Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Manjine suocene sa rastucom netolerancijom

Pise: Robert Vizi iz Novog Sada
By Robert Vizi

Kada je 21. avgusta maloletni Rom, stanovnik ciganske mahale u Sivcu, od ranije poznat kao delikvent, ubio jednog i tesko ranio drugog mladica, zitelji tog mesta su u Skupstini opstine Kula organizovali skup sa koga su porucili da je 20. oktobar, inace dan oslobodjenja tog mesta tokom Drugog svetskog rata, rok za iseljavanje Roma iz Sivca.


Medju okupljenim gradjanima, na primedbu da Rome treba proterati, "iako nisu gradjani drugog reda", reagovalo se uzvicima: "Sta nisu? Sljam! Hocemo Hitlera!"


Iste veceri iz ciganske mahale u Sivcu pobeglo je sest porodica sa ukupno 27 clanova, a te noci je grupa "osvetnika" banula u cigansku mahalu, ali nikoga nije zatekla.


Predsednik udruzenja Roma u Sivcu Mikajlo Djordjevic ispricao je da su se zatim nizale pretnje preostalim pripadnicima romske populacije u tom mestu


Vec 1. septembra razbijeni su prozori na kuci uglednog Roma u tom mestu. Predsednik Kulturnog centra Roma u Sivcu Miodrag Pesic kaze da Romi ne mogu vise slobodno da se krecu po selu, ni po danu, a pogotovo nocu. Rekao je i da svake noci, napustene kuce u ciganskoj mahali obilaze grupe Sivcana i proveravaju da se neko slucajno nije vratio.


Strah je potrajao do 5. septembra kada su se predstavnici Roma sastali sa pokrajinskim sekretarom za nacionalne manjine Tamasom Korhecom i opstinskim funkcionerima.


Tada je dogovoreno da ce policija odgovoriti na svaki poziv Roma u slucaju da neko pokusa da ostvari pretnje kojima su prethodne dve nedelje bili izlozeni. Istoga dana, porodice su se vratile u svoju mahalu.


Ovaj slucaj nije izolovan u nekada tradicionalno tolerantnoj Vojvodini, gde zivi vecina srpskog zivlja izmesano sa brojnim manjina. Republicki zavod za statitsku pravio je nomenklaturu etnickih zajednica u Vojvodini i zaustavio se na brojci od 41, mada se najcesce spominje da u pokrajini zivi izmedju 18 i 26 raznih manjina.


Klima tolerancije, ocenjuje Milan Djukic, advokat iz nevladine organizacije Mreza za promene – Yukom, promenjena je dolaskom Slobodana Milosevica na vlast i sada se dramaticno pogorsava zbog siromastva, promenjene nacionalne strukture stanovnistva i trenda okretanja desnici.


On kaze: “U ratovima koji su usledili pokrajinu su napustili mnogi mladi Madjari i Hrvati, njihov broj se najvise smanjio, a doseljeno je mnogo srpskih izbeglica kojima zbog frustarcija koje su preziveli u odnosu sa drugim zajednicama nije lako da budu graditelji medjuetnicke tolerancije”.


Netrpeljivost ne osecaju samo Romi, vec se beleze napadi na crkve drugih verskih zajednica, kao i na homoseksualne grupe.


Predstavljajuci nalaze istrazivanja medjuetnickih odnosa u tri opstine na na severu Backe, Secnju, Malom Idjosu i Kanjizi, dr Vladimir Ilic iz Centra za razvoj civilnog drustva iz Zrenjanina je krajem juna u beogradskom Medija centru, izmedju ostalog, naveo da su zabelezeni napadi na protestantske crkve i to u Novom Sadu, Zrenjaninu i Backoj Palanci, dok je adventisticka crkva u Rumi napadnuta pet puta za sest meseci.


U brojnim mestima ispisivani su sovinisticki grafiti, dok su u Malom Idjosu, u kome uz Madjare i Srbe zive i Crnogorci, zabelezeni incidenti izmedju Srba i Madjara, odnosno Crnogoraca i Srba. Srbi Madjarima zameraju zbog proslogodisnjeg skupa kontroverzne nacionalisticke organizacije „64 Zupanije", a Crnogorcima zbog nastojanja da izgrade bogomolju za nepriznatu Crnogorsku pravoslavnu crkvu.


U Vojvodini, smatraju analiticari, vidljiva je sprega Srpske pravoslavne crkve, sa nacionalistickim programom Srba i desnicarskim uverenjima i ispadima.


Advokat Milan Djukic iz Mreze za promene - Yukom, kaze da sve sto predstavlja i izlazi iz spektra tradicionalne religije neprihvatljivo i oznaceno je kao meta. Takvo razmisljanje kasnije kod nekih ljudi proizvodi i reakcije od kamenovanja odredjenih bogomolja do skrnavljenja grobalja manjinskih zajednica.


