Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

MILOSEVIC: KO PODIZE TEMPERATURU OPTUZENOG?

Slucajno ili ne, ali Slobodan Milosevic se dva puta razboleo nakon prilicno
By Mirko Klarin

zvanicnicima koji su svedocili protiv njega


Pise: Mirko Klarin iz Haga


Pakleni tempo sudjenja koji su nametnule sudije uzima svoj danak. Po drugi


put od pocetka sudjenja (12. februar 2002.) Slobodan Milosevic je pao u


bolesnicku postelju. Ponovo se radi o nazebu sa visokom temperaturom s tim


sto, ovog puta, njegove pristalice u Beogradu ne optuzuju tribunala da je


njihovog idola zarazio by "kontrolirani virus", vec da ga svesno iscrpljuje


tempom sudjenja i rezimom transfera od the UN pritvorske jedinice do zgrade


tribunala i natrag, u cemu se dnevno izgubi i po dva-tri sata.


Prema Miri Markovic, supruzi optuzenog, "ovo je sve bilo isplanirano ", a sve sa ciljem "da ga se iscrpi" kako ne bi bio u stanju da se uspesno brani.


Slucajno ili ne, ali Milosevic se oba puta razboleo nakon prilicno


neuspesnih konfrontacija koje je u sudnici imao sa visokim zapadnim


zvanicnicima koji su svedocili protiv njega. Prvi put je, sredinom marta,


pao u bolesnicku postelju nakon glatko izgubljenog duela sa britanskim


politicarem Paddy Ashdown, koji ga je nadigrao kako na cinjenicnom tako i


na politickom planu (Vidi Dnevnik Tribunala br.258). Milosevicu je, tada,


trebalo cak dve sedmice da se oporavi od nazeba.


Do drugog pada imunoloskog sistema i porasta temperature optuzenog doslo je


nakon dugo prizeljkivanih i ocekivanih - ali ipak izgubljenih - duela sa


dvojicom zapadnih zvanicnika koji se kotiraju vrlo visoko na Milosevicevoj


listi neprijatelja: ambasadorom William Walker, bivsim sefom Kosovske verifikacione misije, i generalom Klaus Naumann, bivseg predsjednika NATO Vojnog komiteta. (Vidi Dnevnik Tribunala br. 270). Sa aspekta slucaja koji se pred sudom raspravlja, njihovo svedocenje - a posebno Naumanovo - je za Milosevica bilo poraznije od Ashdownovog, pa tek treba videti koliko ce optuzenom trebati da se ovog puta oporavi.


Ostaje, takodje, tek da se vidi da li ce zdravstveni problemi koje optuzeni


ima zbog nametnutog paklenog tempa sudjenja, navesti sudije da promene


nesto u njihovoj "pjescani-sat" taktici kojom su do sada vodili ovaj slucaj.


U proteklih 14 sedmica dokaznog postupka (59 dana sudjenja), optuzba je izvela cak 80 svedoka, sto je apsolutni rekord efikasnosti u dosadasnjoj istoriji tribunala. Prema poslednjoj listi svedoka, o kojoj se raspravljalo pre


Miloseviceve bolesti, optuzba u okviru dokaznog postupka po optuznici za


Kosovo predlaze izvodjenje jos 68 svedoka. Problem je, medjutim, u tome sto je do isteka roka koji su sudije postavile za zavrsetak tog dokaznog


postupka (26. juli 2002.) ostalo jos nepunih 5 radnih sedmica, tokom kojih je predvidjena i trodnevna pauza u tekucim sudjenjima zbog takozvane sudske "Plenary Session".


Paradoksalno, ali Milosevic i "druga strana" - kako optuzeni s neskrivenim


prezirom naziva tuzilastvo - mogli bi da se nadju na istoj strani u odnosu


na sudije i njihovu opsednutost vremenom i rokovima. Milosevic zato sto ga


taj tempo, ocito, iscrpljuje, a tuzilastvo jer smatra da ce nametnuta


vremenska ogranicenja "kastrirati" njihov slucaj, odnosno onemoguciti da izvede


sve dokaze kojima raspolaze. No, "takticko saveznistvo" Milosevica i "druge


strane" je, ipak, iskljuceno, buduci da optuzenom i te kako odgovara da


tuzilac ima sto manje vremena za izvodjenje dokaza, te u svakoj prilici


nastoji da mu "otkine" po koji sat, ili makar minut.


