Miloševićevo unaksrno ispitivanje eksperta za genocid

Ne po prvi put, Milošević je odabrao da se obrati domaćoj publici, umesto da osporava izjavu svedoka tužilaštva. Nakon što je stavio pod pitanje stručnost doktora Tona Zvana (Ton Zwaan), koji je na ranijem pretresu objasnio genocid sa stanovišta društvenih nauka, optuženi ga ja obasuo pitanjima o davnim zločinima za koje je bila odgovorna holandska vlada, i posebno o masovnim ubistvima Srba u Drugom svetskom ratu. Milošević je, obraćajući se doktoru Zvanu, koji je Holanđanin, optužio vladu njegove zemlje za istorijsko učešće u trgovini robljem i za Aparthejd u južnoj Africi. Svedok je odgovorio da Aprthejd nije stvorila holandska vlada, nego potomci holandskih doseljenika u Afriku.
Što se tiče Miloševićevih tvrdnji da su nad Srbima Ustaše počinile genocid, svedok se složio da je u toku Drugog svetskog rata bilo genocidnih dela protiv Srba. Ali, Zvan se nije složio sa Miloševićevom procenom broja stradalih u logoru Jasenovac --- između 600.000 i 700.000 Srba, 30.000 Jevreja i Roma -- iako je Milošević tvrdio da se poziva na procenu Vizentalovog Centra. Doktor Zvan je rekao da je tačan broj teško utvrditi, s obzirom na nedostatak pisanih dokaza, ali da je razumna pretpostavka da se radi o broju od 100 do 120 hiljada ubijenih Srba. Iako nisu sporna stradanja i masovna ubistva Srba u Jasenovcu, tačan broj ubijenih je i dalje predmet rasprave. Svedok je prokomentarisao da je uobičajeno licitarenje brojem mrtvih u genocidima, jer jedna strana pokušava da profitira uvećavajući taj broj, a druga nastoji da ga smanji.

Milošević je pokušao da ispita doktora Zvana i o navodnim vezama pokojnog bosanskog predsednika Alije Izetbegovića sa nacističkim SS jedinicama tokom Drugog svetskog rata, preko muslimanske organizacije koju je mladi Izetbegović formirao. Grupa je imala veze sa radiklanim imamom iz Jeruzalema, koji je pozivao na sveti rat protiv Jevreja. Dr Zvan je odgovorio da je taj imam bio anti-Semita, i da je imao veze sa Nacistima, ali da je po tome bio izuzetak među Muslimanima u tom periodu. Komentarišući da Milošević navodi samo primere hrvatskih i bošnjačkih genocidnih dela, svedok je predložio da bi možda trebalo da se govori 'o otpatcima pred Vašim vratima', upotrebivši narodnu izreku koju je sam Milošević ranije citirao.
Kasa su tužioci od doktora Zvana zatražili da pripremi izveštaj o genocidu, rekli su mu da se ne osvrće na Balkan -- iako je on objavio više radova o poslednjim balkanskim ratovima -- da ne bi okvalifikovao neki detalj o kome sudije trebaju da presude u ovom predmetu, što se prvenstveno odnosi na ključno pitanje da li je u Bosni počinjen genocid na Bošnjacima? Miloševićevo ispitivanje nije imalo veze sa svedokovim izlaganjem o društvenim indikatorima genocida i masovnih ubistava, ali je otvorilo mogućnost tužiocu Džefriju Najsu (Geoffrey Nice) da postavi Zvanu dodatna pitanja o primeni teroije genocida na ratove u bivšoj Jugoslaviji.

Osim u zaključku, svedok nije bio naročito koristan tužilaštvu, jer je uglavnom odgovarao da nije analizirao situaciju u bivšoj Jugoslaviji kada se pripremao za ovo svedočenje. Sudija Robinson kao da nije verovao da je svedok pripremio izveštaj o genocidu a da nije uzeo u obzir Bosnu. Na sudijino pitanje da li je možda ipak u potsvesti imao Bosnu, svedok je odgovorio da ne može da svedoči o svojoj potsvesti. Sudija Robinson ga je opet pritisnuo: 'Svesni ste šta se desilo u Bosni i znate karakteristike te situacije. Kvalitet Vašeg izveštaja bi bio umanjen ako je bio isplaniran da zadovolji te uslove.'

U ksanijem dodatnom ispitivanju, Najs je direktno pitao svedoka: 'Da li može da se govori o tome da ste svoj izveštaj sastavili na način da navodi na određen zaključak kada je u pitanju Bosna?' Tužilac je objasnio: 'To bi značilo da je akcenat stavljen na neke karakteristike koje su prisutne u jednoj situaciji, a ne u drugoj. Da li postoji išta u primeru Bosne što je atipično, drugačije nego u drugim primerima, i što bi moglo da navede na drugačiji zaključak?' Zvan je opet odbio da spekuliše i ponovio je da nije analizirao situaciju u Bosni, nego da mu je cilj bio samo da prenese sudijama opšte analitičke metode iz svoje struke.

