Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevic ce mozda izigrati pravdu

Novi jugoslovenski vlastodrsci oklevaju da izruce svog bivseg vodju Hagu.
By IWPR Balkans

Normalizacija stanja u Srbiji bice moguca samo ako se postavi pitanje ratnih zlocina. Saradnja sa Hagom bice sigurno najvece iskusenje za Kostunicu i novu vlast.


Kostunicin stav prema sudu za ratne zlocince bio je negativan od trenutka njegovog osnivanja. U nekoliko navrata, tokom izborne kampanje on je taj sud nazvao "nezakonitim", tvrdeci da je to vise politicka no sudska ustanova i "vise americki tribunal" nego "medjunarodni sud."


Kostunica je izjavio da je odluka tog suda da optuzi Slobodana Milosevica "isto toliko besmislena koliko i NATO bombardovanje."


Takva retorika razumljiva je tokom izborne kampanje, dok je naglasak bio na naporu da


se pridobiju simpatije nacionalista. Ali, taj stav se ponavlja, cak i sad, nakon Milosevicevog pada. Zoran Djindjic iz Demokratske opozicije Srbije, DOS, rekao je da je taj savez "vrlo skeptican" u pogledu isporucivanja Milosevica Hagu. "Nikako nije u nasem interesu da bivseg predsednika povlacimo po sudovima", izjavio je on. "Niti je u nasem interesu da budemo prva drzava u istoriji koja je tako nesto dozvolila."


Goran Svilanovic iz Gradjanskog saveza Srbije, slicnog je misljenja kad kaze: "Milosevic nam vise nije u prvom planu."


Trenutno, medjunarodna zajednica pokazuje visok stepen tolerancije. Potisla je zahteve za izrucenje u drugi plan, motivisana zeljom da pomogne u ucvrscivanju nove vlasti..


Cak je i predsednik tog tribunala, Claude Jorda, izjavio da je trenutno "konsolidacija demokratskih promena u Srbiji" na prvom mestu. A Jirzi Dienstbier, specijalni izaslanik


UN, u izjavi za BBC, trazio je Milosevicevo pomilovanje, kako bi se sprecilo prolivanje krvi na beogradskim ulicama.


Ovaj njegov zahtev izazvao je opstu medjunarodnu osudu. Posmatracka organizacija za ljudska prava, kategoricki je odbila tu molbu za pomilovanje, naglasivsi da bivsi


predsednik stoji iza svih etnickih ciscenja i masakra u Bosni i na Kosovu.


Kostunica se vara ako misli da ce svet prevideti Miloseviceve zlocine. Zahtevi koji su bili stavljeni pred Hrvatsku, bice, svakako, stavljeni i pred Srbiju. "Hasko pitanje" je uslov za dobijanje finansijske pomoci i vracanje jugoslovenske federacije pod okrilje medjunarodne zajednice.


"Iskreno verujem da je Hag jedini nacin da se uspostavi mir na Balkanu i da se Jugoslavija potpuno prikljuci Evropi", rekla je Carla del Ponte, glavni tuzilac tog suda.


Vlada SAD nije u poslednjih nekoliko dana dizala veliku buku oko Milosevica ,


no naglasila je da se njena politika izvodjenja balkanskih ratnih zlocinaca pred lice pravde nije promenila i da odbija mogucnost da Milosevic u buducnosti ima bilo kakvu politicku ulogu. Del Ponte je vec najavila da zeli da poseti Beograd. Mada nova vlast nece zdusno prihvatiti razgovore o izrucenju Milosevica, veoma ce je zanimati podaci koje Del Ponte mozda ima o racunima Milosevicevih saradnika u stranim bankama.


Prosle nedelje pricalo se o mogucnosti da se bivsem predsedniku sudi u Beogradu. Haski sud nije iskljucio takav razvoj dogadjaja. "Najbolje bi bilo da se Milosevicu sudi u Hagu", rekao je predstavnik tog suda. "Sudjenje u Beogradu moguce je samo uz dozvolu i ucesce Haskog tribunala."


Buduci da se protivi Milosevicevom izrucenju, nova beogradska vlast pruza mu priliku da ucvrsti svoju moc. On nije potpuno pobedjen. Sigurno ce se osloniti na Ministarstvo unutrasnjih poslova, koje mu je uglavnom i dalje privrzeno, u nastojanju da poljuja Kostunicinu vlast.


Vodje opozicije smatraju da je bivsi despot gotov. "Milosevicev odlazak je neopoziv cin", rekao je Zoran Djindjic. "Politicka kriza trajace verovatno samo nekoliko meseci, dok se


ne popuni vakum u pogledu vlasti u Srbiji."


Raspolozenje na ulicama je, medjutim, nesto drugacije. Cuju se glasovi da je Milosevica, poput Causeskua, trebalo skinuti sa scene, da ga je bar trebalo strpati u zatvor na tri


meseca jer je pokusao da namesti izbore.


Ocigledno je da srpski narod jos nije sagledao velicinu Milosevicevih zlocina. Srbi ne shvataju vaznost Haskog tribunala u procesu uklanjanja kolektivne odgovornosti za te prekrsaje. Citava srpska zajednica je odgovorna, no niko nije kriv.


Sonja Biserko predsedava Helsinskim komitetom za ljudska prava u Srbiji.