Tuzilastvo ce, nema sumnje, cim se Milosevic vrati u sudnicu zahtevati da


mu se nadoknadi vreme koje je izgubljeno zbog bolesti optuzenog. Sudije ce,


po svemu sudeci, to morati da mu nadoknade, jer bi u suprotnom optuzenom


poslali poruku da je u njegovom interesu da se sto cesce "razboljeva" i


tako dodatno "kastrira" dokazni postupak optuzbe.


Pored optuzenog i "druge strane", zrtve vremenskog pritiska pod kojim se


vodi sudjenje za kosovske zlocine su i same zrtve tih zlocina: preziveli iz


Racka, Izbice, Suve Reke i drugih kosovskih lokacija masovnih ubistava.


Umesto planiranih pet svedoka za svaku od 14 lokacija opisanih u optuznici,


tuzilastvo ce za vecinu lokacija izvesti jednog do dva svedoka, cije ce


pismene izjave biti ukljucene u dokazni materijal, ali ce pred sudom govoriti samo o


onome sto ih u unakrsnom ispitivanju pita optuzeni. A optuzenog, kao sto su vec


iskusile mnoge zrtve, ne interesuju njihova stradanja, vec zlocini


"terorista KLA" i "NATO agresora", tako da ce njihove price ostati


neispricane, sto je frustrirajuce kako za njih, tako i za javnost.


U naredne dve nedelje sudjenja tuzilastvo ce, kako je najavilo, iscrpsti


svoju drasticno redukovanu listu "svedoka sa mesta zlocina", odnosno zrtava i


ocevidaca zlocina, cijim svedocenjima dokazuje da su se zlocini opisani u


optuznici - deportacija, ubistva, silovanja, razaranja - zaista dogodili.


Nakon toga, usledice serija takozvanih "veznih svedoka", od kojih se


ocekuje da optuzenog - direktno ili indirektno - povezu sa tim zlocinima,


odnosno da pokazu da je on kontrolisao snage koje su te zlocine izvrsile i


da je znao sta se na Kosovu desava. Medju tim svedocima trebalo bi da bude


i nekoliko "insajdera" - ljudi koji su nekada bili bliski Milosevicu - tako


da ce zavrsnica dokaznog postupka optuzbe po kosovskoj optuznici, po svemu


sudeci, biti veoma uzbudljiva.


Ono sto bi najvise moglo da poremeti nabijeni kalendar optuzbe do 26. jula


ili nekog novog datuma koje za okoncanje kosovskog dokaznog postupka odredi


sudsko vece, bio bi neocekivani dolazak americkih zvanicnika koje smo


u Tribunal Update No. 269 opisali kao "svedoci koji nedostaju." Njihovo bi


svedocenje, kako je svojevremeno nagovestilo tuzilastvo, odnelo najmanje


dve nedelje, sto znaci gotovo polovinu vremena koje je optuzbi jos ostalo


na raspolaganju.


U medjuvremenu, u Washingtonu je potvrdjeno da je jedan od tih svedoka


Richard Holbrooke i da americka administracija njegov dokazak u Hag


uslovljava zahtevom da svedoci na sednici zatvorenoj za javnost. Hasko


tuzilastvo, medjutim, ne pristaje na taj uslov i zbog toga Holbrooke i


ostali svedoci po Pravilu 70, kako je pre dve sedmice izjavio vodja


tuzilackog tima Geoffrey Nice, "otpadaju." Tuzilastvo, barem


za sada, izgleda odlucno u nameri da ne popusti pred americkim


uslovljavanjem i ceka da se Washington predomisli, ili da, eventualno,


sudije izdaju naredbe kojima bi prisilile "svedoke koji nedostaju" da


dodju u Hag i daju svoj iskaz.


U vremenskoj oskudici u kojoj se trenutno nalazi, tuzilastvu se i ne zuri


da te svedoke dobije u ovoj fazi sudjenja. Ne samo zato da bi se izbegao


rizik da Milosevicu - nakon jos jednog duela sa zapadnim zvanicnicima -


ponovo skoci temperatura, vec i zbog toga sto bi svedocenja Richard


Holbrooke ili Generala Wesley Clarka nesumnjivo pokrila sire razdoblje od


onog koje je obuhvaceno kosovskom optuznicom i dogadjaje na Kosovu


1998-1999 povezala sa onim koji su im prethodili u Bosni 1992-1995


Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.