradjevinske radove na svojoj kuci na Dedinju. Kupio ju je budzasto, 1993. godine, u vreme hiperinflacije, kada je bio na usponu moci.


Kada su opstinski inspektori uvideli da Milosevic nikada nije podneo zahtev za gradjevinsku dozvolu, u pratnji gomile novinara, zakucali su na njegova vrata da ga priupitaju za razlog.


Ovaj dogadjaj izazvao je senzaciju u javnosti.


Ostatku sveta je ova epizoda mogla je da lici na smesan pokusaj da se Milosevic sudski progoni, ali sama cinjenica da je pozvan na odgovornost zbog neceg sasvim beznacajnog kao sto je krsenje gradjevinskih propisa, u Srbiji je vrlo znacajna.


Milosevic takodje mora da se suoci i sa raznim drugim neuspesima. Kineske vlasti odbile su njegovom sinu vizu za ulaz u Kinu, njegov brat opozvan je sa duznosti jugoslovenskog ambasadora u Moskvi, a Haski sud otpoceo je ispitivanje njegovih finansija.


Sve ovo je, bez sumnje, ponizavajuce za coveka koji je do skora verovao da je nedodirljiv.


Dragana Nikolic je redovan dopisnik IWPR.