MILOSEVIC NA RUBU POLITICKE PROPASTI
Ocekuje se da ce Demokratska opozicije Srbije trijumfovati na opstim izborima ovog vikenda.
MILOSEVIC NA RUBU POLITICKE PROPASTI
Ocekuje se da ce Demokratska opozicije Srbije trijumfovati na opstim izborima ovog vikenda.
Jos od vremena Titovog jednopartijskog komunistickog sistema, nisu se sa manje neizvesnosti cekali izbori u Srbiji.
Nema nikakve sumnje da ce izbori za srpski parlament 23. decembra proci u znaku konacnog razvlascenja ostatka rezima Slobodana Milosevica
Sve predizborne ankete pokazuju da ce Demokratska opozicija Srbije, DOS, odneti jos ubedljiviju pobedu od one koju je izvojevala na saveznim i predsednickim izborima 24. septembra.
Sudeci po anketi Agencije Strategic Marketing, ASM, koalicija od osamnaest partija osvaja 61 odsto glasova, dok Centar za proucavanje alternativa predvidja pobedu od neverovatnih 79 odsto glasova.
Centar za politikoloska istrazivanja i javno mnjenje Instituta drustvenih nauka u Beogradu, koji se do sada istakao najpouzdanijim izbornim prognozama, sredinom decembra je tvrdio da ce za DOS glasati 71 odsto onih koji budu izasli na izbore.
Cak i u vreme najvece popularnosti 1990.godine, Milosevic je osvajao tek 46 odsto glasova.
Srdjan Bogosavljevic, direktor beogradske agencije ASM, misli da je porast popularnosti DOS-a moguce objasniti pomocu dva faktora. "DOS je dobio glasove ne samo neopredeljenih glasaca, vec i onih sto uvek glasaju za vlast", rekao je on.
Centar za politikoloska istrazivanja objasnjava ovaj fenomen snazim efektima priblizavanja pobedniku, ali i efektima udruzivanja opozicije i izuzetnoj popularnosti jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, koji je nosilac liste DOS.
Na drugom mestu je Miloseviceva Socijalisticka partija Srbije, SPS, sa trinaest odsto predvidjenih glasova. Postoji, medjutim, mogucnost da je ta partija potcenjena u anketama za nekoliko procenata, jer posle 5. oktobra deo njenih biraca ima nelagodu da se pred anketarima izjasni za SPS, ali ce na izborima ipak glasati za nju.
Radikalna stranka Srbije, SRS, Vojislava Seselja na trecem je mestu sa sedam odsto i Srpski pokret obnove, SPO, Vuka Draskovica, sa sest odsto podrske.
Izgleda da je Seselj uspeo da zaustavi osipanje birackog tela, pa ce verovatno obezbediti minimum od pet odsto koji je potreban da bi se obezbedilo mesto u parlamentu.
Draskoviceva politicka buducnost je neizvesna. Njegova stranka trpi katastrofalne posledice, zato sto je uoci septembarskih izbora odbila saradnju sa DOS-om i uskratila podrsku Kostunici.
Zanimljivo je da bi mnogi koji su do juce bili vladari Srbije, sada mogli da dobiju ukupno tri odsto glasova i uopste ne udju u parlament. Taj procenat bi mogle da podele tri partije: Jugoslovenska udruzena levica, JUL, Mire Markovic , novoosnovana Demokratska socijalisticka partija, DSP i Srpska socijaldemokratska partija, SSDP, svezih Milosevicevih disidenata, Milorada Vucelica i Zorana Lilica.
Dominacija DOS-a doprinela je da izborna kampanja protice diskretno. Nema uobicajenih masovnih stranackih skupova, nikada nije bilo manje propagandnih plakata na ulicama.
Tu pojavu beogradski sociolog Srecko Mihajlovic zove "pobednickom apstinencijom". "Ljudi milse da je sve zavrseno i da ne treba izlaziti na izbore", tvrdi on.
