Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milošević izvodi predstavu, ali se loše brani: Optuženi pokušava da uvuče Mesića u političku diskusiju

Dan 103
By IWPR ICTY
Milošević je više od pet sati unakrsno ispitivao Predsednika Hrvatske Stjepana Mesića, ali nije uspeo da dovede u sumnju verodostojnost njegove tvrdnje da je Milošević organizovao i upravljao snagama koje su odgovorne za ogromna stradanja i razaranja širom bivše Jugoslaviji. Milošević se držao svoje odluke da ne odgovara na navode optužnice i svedoka. Umesto toga, utrošio je vreme ispitujući gospodina Mesića kao da se njemu sudi, svađajući se s njim oko interpretacije događaja, držeći predavanja o svom viđenju istorije, i 'testirajući kredibilnost' svedoka.

Članovi Pretresnog veća su bili toliko iznervirani ovakvim ponašanjem optuženog, da su se obratili prijateljima suda sa molbom da im pomognu da odrede koliko da dozvole Miloševiću da postavlja pitanja čiji je jedini cilj da napadaju integritet svedoka. Gospodin Kej je istakao da je važnije pitanje koliko vremena optuženi želi da utroši na temama koje nisu relevantne za njegovu odbranu ('Verujem da je on svestan ovoga,' dodao je Kej.) Kej je predložio sudijama da pokušaju da ograniče vreme koje Milošević troši na nebitne razgovore tako što jasno daju na znanje da su upoznati sa problemima o kojima on želi da diskutuje. Možda će tada, pretpostavio je Kej, optuženi da odustane od beskrajnih ponavljanja istih teza. Ali, tokom unakrsnog ispitivanja predsednika Mesića, ovaj pristup nije imao efekta.

Mesićevo svedočanstvo je bilo višestruko značajno. On je objasnio sudu na koji način je Milošević uspostavio kontrolu nad Predsedništvom Jugoslavije, kako je JNA stavio pod srpsku kontrolu, kako je kroz kredite finansirao JNA, kako su ga oficiri JNA podržavali smatrajući da će on najbolje da osigura snagu armije, i kako je izrežirao konflikte da bi JNA 'razdvojila sukobljene strane' i tako uspostavila kontrolu nad celom teritorijom Jugoslavije. Mesić je rekao da je Milošević hteo da izgradi Veliku Srbiju i da je pokušao da promeni etnički sastav Kosova (koje je tada imalo 80-90% albanskig stanovništva,) tako što je prisilio Srbe izbegle iz Krajine da se tamo nasele.

Predsednik Mesić je takođe opisao posledice čuvenog sastanka između Mioševića i Franje Tuđmana u Karađorđevu, gde su se njih dvojica navodno dogovrili o podeli Bosne. Iako je Mesić trebao da prisustvuje sastanku, Tuđman je otišao sam, a kasnije je Mesiću ispričao da Milošević ne želi hrvatsku teritoriju, nego da mu je cilj da dobije 66% Bosne. Posle Karađorđeva, Tuđman više nije izražavao zabrinutost za sudbinu Bosne, jer mu je Milošević obećao deo njene teritorije.

Mesić je prisustvovao ranijem susretu dvojice državnika, na kome je Milošević pokazao Tuđmanu izveštaj 'stručnjaka', koji su izneli pretpostavku da bi se u slučaju raspada Jugoslavije u zemlju vratilo pola miliona Muslimana koji su bila proterani u Tursku u ranom dvadesetom veku. Tuđman je kasnije citirao ovaj izveštaj u Hrvatskoj, navodeći da je njegov autor 'svetski stručnjak', a ne spominjući da ga je dobio od Miloševića.

Milošević se gotovo nije ni osvrnuo na ove delove Mesićeve izjave za vreme dugog unakrsnog ispitivanja, već je uporno pokušavao da okrivi svedoka za njegovu navodnu ulogu u raspadu Jugoslavije i u ratovima. Nekoliko puta je napomenuo da on kao predsednik Srbije nije imao kontrolu nad JNA ni nad predsedništvom. Ali, ni u jednom momentu nije argumentima doveo u pitanje dokaze koje je Mesić izneo u prilog tvrdnje da je Milošević imao kontrolu nad JNA i nad Predsedništvom, i da je planirao da nasilno promeni demografski sastav Balkana, da bi ostvario svoje političke ciljeve.