Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Međunarodna pravda/MKSJ: april 2008.

Naše aktivnosti protiču u znaku debate oko kontroverznog oslobađanja najznačajnijeg albanskog osumnjičenika.
By IWPR
IWPR je ovog meseca obezbedio podrobne izveštaje o nizu značajnih regionalnih dešavanja koja su se ticala ratnih zločina.



Sudije MKSJ-a su 3. aprila oslobodile dvojicu nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj) i njegovog saoptuženika Idriza Baljaja (Idriz Balaj) – svih optužbi. Njima je suđeno za ratne zločine koji su na Kosovu počinjeni tokom 1998.



Treći optuženik, Lahi Brahimaj, proglašen je krivim za okrutno postupanje i mučenje, te je stoga osuđen na šest godina zatvora.



Sama presuda je u regionu izazvala snažne reakcije, pogotovo u Srbiji, o čemu smo izvestili već 4. aprila, u članku pod naslovom „Srpski gnev zbog oslobađanja Haradinaja“. U tom je tekstu težište bilo stavljeno na navode po kojima su lideri OVK-a oslobođeni zbog toga što su svedoci bili isuviše preplašeni da bi svedočili protiv njih.



Na dan izricanja presude, brojni lokalni i inostrani mediji – od vodećeg poljskog dnevnog lista Žečpospolita (Rzeczpospolita) do kanadske radio-stanice CBC – obratili su se IWPR-u za komentar pomenutih kontroverzi, kao i njihovih posledica po odnose između Srbije i Kosova, koji su i bez toga narušeni, nakon što je pokrajina nedavno jednostrano proglasila nezavisnost.



U narednom izdanju, koje je usledilo nedelju dana posle presude Haradinaju, objavili smo članak o tome kako bi se takav ishod procesa mogao odraziti na saradnju Beograda sa Tribunalom, kao i na ukupnu političku situaciju u Srbiji. U tom članku, koji se pod naslovom „Da li je Haradinajevo oslobađanje ojačalo srpske radikale?“ pojavio 11. aprila, razmotrili smo tvrdnje po kojima bi oslobađanje bivšeg kosovskog premijera moglo da dovede do jačanja podrške radikalnim partijama na parlamentarnim izborima koji su u Srbiji zakazani za naredni mesec.



Druga tema koja je u regionu izazvala veliku pažnju jeste knjiga koju je aktuelna švajcarska ambasadorka u Argentini, Karla del Ponte (Carla Del Ponte), posvetila godinama koje je provela na funkciji glavne tužiteljke Haškog tribunala. Del Ponte je tu funkciju obavljala osam godina, da bi sud napustila u januaru ove godine, nakon što joj je istekao mandat.



Jedna od stvari o kojima ona u svojoj knjizi piše izazvala je pravu buru na Balkanu. U pitanju su navodi o trgovini organima na Kosovu, tokom juna 1999. U opsežnom članku, koji smo pod naslovom „Da li je opravdana istraga povodom tvrdnji o trgovini organima?“ objavili 30. aprila, osvrnuli smo se na taj problem, s tim da smo otkrili veoma malo toga što bi išlo u prilog tvrdnjama da su tokom kosovskog sukoba ljudi ubijani zbog svojih organa.



Ovog meseca smo objavili i specijalni izveštaj – „Političari otežavaju beogradska suđenja za ratne zločine“ – posvećen napretku koji je srbijansko sudstvo za poslednjih nekoliko godina načinilo u sferi procesuiranja ratnih zločina.



U tom izveštaju, novinari IWPR-a Kerolajn Toš (Caroline Tosh) i Aleksandar Roknić iznose zaključak po kojem to što srbijanski političari ne podržavaju suđenja za ratne zločine ozbiljno otežava rad beogradskog suda za ratne zločine. Autori otkrivaju i da tužiocima nedostaju finansijska sredstva, kao i da su česte mete zastrašivanja, dok se istražiteljima sprečava pristup osumnjičenicima najvišeg ranga.



Međutim, posmatrači u Srbiji ukazuju na to da bi, uprkos teškoćama sa kojima se susreću, lokalni sudovi za ratne zločine – zajedno sa Haškim tribunalom – mogli da ubede Srbe da počnu da prihvataju svoj deo odgovornosti za ratove, kao i da pomognu da se izmeni percepcija javnosti kada je reč o onome što se u bivšoj Jugoslaviji desilo tokom devedesetih.