Predizborno usijanje, po prvi put u toku decenije visestranacja, izbegli su drzavni mediji koje kontrolise DOS. Iako je njihova naklonost prema DOS ocigledna, mediji su uglavnom uspeli da izbegnu jezik mrznje, tipican za ranije kampanje.
Socijalisti gotovo i da nemaju kampanju: na terenu vlada takav odijum prema njima da im je direktni konakt sa biracima gotovo onemogucen.
Sef izbornog staba SPS, Zoran Andjelkovic, misli da ce socijalistima ipak pomoci to sto je u Srbiji posle 5. oktobra doslo do skoka cena i sto su nove vlasti nemocne da uticu na upade naoruzanih Albanaca sa Kosova u opstine na jugu Srbije.
Sam Milosevic je tokom nedavnog predizbornog nastupa na beogradskoj TV Palma rekao: "Postavlja se pitanje ima li koga ko ne vidi koliko je sada gore nego sto je bilo krajem septembra".
Iako nije malo onih koji se ne slazu sa Milosevicevom analizom, SPS od izbora ne ocekuje vise nego da ostane na sceni, jer je upravo ta partija shvacena kao krivac za to stanje
Desetodnevnom turnejom po 70 gradova Srbije celovitiju kampanju organizovao je jedino DOS, koji je u prvi plan istakao Zorana Djindjica, kandidata za novog premijera Srbije.
Iz kampanje koju vodi Zoran Djindjic vec se vidi da se ambiciozni buduci premijer sprema da posle izbora preotme veliki deo kolaca popularnosti. Njegov karavan se susrece uglavnom sa lokalnim privrednicima, sto pokazuje da on zeli da formira svoju mrezu i cvrsto uporiste buduce vlasti.
U poslednja dva meseca doslo je do serije neslaganja izmedju Kostunice i Djindjica. Iako je Kostunica nesrazmerno popularniji, njegova pozicija federalnog predsednika ne pruza osnovu za ozbiljan uticaj.
Stvarna politicka moc skoncentrisana je na nivou republickih vlada Beograda i Podgorice. Otuda mesto premijera Srbije pruza velike mogucnosti. Kostunica je to mesto morao da obeca Djindjicu, kao nagradu sto je njegova stranka sa razgranatom strukturom, iznela na ledjima oktobarsku revoluciju i prakticno izvojevala pobedu DOS-a.
Djindjic, samopouzdan i odlucan da preuzme inicijativu, objavio je kompletan sastav buduceg kabineta, mada mu mandat formalno nije potvrdjen. Njegova potreba da sebe istakne u prvi plan mogla bi da sada DOS kosta nekoliko procenata glasova, buduci da on nije omiljen politicar.
Malo ko u DOS racuna da ce ta buduca koalicija opstati posle izbora, pa se unapred zauzimanju pozicije. Borba za primat izmedju Kostunice i Djindjica bojice politicku scenu Srbije posle izbora.
Pobednici ce se u svakom slucaju naci pred brojnim izazovima. Na domacem planu, brojni su rezovi koji se moraju naciniti u sudstvu i policiji. Privatizacija nije sprovedena do kraja, a zemlja mora da stvori zakonske preduslove za strane investicije.
Otvoreno je i pitanje ostanka Crne Gore u Jugoslaviji. Nerazreseni su i odnosi sa Kosovom, narocito u svetlu nedavnog nasilja na jugoistocnoj granici ove pokrajine sa Srbijom.
Nakon izbora Srbija ce se suociti sa zahtevima medjunarodne zajednice da isporuci ratne zlocince Haskom tribunalu, posebno Slobodana Milosevica. To do sada nije cinjeno da se ne bi otezavala izborna pobeda DOS i Kostunice.
Prema najavama iz DOS-a, Milosevic bi mogao da bude uhapsen, ali izgleda da je DOS spremniji da mu sudi kod kuce zbog korupcije i nevolja koje je napravio sopstvenom narodu, sto je protivno volji medjunarodne zajednice i svih suseda sa kojima je Srbija, pod njegovom komandom ratovala.
Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.
