Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

MALE POLJOPRIVREDNIKE UGROZAVA KONKURENCIJA VELIKIH FIRMI

Dok velike firme kupuju stare poljoprivednog komplekse u drustvenom vlasnistvu, mali poljoprivredni proizvodjaci osecaju pritisak jake konkurencije.
By IWPR Balkans

Decenijama su se vojvodjanskom ravnicom nizale male farme izmesane sa velikim poljoprivrednim dobrima.


Sada se, medjutim, ovaj pejzaz i nacin zivota menja. Posto se veliki drustveni poljoprivredni kombinati sve cesce zatvaraju, njihovi zaposleni i mali poljoprivrednici kazu da se plase za svoj opstanak.


Kombinati imaju 135.000 hektara, zadruge – 75.000, a drzava raspolaze sa 240.000 hektara koje iznajmljuje.


Mnogi od zaposlenih u kombinatima su zabrinuti jer veruju da njihove nove gazde ne zanima previse poljoprivreda, te da im je iskljuciv motiv buduca preprodaja ovog zemljista. Znacajan broj malih poljoprivrednika strahuju da ce im posao ugroziti njihovi veliki rivali koji bi mogli da postanu efikasniji i konkurentniji u rukama privatnika.


Nedavno je nekoliko mocnih privatnih firmi ostavilo trag na poljoprivrednom sektoru u Vojvodini. Nakon sto su se obogatili u vreme Slobodana Milosevica, tokom devedesetih, ti pojedinci okrenuli su se poljoprivredi i postali veliki zemljoposednici kupujuci velike kombinate – u cijem posedu je zemlja oduzeta od velikih zemljoposednika i etnickih Nemaca posle Drugog svetskog rata – i male privatne firme.


Jedan od novih zemljoposednika u Vojvodini je Petar Matijevic, vlasnik mesne industrije "Matijevic" iz Novog Sada.


On je, do sada, kupio preduzece "Ravnice" u Bajmoku, "Zlatice" u Lazarevcu i "Bezdan" u istoimenom gradu.


Matijevic je kroz ove kupovine postao vlasnik 5.300 hektara obradive zemlje i zakupac iste povrsine oranica u drzavnom vlasnistvu.


Jos jedan poslovni "tajkun" koji je postao i zemljoposednik je Miodrag Kostic. On je nedavno kupio preduzece "Panonija" i nekoliko vojvodjanskih secerana postavsi tako vlasnik 5.000 hektara zemlje. Kostic kaze kako namerava da kupi i druga preduzeca koje se privatizuju u Vojvodini.


U ovom trenutku obradiva zemlja u Vojvodini ima nisku cenu u rasponu od 1.000 do 5.000 evra po hektaru sto je jedna trecina prosecne cene obradive zemlje u Evropskoj uniji – ali ce cena verovatno porasti u procesu priblizavanja Srbije Evropskoj uniji.


Zagovornici trzisne privrede kazu da je konsolidacija poljoprivrednog zemljista bolna nuznost radi postizanja konkurentnosti na evropskom trzistu.


Medjutim, otpor poljoprivrednih eksperata, poljoprivrednika i radnika u kombinatima ovakvim promenama je sve snazniji u Vojvodini.


Oni zele da se prodaja zaustavi dok se ne donose poseban zakon o privatizaciji zemljista – koji je u pripremi vec cetiri godine.


Protivnici prodaje navode nerazjasnjeno pitanje vlasnistva nad zemljom, sto je nasledje komunistickog doba, potom strahove zbog rasprodaje privatizovanih kombinata i otpustanja radnika, ili pretvaranja tih kombinata u mocne koncerne, kao razloge koje male poljoprivrednike ostavljaju bez posla.


"Stvaranje monopola ugrozava male poljoprivrednike i omogucava preprodaju zemlje radi sticanja lakog i brzog novca", kaze Djordje Bugarin iz Vojvodjanske unije sindikata.


Stevan Mazic, mali poljoprivrednik iz Novog Sada, ima stav koji dele mnoge njegove kolege: "Imali smo poljoprivredne proizvode koje bi prodavali na pijaci gde bi odmah dobili novac".


"Danas, ljudi koji su kupili mnogo zemlje od poljoprivrednika kao sto sam ja obaraju cene. Nemamo nikakve sanse."


Kada je pao Milosevicev rezim, nove vlasti su obecale usvajanje zakona o denacionalizaciji i povracaju imovine.


