Milosevic ce odgovarati za optuzbe za genocid

Pretresno vece III, sa sudijom Janom Bonomijem koji je zamenio sudiju Ricarda Meja, donelo je odluku povodom zahteva prijatelja suda za oslobadjanjem okrivljenog od nekoliko optuzbi, ukljucujuci optuzbu za genocid. Troclano vece stalo je na stanoviste da je tuzilastvo podnelo dovoljno dokaza da podrzi svoju optuzbu kojom se tvrdi da je zajednicki zlocinicki poduhvat, koji je za cilj imao da se delomicno uniste bosanski Muslimani, postojao, te da su oni koji su u njemu ucestvovali pocinili genocid u Brckom, Prijedoru, Sanskom Mostu, Srebrenici, Bijeljini, Kljucu i Bosanskom Novom. Optuzbe sadrze odredjenje navodno pocinjenog gencocida mnogo sire nego sto je to ucinjeno u bilo kom sudjenju do danas.

Sud je utvrdio da su podneti dokazi dovoljni da se ustanovi da je Milosevic bio clan zajednickog zlocinackog poduhvata i da je delio njegove namere. Sudija O-Gon Kvon je izdvojio misljenje u sudskoj odluci ne slazuci se sa navodima suda da dokazi takodje mogu sadrzati i zakljucak da je Milosevic delio specificnu nameru da pocini genocid, ali se slozio da on moze biti odgovoran bez specificne namere pod tzv. «trecom kategorijom zajednickog zlocinackog poduhvata». [pogledaj u nastavku]

Vazno je naglasiti da sud ovim nije utvrdio da je Milosevic pocinio genocid. Takav zakljucak bi bio preuranjen. Sud je jednostavno nasao da je tuzilastvo prezentovalo dovoljno dokaza da, ukoliko sud oceni da su istiniti, Milosevic moze biti osudjen za genocid. U ovoj fazi, sudije ne ocenjuju dokaze i ne odbijaju dokaze za koje bi se moglo reci da nisu pouzdani. Zahtev za oslobodjanje je proceduralna tehnika za ubrzanje postupka. Tamo gde je jasno da tuzilastvo nije podnelo dokaze koji mogu da podrze optuzbe, okrivljeni na njih ne bi ni trebalo da odgovara. Kao rezultat toga, sud ga oslobadja tih optuzbi i on ne mora da podnese dokaze kojim bi te optuzbe osporio.

Zakljucivsi da su dokazi dovoljnog kvaliteta da bi podrzali optuzbu da je Milosevic delio nameru sa ostalim clanovima zajednickog zlocinackog poduhvata da
se delimicno unisti bosansko muslimansko stanovnistvo, sud je posebno ukazao na dokaze o njegovoj ulozi vrhovnog lidera u srpskom narodu, ukljucujuci i Srbe u
Bosni, njegovu podrsku i zalaganje za koncept velike Srbije; logisticku i finansijsku pomoc koju je Srbija pruzila bosanskim Srbima, za koju je sud ocenio da je logicno smatrati da je pruzena uz Milosevicevo znanje i odobravanje; bliski odnosi optuzenog sa rukovodstvom bosanskih Srba i njegovom vlascu nad njima i uticaju na njih; njegovo znanje o svemu sto je cinjeno i njegovo insistiranje da o svemu bude obavesten, i to sto su «pocinjeni zlocini, obim i nacin napada usmerenih na cetiri teritorije, njihov intenzitet, znacajan broj ubijenih Muslimana, brutalni tretman Muslimana u pritvorskim centrima i na drugim mestima, i usmeravanje napada na osobe koje su od sustinskog znacaja za opstanak Muslimana kao grupe».

Sud je takodje zauzeo stav da je tuzilastvo podnelo dovoljno dokaza da je Milosevic pomagao i podstrekavao ili bio saucesnik u zlocinu genocida, te da je
propustio da iskoristi svoja ovlascenja nad onima koji su pocinili genocid. Dodatno, sud nalazi da je dovoljno podnetih dokaza koji ukazuju da je Milosevic
morao da predvidi da je genocid prirodna posledica zajednickog zlocinackog poduhvata ciji je on clan bio. Drugim recima, on bi mogao biti odgovoran za genocid pocinjen od drugih clanova tog poduhvata cak i da sam nije imao specificnu nameru da pocini genocid, stoji u odluci suda. Zalbeno vece je nedavno odlucilo u slucaju Bradjanin da je pretresno vece pogresilo oslobodivsi Brdjanina od optuzbi za genocid zbog toga sto on nije imao specificnu nameru da ga pocini. Izgleda da ovo dosta siri obim odgovornosti za genocid u odnosu na ono sto je postojalo do danas, sto ce biti tema sledeceg izvestaja.

Sud je prihvatio zahtev prijatelja suda za odbacivanje jednog broja cinjenicnih navoda iz optuznica za Hrvatsku i Bosnu koje tuzilastvo nije uspelo da
opravda. To, medjutim, nije dovelo do eliminacije nijedne od 66 tacaka optuznice, niti je ijedna optuzba uklonjena iz optuznice za Kosovo.

Sud je takodje odbio navode prijatelja suda kojima se tvrdilo da oruzani sukob nije postojao na Kosovu pre 24.marta 1999.godine, i da zbog toga zlocinima
pocinjenim pre tog datuma nema mesta u optuznici. Sud je ukazao na dokaze o postojanju i akcijama Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) jos od 1996.godine,
kao i o srpskim vojnim akcijama na Kosovu od pocetka 1998.godine.

Sud je odbio tvrdnje prijatelja suda da oruzani sukob u Hrvatskoj po svom karakteru nije bio medjunarodni oruzani sukob u periodu od 15.januara do 22.maja
1992.godine, jer Hrvatska do tada nije bila uspostavljena kao samostalna drzava. Postojanje medjunarodnog oruzanog sukoba je uslov da bi se odredbe o ratnim zlocinima mogle primeniti. S druge strane, odgovornost za zlocine protiv covecnosti moze postojati i u konfliktu koji je u potpunosti unutrasnji konflikt u okviru jedne drzave. Pretresno vece III je utvrdilo da dokazi podrzavaju zakljucak da je Hrvatska bila samostalna drzava od 8.oktobra
1991.godine, i zbog toga da odredbe o ratnim zlocinama mogu biti primenjene od tog datuma.

Sudija Robinson je napisao izdvojeno misljenje kojim je iskazao svoju podrsku promeni Pravila 98 bis - pravila koje omogucava donosenje oslobadjajucih odluka
tokom sudjenja. Sudija Robinson se zalaze da se saceka do kraja sudjenja da bi se tada detaljno preispitili dokazi, osim u slucajevima gde je jasno da uopste nema dokaza koji bi podrzali optuzbe.

Milosevic sada mora pripremiti svoju odbranu, koja ce ukljuciti i odgovore na optuzbe za genocid i saucesnistvo u genocidu. On odbranu mora dati i kao
primarni ucesnik u genocidu i neko ko je omogucio, bilo svojim cinjenjem ili necinjenjem, da se genocid izvrsi.