Milosevic pocinje da placa za svoj nacin ispitivanja

Od pocetka sudjenja Milosevicu u februaru ove godine, novinski izvestaji su puni detalja
o njegovim teatralnim nastupima u sudnici. Novinski komentari se mahom odnose na
efekte Milosevicevih nastupa, a ne na metode koje on koristi tokom unakrsnog
ispitivanja. Medjutim, kada novinar objavi da je “Milosevic nadjacao svedoka” time nista
ne kaze o nacinu na koji je ovaj prvo zbunio, a zatim razjario, svedoka. Dosadasnji
svedoci su mahom bili ljudi skromnog obrazovanja, neki cak i nepismeni, i bez ikakvog
ranijeg iskustva sa sudovima; nakon sto ih Milosevic zbuni i naljuti, cesto se stice utisak
da su njihova svedocanstva neuverljiva, ili cak neistinita.

Do sada su se vec pokazale neke konstante u Milosevicevom stilu unakrsnog ispitivanja.
Jedna je da on odbija da prihvati i jedan jedini detalj iz svedocanstva, bez obzira koliko
nebitan taj detalj bio za optuznicu. Druga je njegova navika da postavlja jedna za drugim
pitanja koja se odnose na razlicite incidente, bez upozorenja svedoku da se to pitanje
odnosi na drugo vreme i na neko drugo mesto od prethodnog. Kao posledica toga, neki
svedoci zlocina su postali zbunjeni i nesigurni u svojim odgovorima na pitanja o
datumima, vremenima, brojevima i imenima. Sudija Mej je nedavno zatrazio od
Milosevica da se drzi hronoloskog reda dogadjaja koji je ocigledan iz pisanih izjava
svedoka. Treca karakteristika Milosevicevog stila je da on hazarderski postavlja i pitanja
na koja ne zna unapred odgovore.

Ovo nas dovodi i do cetvrte karakteristike: Miloseviceve tendencije da zanemaruje
odgovore koji podrivaju njegovo vidjenje spornih dogadjaja. Na primer, 11.06. je
Milosevic ispitivao svedoka Lutfija Ramadanija koji je nekoliko puta ponovio da u
njegovom selu Kruse e Vogel nije bilo pripadnika Oslobodilacke Vojske Kosova (OVK)
pre nego sto su selo opkolili srpski tenkovi a seljaci pobegli u sume. Nakon sto je
Ramadani rekao da nije bilo vojnika OVK-a, Milosevic je pitao da li je doslo do sukoba
izmedju OVK i policijskih snaga, da li su se vojnici OVK-a povukli sa mestanima u
sumu, i da li su se vratili s njima u selo. U nastavku je opet pitao o stabu OVK-a u selu, i
koliko ih je poginulo sutradan, kada su srpske snage okupile 100 muskaraca iz sela i
otvorile na njih vatru iz automatskog oruzja, a zatim zapalili poginule i ranjene. Cinilo se
da Milosevicev cilj nije bio da navede svedoka da prizna da su u selu bili vojnici OVK-a,
nego da je on prosto zamislio da su u selu bili albanski vojnici i da nije bio u stanju da
formulise pitanje koje nije pretpostavljalo tu njegovu viziju.

Iako je ovakvim svojim nastupom Milosevic uspeo da zbuni i prestrasi pojedinacne
svedoke, njegov stil pocinje da mu se sveti jer tuzilastvo dovodi nove i nove svedoke, cije
se price poklapaju. Nedavno (31.05.) je, na primer, svedocio Bilalj Avdiu, 54-godisnji
nepismeni zemljoradnik, koji je preziveo pokolj u selu Racak 15.01.1999. Avdiu je
preziveo smaknuce 29 muskaraca koje su srpske snage izresetale u jarku iza sela tako sto
se bacio na zemlju i pet sati lezao pod lesevima kao da je i sam mrtav. Jos cetvorica
Albanaca su se spasili pobegavsi u obliznju sumu. Nakon sto je, pun emocija, u sudnici
prepricao kako su ih srpske snage maltretirale, i na kraju streljale, Avdiu je jos rekao da
su napadaci izvadili srce jednog muskarca i stavili mu ga na grudi. Milosevic se ustremio
na taj detalj, i na kraju dobio priznanje od svedoka da on nije licno video kada su coveku
izvadili srce, nego da je nasao telo nakon sto se izvukao ispod tela ubijenih mestana. I
sudije su ze zainteresovale za ovaj detalj, pa je i sudija Robinson pitao svedoka da li je
licno video izrezivanje srca. Milosevic je trijumfalno objavio da nije bilo izvestaja o
unakazenim lesevima u Racku. Nastavio je dalje da ispituje Avdija da li je siguran da je
zaista svojim ocima video pogubljenje ostalih mestana, sarkasticno pitajuci da li je
“video” streljanje kao sto je “video” vadjenje srca. Sudija Mej je intervenisao ali je
Milosevic uspeo u svojoj nameri da kompromituje celo svedocanstvo.

Medjutim, Milosevicevo insistiranje na tom jednom detalju na osnovu koga je hteo da
stavi pod znak pitanja ceo dogadjaj ga je na kraju skupo kostalo. Brojni svedoci su
svedocili o istim dogadjajima koji su kulminisali smaknucem u jarku, i sedmog juna je
dosao red na svedoka Jana Hendrija, detektiva i clana Kosovske Verifikacijske Misije.
Tuzilastvo je pokazalo Hendriju fotografije strasno unakazenih leseva iz jarka kod Racka,
ukljucujuci dva lesa bez glava. Jednom su se videli svi unutrasnji organi kroz rupu na
grudima, upravo tamo gde je bilo srce. Hendri je objasnio da bi tako mogao da izgleda
covek na koga je pucano iz neposredne blizine. Svedocenje Avdija je spaseno; covek bez
medicinskog obrazovanja, Avdiu je posteno preneo sto je video i sto je mogao sebi da
objasni na samo jedan nacin. Cinjenica da je svedok verovao da je rana zadata nozem, a
ne vatrom iz automatskog oruzja sa malog rastojanja, ne ide u prilog Milosevicevoj tezi
da do masakra nije doslo.

Iako je impresionirao neke posmatrace svojom sposobnoscu da isceprka (ili izmisli)
svaku potencijalnu nelogicnost u detaljima svedocanstva svedoka, Milosevic je mozda
ipak napravio takticku gresku pokusavajuci da diskredituje svakog sveodka na osnovu
takvih detalja. Iako se svaki preziveli svedok zlocina ne moze da se seti svakog datuma, i
da vidi taj dogadjaj iz svakog ugla, svaki sledeci svedok dodaje detalje ranijim
svedocanstvima, stvarajuci sliku koja ce tesko da se obrise iz secanja sudija i publike.