To se, medjutim, nije desilo. Mnogi stari vlasnici zemlje koja je u posedu poljoprivrednih kombinata kazu da im imovina nije vracena kao i da prelazi u ruke novim vlasnicima kroz privatizaciju preduzeca u drustvenom vlasnistvu.


Privatizacioni proces je zapoceo 2001. godine u Srbiji, kada su preduzeca i zadruge prvi put prodali obradivu zemlju koju su do tada koristili. Podaci srpske Agencije za privatizaciju pokazuju da je do sada prodato 48 poljoprivrednih kombinata sa oko 60.000 hektara.


Cedo Keco, poljoprivredni analiticar iz Novog Sada, kaze da su poljoprivrednici u pravu sto su zabrinuti zbog novih monopola. "Ako svi veliki magacini i silosi postanu imovina jedne ili dve kompanije, stvorice se nova vrsta monopola", kaze on. "Mali poljoprivrednici ce biti upropasteni".


Keco veruje da bi privatizaciju trebalo zaustaviti i zbog stranih kompanija koje koriste rupe u zakonu da kupe zemlju, mada je to protivustavno.


Strane firme su do sada kupovale domaca preduzeca koja vec poseduju zemlju. Kada je "Agrokor" iz Hrvatske kupio "Frikom" iz Beograda, na primer, hrvatska firma je dobila 1.469 hektara u okolini Panceva. "Haju Avis" iz Debrecena u Madjarskoj je preuzeo "Slogu" iz Perleza, dobivsi u posed 4.888 hektara pride.


Keco kaze da je isuvise lako zaobici ustavne odredbe: "Stranci obezbede novac, a kupac je – zvanicno – iz Srbije".


Paskal Bernardoni iz Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, UN FAO, upozorava da bi male poljoprivrednike mogli istisnuti iz posla privatizovani kombinati: "S obzirom na to da nema novih radnih mesta u drugim sektorima, poput industrije i usluga, to ce dovesti do iseljavanja sa sela".


On, takodje, ukazuje na cinjenicu da je prosecna velicina imanja u Srbiji mala u poredjenju sa Evropom, kao i da u kontekstu integracije u Evropsku uniju poljoprivrednici treba da postanu konkurentniji, a velicina imanja da se poveca.


U medjuvremenu, gradovi ce imati vise koristi od toga nego ruralne oblasti, priznaje on.


"Beograd i Novi Sad ce imati vise koristi od toga nego ruralni krajevi", objasnjava on. "Velike kompanije koje sada kupuju zemlju imaju svoje centrale tamo i placace poreze Beogradu umesto Beceju, Alibunaru ili Somboru, recimo."


Matijevic se ne kaje zbog svojih nedavnih kupovina. "Povecavanje imovine je opsti trend sirom sveta, a razlog za to je jednostavan – to je jedini nacin da dodjete do profita", kaze on.


Njegov rival u trci za kupovinu imovine u Vojvodini, Miodrag Kostic, ima slicno misljenje: "Profitabilnost u poljoprivredi danas se jedino moze ostvariti kroz masovnu proizvodnju".


"Kupci ocito znaju da ce vrednost obradive zemlje porasti tokom sledece decenije, pa su svesni cinjenice da ce je moci unosno prodati u bilo kom trenutku", kaze Bernardoni.


"To ne znaci da su njihove aktivnosti cisto spekulativne. Mozda ce prodati zemlju za nekoliko godina, a mozda ce je i zadrzati ako donosi profit. Oni su shvatili da je investicija u zemlju najmanje rizicna investicija u Srbiji u ovom trenutku".


Ne misle svi mali poljoprivrednici u Vojvodini da najnoviji trendovi u pogledu kupovine obradive zemlje predstavljaju usud i zlu kob za njihov nacin zivota.


Vojislav Malesev, predsednik "105 Plus" kluba poljoprivrednika, smatra da ce sveopste uvecanje zemljisnih i drugih poseda u Vojvodini obezbediti isplativost poljoprivredne proizvodnje na dugi rok.


On zeli da se zemljisni posedi velikih poljoprivrednih kombinata razbiju na delove i ponude malim poljoprivrednicima da je obradjuju.


"To je jedini nacin da se ozivi poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini kod malih poljoprivrednika koji vise nisu konkurentni sa svojim malim posedima", kaze on.


Petar Klaic je novinar novosadskog dnevnog lista "Dnevnik".


Ovaj clanak pripada seriji clanaka o Vojvodini koji su nastali u okviru BIRN projekta za obuku u medijima i izvestavanje, koji je znacajno pomogla Britanska ambasada u Beogradu.