Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevic 'planirao' deportacije na Kosovu

Tuzilastvo tvrdi da je Milosevic bio "pokretacka snaga" iza "udruzenih napora" da se Albanci proteraju sa Kosova.
By IWPR Balkans

"Vasi stavovi o Tribunalu potpuno su irelevantni."


Ovim ostrim prekorom, predsedavajuci sudija Ricard Mej jos jednom je ucutkao prkosnog Slobodana Milosevica. Prethodno je izgubio strpljenje zbog ponovnog pokusaja optuzenog da izbegne suocavanje sa navodima tuzioca.


"Sve smo uvereniji ne samo da je ovaj sud pristrasan, vec i da je tuzilac vec proglasio presudu i kaznu", insistirao je Milosevic tokom svoje uvodne reci na sudjenju.


"Pokrenuta je medijska kampanja koja zajedno sa ovim ilegalnim tribunalom predstavlja linc". On je optuzio sudiju da nije uzeo u obzir argumente da su njegovo hapsenje i pritvor nelegalni i da drugi sud mora ponovo razmotriti legalnost samog Tribunala.


Sudija je, pozivajuci se na sopstvenu pismenu odluku od 8. novembra 2001. godine, primetio da su "pitanja o kojima zelite da raspravljate . . . o tome smo vec doneli odluku - sto biste znali da ste citali dokumente koje smo vam dali".


Zestoka razmena replika tokom poslednjih minuta na sudjenju tog dana bila je ostro suprotstavljena uzasavajucim (mada ne i neizostavno novim) detaljima o zlocinima pocinjenim na Kosovu koje je iznelo tuzilastvo.


Glavni zastupnik tuzilastva, Dzefri Najs, naveo je da je primarni zlocin bio "sveukupni zajednicki napor da se prikupi i protera sto je moguce vise kosovskih Albanaca". Ubistva i drugi oblici nasilja bili su deo tog plana kako bi se ostali primorali na beg, a "pokretacka snaga" svega bio je Milosevic licno.


Zavrsavajuci svoju uvodnu rec, Najs je u glavnim crtama opisao period uoci rata sa NATO-om koji je poceo 24. marta 1999. Tokom vise meseci koji su prethodili oruzanom sukobu, zapadne diplomate su, imajuci u vidu izvestaje o sve brojnijim ubistvima kosovskih Albanaca i unistavanju njihovih sela, upozoravale jugoslovenskog predsednika da se radi o zlocinackim delima.


Uspostavljena je zajednicka komanda za juznu pokrajinu pod tadasnjim potpredsednikom jugoslovenske vlade Nikolom Sainovicem, cime je Milosevic preuzeo kontrolu nad saveznim ministarstvom odbrane, Vojskom Jugoslavije, ministarstvom unutrasnjih poslova i lokalnim odbrambenim jedinicama unutar Kosova.


Smatrajuci da se Srbija ubrzano priblizava otvorenom sukobu sa NATO-om koji bi mogao rezultirati unistenjem Vojske Jugoslavije, general Momcilo Perisic, tadasnji nacelnik Generalstaba, potvrdio je prema navodima tuzilastva, da je "situacija na Kosovu bila posledica delovanja jednog coveka". Cak su i visoki srpski zvanicnici pokusavali da ubede jugoslovenskog predsednika da treba izbeci zlocine.


Ipak, tokom citavog perioda, kako tvrdi tuzilastvo, Milosevic je sledio prepoznatljivi obrazac. Demantovao je izvestaje o masakrima i proterivanju civila. Smenjivao je najvise vojne i politicke zvanicnike koji su izrazili zabrinutost zbog takve politike (ukljucujuci samog Perisica), i hvalisao se visokim zapadnim vojnim zvanicnicima da bi brzo mogao da razresi kosovski problem vojnim putem.


Najs je na velikoj mapi Kosova ukazao na niz plavih tacaka sirom pokrajine koje su predstavljale slucajeve masovnog proterivanja kosovskih Albanca izmedju 24. i 27. marta 1999. Najs je na slican nacin objasnio mapu na kojoj su oznaceni zlocini izvrseni tokom istog perioda. Potom je zakljucio: "S obzirom na ovu jednostavnu podudarnost, da li ima mesta bilo kakvoj sumnji u cinjenicu da se radilo o sveobuhvatnoj i planiranoj deportaciji kosovskih Albanaca?"


Dirk Rajneveld, glavni tuzilac za Kosovo, potom je izneo vise detalja opisujuci neke od konkretnih incidenata i vanrednih okolnosti na osnovu kojih ce se obelodaniti dokazi.


Jedan od svedoka na sudjenju je decak koji je preziveo streljanje desetak lica albanske nacionalnosti u Ulici Milosa Ilica 17, Djakovica. On nije mogao da pomogne svojoj sestri koja ga je dozivala u pomoc jer je bila prikljestena ispod tela njihove mrtve majke. Kada su srpske snage zapalile kucu, on nije uspeo da je spase, ali je sam uspeo nekako da prezivi.


U jednom drugom slucaju, dve zene i jedno dete, za koje se smatralo da su nastradali u masakru oko dvadeset ljudi u jednoj kafani u Suvoj Reci, uspeli su da se spasu iskacuci iz kamiona prepunih leseva, koji se kretao ka masovnoj grobnici. Jedna od prezivelih zena svedocice protiv Milosevica.


Ostali dokazi ce nuzno biti naucne prirode. Od skoro 50 lica iz porodice Berisa pobijene toga dana u Suvoj Reci, jedna osoba je bila 24-godisnja zena u osmom mesecu trudnoce. Dve godine kasnije, kada su otkrivene masovne grobnice u Batajnici, u blizini Beograda, razliciti detalji ukazali su da se radi o lesevima ljudi koji su poslednji put vidjeni u Suvoj Reci. Medju njima se nalazio i osmomesecni fetus.


"Isti obrazac ponavlja se istovremeno u razlicitim opstinama sirom Kosova", zakljucuje Rajneveld. "U napadima su zrtve verbalno zlostavljane, pretilo im se nasiljem, unistavani su njihovi licni dokumenti, ubijana je stoka, ubijani su ljudi, unistavani su verski objekti, a zene i decu su ukrcavali u vozove i autobuse prisiljavajuci ih na beg".


Srpske vlasti su se uplasile da bi pocinjeni zlocini mogli izaci na svetlo dana. Zato su ekshumirale leseve, prenele ih hladnjacama u Srbiju i pokusale da prikriju tragove tih zlocina.


"Svi dogadjaji koje ce ovo sudsko vece morati da istrazi ukazuju na jednu kljucnu licnost iza svega toga, jednu ljudsku silu koja je sve drzala pod svojom kontrolom", zakljucio je Najs. "Nakon sto se prouce dokazi, nepogresivo vam se ukazuju prepoznatljivi obrisi te licnosti, s imenom i prezimenom, u sredistu ovih dogadjanja, a to je licnost optuzenog".


Zalosno je po ovaj slucaj, po istoriju i konacno, mozda, i po samog Milosevica, to sto je jedina osoba koja skoro sigurno nece prouciti te dokaze sam optuzeni.


Entoni Borden je izvrsni direktor Instituta za izvestavanje o ratu i miru.