Izveštaj, koji je unet među dokazni materijal, daje pregled opštih zaključaka sociologa, istoričara i drugih društvenih naučnika o karakteristikama genocida i ostalih masovnih zločina. Ti zaključci su: genocid i masovni zločini protiv jede grupe se razlikuju od rata ili građanskog rata; do njih dolazi samo pod uslovima dugotrajne društvene krize; odluke političkih elita su ključne za pokretanje genocida; genocidi su iznimno komplikovani procesi koji se odvijaju u više faza i može ih zaustaviti samo spoljna vojna intervencija; ideologija je ključan elemenat za genocid, i svaki genocidni proces mora da se sagleda sa stanovišta žrtava.

Milošević nije pokušao da ospori ni jedan od ovih zaključaka, već je utrošio vreme na dokazivanje da ti zaključci nemaju nikakve veze sa pravnom definiciojm genocida. Ali, to uopšte nije bilo sporno, sudije ne trebaju objašnjenje pravne definicije i sudske prakse koja se odnosi na genocid. Stranke u procesu moraju da iznesu dokaze da li je, ili nije, u konkretnom slučaju došlo do genocida. Milošević je zanemario ovu ulogu i zadatak advokata, i možda zato nije bio siguran koja je prava uloga doktora Zvana -- ako je Milošević uopšte bio zbunjen.

Milošević se usmerio na detalj izveštaja koga je smatrao kontradiktornim: objašnjavajući razliku između rata i građanskog rata i genocida, dr. Zvan je napisao: '[Termin] građanski rat se odnosi na sukob između dve ili više naoružanih i organizovanih strana… u slučaju genocida, jedna strana -- progonitelji i počinioci -- su naoružani i organizovano primenjuju silu, dok je druga strana -- progonjeni i žrtve -- nenaoružana i nije organizovana da upotrebi silu.' Milošević je tada pitao: 'Da li je Vaš zaključak da u građanskom ratu sličnom onom koji je zahvatio Bosnu i Hercegovinu, preduslovi za genocid nisu zadovoljeni jer sve strane imaju vojnu moć?'

Činilo se da je svedok bio zbunjen ovim pitanjem, i njegov je odgovor bio nejasan. Ranije je rekao da genocidna dela mogu biti počinjena u ratovima i u građanskim ratovima. Na primer, genocid nad Jevrejima je počinjen u kontekstu svetskog rata, u kome primarne sukobljene strane nisu bile nacistička Nemačka i Jevreji. Na kasnije dodatno pitanje tužioca, svedok je ponovio da masvoni zločini i genocidna dela mogu biti počinjena u ratu u kome postoji više od dve sukobljene strane. Ali, nije moguće, naglasio je, počiniti genocid nad naoružanim ljudima ili nad borcima, osim ako nisu prvo razoružani.

Milošević je tako otvorio vrata kroz koja tužilac nije propustio da uđe, i pitao je svedoka da li je na mestu Miloševićeva teza da preduslovi za genocid i masovne zločine protiv određene grupe nisu postojali na teritoriji bivše Jugoslavije. Svedok je odgovrio: 'To nije tačno. Postojali su.'

Suidja Robinson je odmah uskočio: 'Rekli ste da su [preduslovi] postojali, ali se sećam da ste rekli da se niste bavili okolnostima u Bosni i Hercegovini kada ste pisali izveštaj. Vaš se izveštaj ne odnosi na Bosnu i Hercegovinu, ali Vas čujem da odgovarate na pitanje koje se odnosi direktno na Bosnu i Hercegovinu.' Zvan je uverio sudiju da tu nema kontradikcije: odgovorio je na pitanja optuženog i tužioca koja su se odnosila direktno na Bosnu i Hercegovinu, ali 'to ne znači da sam razmišljao o Bosni dok sam pisao izveštaj.'

Prijatelj suda Stiven Kej (Steven Kay) je naveo svedoka da se složi da oni koji namerno započnu fragmentaciju i raspad države mogu da izgube kontrolu nad događajima koji mogu odvesti sve stranke u 'nesigurnu situaciju i nejasnu budućnost.' Primenjeno na Bosnu, to bi značilo da se etničko čišćenje otelo kontroli i dovelo da pokolja i masovnih ubistava, ali da to nije unapred planirano na političkom vrhu. Odgovarajući kasnije na dodatna pitanje tužioca, svedok je ponovio da genocid ne može bit nepredviđena posledica društvenog raspada, jer genocid nikada nije prirodan fenomen.

Svedočenje doktora Zvana osvetljuje društvene preduslove za genocid i masovna ubistva bosanskih Muslimana, ali sudije će ipak morati samo da ocene, koristeći pravničku definicije, da li je u Bosni došlo do genocida.