Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevic ce nastaviti da vodi svoju odbranu

By IWPR ICTY
Zalbeno vece objavilo je danas svoju kompromisnu odluku o tome da li je bilo ispravno postavljanje branioca Slobodanu Milosevicu protivno njegovoj volji. Iako je potvrdilo odluku pretresnog veca o postavljanju branioca, zalbeno vece je ocenilo da je prvostepeno vece preterano ogranicilo fundamentalno pravo okrivljenog da se sam brani dozvolivsi mu samo minimalno ucesce u sopstvenoj odbrani.



Drugostepeno vece je nalozilo pretresnom vecu da napravi takav radni rezim koji “mora biti zasnovan na pretpostavci da ce, kada je fizicki spreman da to cini, Milosevic imati glavnu ulogu u iznosenju svoje odbrane – birajuci koje ce svedoke pozivati, ispitujuci te svedoke pre no sto postavljeni branioci dobiju priliku za to, obrazlazuci sve prigodne prigovore koje zeli da iznese pred sudom, dajuci zavrsnu rec nakon sto odbrana zavrsi sa dokazima, i donoseci osnovne strateske odluke o iznosenju svoje odbrane”.



Zalbeno vece je nastavilo isticuci “da bi u praksi, ako sve prodje kako treba, sudjenje trebalo da se nastavi u najvecoj meri kako je islo dok je Milosevic bio zdrav”. Medjutim, ako se njegovi zdravstveni problemi “ponovo pojave u odredjenoj tezini”, sudjenje ce moci da se nastavi pod vodjstvom postavljenih branilaca. U sustini, postavljeni branioci su spali na ulogu “stand-by” branilaca.



Odluka zalbenog veca zasniva se iskljucivo na razlozima Milosevicevog zdravlja kao osnovu za postavljanje branioca: “U trenutnim okolnostima, u kojima je Milosevic dovoljno dobro da bi izneo energicnu dvodnevnu uvodnu rec, zloupotrebljena je diskreciona moc da bi se njegovo ucesce u sudjenju dramaticno smanjilo iz razloga slabog zdravlja”. Zalbeno vece nije razmatralo zahtev tuzilastva da se osnovi za postavljanje branioca prosire kako bi ukljucili i nepostovanje okrivljenog prema tribunalu, njegovu jasno iskazanu nameru da koristi tribunal u svoje nepravne svrhe, njegove manipulacije i opstruiranje.



Obrazluzici svoju odluku, zalbeno vece navelo je da je pravo lica da se samo brani garantovano Statutom MKSJ-a i da ga oni koji su pisali statut smatraju “nezamenjivim kamenom temeljcem pravde, postavljajuci ga na istu ravan sa pravom okrivljenog da se brani cutanjem, da ispituje svedoke optuzbe, sa pravom na brzi postupak, i pravom da zahteva da mu sud postavi branioca ako sam ne moze da ga priusti”. Vece je zakljucilo da “okrivljeni pred ovim tribunalom, stoga, imaju pretpostavljeno pravo da se sami brane uzimajuci u obzir ocenu pretresnog veca da bi im bilo bolje da ih zastupa branilac”.



To ne znaci da je ovo pravo apsolutno, nastavilo je vece, afirmativno citirajuci jednoglasan zakljucak savremenih tribunala za ratne zlocine. Ovo pravo moze biti ograniceno, pod odredjenim okolnostima, ukoliko samoodbrana okrivljenog “sustinski i uporno opstruira odgovarajuce i brzo sprovodjenje postupka”.



Iako je zalbeno vece potvrdilo postavljanje branilaca od strane pretresnog veca kao ispravnu primenu diskrecionih ovlascenja, ono je takodje navelo da je stvar razmotrilo «pazljivo», verovatno ukazujuci da je svemu trebalo prici pazljivije i postaviti stand-by branioca, sto je samo efektivno i ucinilo. Bez obzira na to, zalbeno vece podrzalo je princip da odluke koje je pretresno vece donelo koristeci diskreciona ovlascenja nece biti preinacene osim ukoliko se ne radi o zloupotrebi te diskrecije.Ukoliko je to slucaj, zalbeno vece ne moze zameniti odluku pretresnog veca svojom odlukom.



Ukidajuci modalitete rada postavljenih branilaca koje je odredilo pretresno vece, zalbeno vece je naglasilo da je pravo lica da se samo brani fundamentalno pravo i zbog toga bilo kakva ogranicenja tog prava moraju biti najnuznija da bi se postigao vazan cilj, kao sto je to okoncanje sudjenja u razumno brzom roku. Zalbeno vece je stalo na stanoviste da pretresno vece nije ispravno cenilo indikacije o mogucem zdravstvenom poboljsanju gospodina Milosevica, odnosno da 1) u medicinskim izvestajima stoji da njegovo stanje nije konacno, 2) on nije imao prijavljenih problema od juna, 3) da je on «dao energicnu dvodnevnu uvodnu rec bez prekida ili pokazanih poteskoca».



Zalbeno vece potvrdilo je odluku pretresnog veca u delu u kome je odbilo da odredi dalje lekarske preglede, napominjuci u fusnoti da je okrivljeni odbio da ospori lekarske izvestaje time sto nije stavio prigovor do isteka roka. «Uz duzno postovanje, misljenja smo da je neprihvatljiva sugestija postavljenih branilaca da Milosevicu do 1. septembra nije na pamet palo da bi mu branilac mogao biti postavljen».



Sledeci korak za pretresno evce jeste da odredi nove modalitete u skladu sa odlukom zalbenog veca. Pretresno vece mora takodje da odluci po zahtevu postavljenog branioca da se povuce. Uzimajuci u obzir odluku zalbenog veca moglo bi se ocekivati da ce pretresno vece izvrsiti pritisak na postavljenog branioca da prespita svoju odluku. Drugo otvoreno pitanje jeste da li optuzeni zeli da nastavi u rezimu po kome ima stand-by branioca, sto je bila mogucnost koju je odbio u usmenom izlaganju pred zalbenim vecem. U ovom konkretnom slucaju, verovatno je da ce on nastaviti kao pre, odbijajuci da prihvati ili ukljuci postavljene branioce u svoju odbranu. Ovo ce odloziti sukob sa pretresnim vecem do nekog buduceg trenutka u kome ce bolest Milosevica ostaviti izvan sudnice.



Iako mozda izgleda je Milosevic dobio ovu rundu, zalbeno vece je pazljivo podrzalo autoritet pretresnog veca. Ono je ostavilo za drugu priliku (ili mozda za drugi postupak) pitanje sta ce okrivljenom biti dozvoljeno da napravi od sudskog postupka u kome odgovara za teska krsenja medjunarodnog prava.