Medjuetnicka distanca u Vojvodini je mnogo veca nego sto je bila pre dve godine, a siromastvo je plodno tle za tu vrstu ideja. Tako se uvecava distanca izmedju vecinskog naroda i manjinskih zajednica , zakljucuje Djukic.


Incidenti prema Romima su problem kako predrasuda tako i socijalno ekonomske situacije u kojoj takve manjinske zajednice zive jer, posto nemaju dobre socijlno ekonomske uslove, one kao takve predstavljaju neprimeren komsiluk.


Pavel Domonji iz Helsinskog odbora za ljudska prava u Vojvodini kaze za BIRN da je porast tenzija i animoziteta prema manjinskim grupama, bilo da je rec o verskoj i nacionalnoj pripadnosti ili seksualnom opredeljenju, pre svega, lezi u politici koja je vodjena za vreme rezima Slobodana Milosevica sa kojom nije doslo do ideloskog razlaza.


“Mi jos zivimo u senci politike koja nas je vodila u sukobe s nacionalnim manjinama i narodima s kojima smo cinili bivsu Jugoslaviju i u sukobe sa medjunarodnom zajednicom,” tvrdi on.


On opominje da je nedopustivo kolektivizovati krivicu za zlocin koji je pocinio jedan Rom u Sivcu, dok istovremeno niko od napadaca sebe ne smatra zlocincem, za zlocine koja je njegova nacionalna grupa pocinila u ratovima tokom devedestih u Bosni i Hrvatskoj, ili na Kosovu.


“Ocito je da je frustriranoj vecini potreban zrtveni jarac na kojem ce iskaliti svoj bes”, zakljucuje Domonji.


Carna Cosic predsednica novosadske lezbijske organizacije takodje je primetila da raste tenzija prema manjinskim grupama.


“U junu, bila je subota uvece, u samom centru Novog Sada brutalno je prebijena jedna devojka, nasa clanica, zato sto nije izgledala dovoljno zenstveno. Po telu je imala podlive i otiske cipela”, kaze Carna.


Ona podseca da je pre nekoliko godina u Novom Sadu brutalno prebijena vlasnica kluba u kojem su se okupljali ljudi iste polne orijentacije. Grupa mladica ju je sacekala ujutru kada je zatvarala lokal.


Nedugo zatim klub je zatvoren. Sada ova organizacija u Novom Sadu ima tajnu adresu. Potrebno je proci citav niz kontrola i provera ne bi li se doslo do te lokacije.


Uprkos rigorozne kontrole, nedavno im se dogodilo da su muskarci iz komsiluka primetili da se u toj kuci okuplja mnogo zena, bez pratilaca, pa su se okupili pred kapijom, psovali ih i pretili.


Carna podseca da je pre nekoliko godina bilo pokusaja da se u Novom Sadu organizuju zabave za istopolnu populaciju, ali se od toga odustalo upravo zbog pretnji.


Ona kaze da ideja o organizaciji gej parada u Novom Sadu nije ostvariva, kao i u bilo kojem drugom gradu od kada je pre nekoliko godina taj dogadjaj u Beogradu prekinut teskim prebijanjem.


U malim sredinama u Vojvodini je, kaze, jos gore. Ukoliko bi se neko odlucio da na bilo koji nacin ukaze na to da je isto polno orijentisan, doziveo bi u najmanju ruku potpunu socijalnu izolaciju, a ne bi trebalo da ga iznenadi ni ako mu kuca bude isarana grafitima, razbijeni prozori ili bude pretucen, zakljucila je ona.


Da bi se tenzije, nasilje i strah zaustavili, nedostaje nam zakon o seksulanim manjinama, kaze Carna.


Milan Djukic misli da u pogledu diskriminacije ljudi odredjenih seksulanih opredeljenja, Vojvodina nema velikih specificnosti u odnosu na ostatatak drzave.


Kada je rec o manjinskim grupama, Djukic smatra da drzava postupa samo reaktivno, pokusavajuci naknadno da kazni izgrednike.


Djukic upozorava da ce kriza sa Crnom Gorom, koja tezi nezavisnosti i izdvajanju iz drzavne zajednice sa Srbijom, kao i kriza oko buduceg statusa Kosova, reflektovati i u Vojvodini.


Ako Crna Gora proglasi samostalnost, pojavice se problem crnogorske nacionalne manjine u Vojvodini i citavoj Srbiji. Vec se lagano stvara anticrnogorska atmosfera u citavoj drzavi. A, ako Kosovo dobije nezavisnost, to ce predstavljati jos jedan podsticaj ekstremnim ideologijama da manipulisu strahom od otcepljenja Vojvodine, ukazuje on.


Veruje se da srpski drzavni zvanicni, od kojih su mnogi upravo bili kreatori ekstremog nacionalnog programa, sada ne salju jasan signal sta je prihvatljivo, kada je rec o manjinskim grupama. Otuda im samo ostaje da naknadno gase pozar.


Robert Vizi je urednik u novosadskom dnevniku Gradjanski list