Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonske kuce na udaru ekstremista

Raseljeni etnicki Makedonci strahuju da nedavni napadi predstavljaju uvod u kampanju odvracanja od povratka u pretezno albanske oblasti.
By IWPR Balkans

Kada je kuca Zorana Dimkovskog spaljena 11. februara, posumnjalo se da je on mozda poslednja zrtva kampanje etnickih Albanaca ciji je cilj da se raseljeni etnicki Makedonci odvrate od povratka u svoja sela.


Do napada u selu Ope doslo je nekoliko dana posle slicnog incidenta u Aracinovu, u blizini Skoplja. Kuca koja je izgorela u tom selu je pripadala Vide Krstevskom i njegovoj porodici, koji su poput clanova porodice Dimkovski i drugih raseljenih etnickih Makedonaca, ziveli u privremenom smestaju od izbijanja oruzanog sukoba pre dve godine.


Krstevski je izjavio za dnevni list "Dnevnik": "Mada mediji tvrde kako je bezbedno ziveti u Aracinovu, posle ovih dogadjaja nisam siguran da li ce to ikada biti moguce. Mi se prosto ne vracamo tamo."


Aracinovo, koje je udaljeno 10 kilometara od makedonske prestonice, bilo je popriste zestokih borbi kada su Albanci zauzeli selo u junu 2000. godine prisiljavajuci mnoge Makedonce da napuste svoje domove.


Vojce Zafirovski, visi savetnik za policiju pri Ministarstvu unutrasnjih poslova, smatra da pretnja nije tako ozbiljna. "Ovo su ocajnicki pokusaji nekih pojedinaca i ekstremistickih grupa da prisile etnicke Makedonce na iseljavanje iz kriznih podrucja", izjavio je za IWPR.


"Ti ljudi ne uzivaju siroku podrsku lokalnog albanskog stanovnistva sto je ocito iz cinjenice da su pomagali u gasenju vatre."


Jana Petrusevska, predsednica Udruzenja privremeno raseljenih lica, sasvim je drugacijeg misljenja. Ona tvrdi da su nedavni napadi - ukupno pet tokom prethodnih nekoliko meseci - ucinili suzivot u kriznim podrucjima nemogucim.


Grozda Stankovska, cija je kuca u Aracinova izgorela u podmetnutom pozaru, kaze da poslednji napadi predstavljaju ocit primer etnickog ciscenja.


"Drzava je kriva za ovo", kaze Stankovska za IWPR.


"Tokom noci, u Aracinovu nema snaga bezbednosti, pa su makedonske kuce u selu ostavljene na milost i nemilost ljudima koji tamo zive".


"Tokom sukoba 2001. godine, moja kuca je pretrpela neznatne stete. Nesto kasnije, moje komsije su je opljackale i porusile. Sada je spaljena do temelja, a vlasti kazu da bi trebalo da se vratimo u selo."


"Niti mozemo, niti zelimo da se vratimo u Aracinovo", izjavila je Petrusevska za IWPR. "Niko ne garantuje nasu bezbednost ovde. Vlasti nemaju strategiju za ponovno uspostavljanje poverenja medju stanovnistvom kao ni nacine da nas zastite od bivsih prijatelja."


Za vreme sukoba, 650 etnickih Makedonaca izbeglo je iz Aracinova, nakon cega je osteceno ili unisteno oko sezdeset makedonskih kuca. Pre 2001. godine, selo je imalo oko 1.500 domacinstava od kojih su 173 bila makedonska. Prema poslednjem popisu stanovnistva sprovedenom u novembru prosle godine, u selu trenutno zive iskljucivo Albanci, njih oko 11.000.


Petrusevska je rekla da nekolicina starijih Makedonaca preko dana obilazi svoja imanja u Aracinovu trazeci kupce kako bi prodali imovinu koja im je preostala.


Predsednik mesne zajednice Resat Ferati osudio je spaljivanje makedonskih kuca rekavsi da je to delo onih koji zele da onemoguce zajednicki zivot Makedonaca i Albanaca. "Ima drugih gradjana makedonske nacionalnosti koji zive ovde i nemaju nikakvih problema", tvrdi Ferati.


Portparol kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, u Skoplju, Volfgang F. Greven, izneo je slican stav.


"Za ove napade odgovorni su kriminalci koji se, ocito, ne obaziru ni na sta. Mi znamo da oni nemaju podrsku medju lokalnim stanovnistvom", izjavio je Greven.


On je izrazio nadu i cvrsto uverenje da ce makedonska policija privesti krivce pravdi.


U drugim oblastima Makedonije takodje je bilo vandalskih ispada. Jovan Bulevski, novinar makedonskog radija iz tetovskog podrucja, pretezno naseljenim etnickim Albancima, rekao je da je selo Jelosnik, u podnozju Sar Planine, bilo meta ekstremistickih napada.


"Svi stanovnici ovog cisto makedonskog sela proterani su za vreme rata, i oni jos uvek zive kao privremeno raseljena lica", rekao je Bulevski. "Obnovljene kuce su vec vise puta rusene, a crkva Svete Bogorodice se takodje nasla na udaru ekstremista."


Ministarstvo unutrasnjih poslova zabelezilo je slucajeve podmetanja pozara i druge kriminalne radnje u kriznim podrucjima. Zafirovski je priznao da je delotvornost etnicki mesovitih policijskih patrola, koje su docekane dobrodoslicom u mnogim kriznim zaristima, ogranicena cinjenicom da one nisu aktivne nocu kada se desavaju paljevine.


Todor Stojcevski je novinar skopskog nedeljnika "Denes".