Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonska Igra Na Zici

U senci rata, koalicionoj vladi Makedonije je sve teze da ocuva stabilnost drustva.
By IWPR ICTY

Dok sve veci broj Albanaca prelazi makedonsku granicu, Makedonci osecaju da oni izvlace deblji kraj koji je posledica sukoba u cijem izbijanju oni nisu ucestvovali. Bez obzira na ishod rata u susednoj Jugoslaviji, mnogi smatraju da ce njihova zemlja tim ratom biti zauvek promenjena.


Iako su svesni potencijalnog sirenja etnickog nasilja u Makedoniju, vlada u Skoplju se jasno izjasnila od samog pocetka da zeli da se izbeglice sto pre vrate na Kosovo, dok istovremeno saradjuje sa NATO-m- U medjuvremenu pokusava da otpremi izbeglice u trece zemlje. Ipak, priliv izbeglica u Makedoniju je bio toliko veliki da sve vise preti da poremeti etnicku ravnotezu u zemlji.


Gane Todorovski, pesnik i bivsi ambasador Makedonije u Moskvi, izrazio je strahovanja mnogih Makedonaca kada je rekao da ce od Makedonije malo sta ostati ako "makedonski etnicki nasip" popusti pred najezdom kosovskih izbeglica.


Makedonci su takodje izrazili svoje nezadovoljstvo time da domaci proizvodjaci hrane i odece nemaju nikakvu korist od medjunarodih napora da se nahrane i zbrinu izbeglice. Oni se zale da humanitarne organizacije kupuju vise potrebstina u dalekom Najrobiju nego u Makedoniji.


Medjutim mnogo veci razlog za zabrinutost Makedonaca predstavlja prisustvo Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) u zemlji. Prema ministru policije Pavlu Trajanovu, s izbeglicama u Makedoniju su usli i pripadnici OVK koji se kriju u nepristupacnim pogranicnim delovima. OVK, dodao je, vrsi regrutaciju novih pripadnika medju izbeglicama, organizuje tajne celije i pokusava da uveze oruzje.


Trajanov strahuje da bi vremenom moglo da dodje do povezivanja OVK sa lokalnim albanskim "ekstremistima" sto bi moglo da dovede do oruzanih akcija protiv makedonske vojske i policije.


Doslo je do porasta tenzija sto je rezultat serije incidenata koji su se dogodili u poslednje vreme. U kampu Stenkovec je oko 4.000 mladih Albanaca demonstritalo protiv makedonske policije posto je izbeglica koji je pobegao nasilno vracen u kamp.


Demonstranti su uzvikivali "OVK" i "NATO" i tvrdili da je makedonska policja gora od sprske, i trazili da makedonski policajci budu zamenjeni albanskim.


U cilju smirivanja tenzija oko restrikcija na upotrebu albanskog kao sluzbenog jezika, predsednik Sobranja Savo Klimovski je nedavno izjavio da ce pripadnici svake nacionalnost moci da govore na maternjem jeziku u parlamentu, kada se promeni postojeci poslovnik. Takodje je predlozio liberalniju upotrebu nacionalne zastave na osnovu dogovora koalicionih partnera nego sto to dopusta makedonski ustav.


Medjutim ove pomirljive izjave su izazvale zapaljivu reakciju etnickih Makedonaca. Vlada strahuje da ovo moze da ugrozi izglede koalicionog partnera Vasila Tupurkovskog da nasledi Gligorova na presednickim izborima ove jeseni.


Ovo je navelo Klimovskog da kasnije doda da je samo izneo "licno misljenje" a ne i vladin stav po ovom osetljivom pitanju.


Uprkos ovom preokretu, vecina politickih analiticara ovde ocekuje da ce biti usvojeni amandmani na ustav, sto bi moglo da radikalno redefinise status Albanaca u makedonskoj drzavi i njihov odnos sa makedonskom vecinom.


Analiticari smatraju da ce promene biti prakticno nametnuti Makedoniji od strane medjunarodne zajednice a da Makedonija nema drugog izbora osim da se povinuje ukoliko zeli da uziva zastitu NATO-a i finansijsku podrsku u buducnosti.


Petar Gosev, lider Liberalno-demokratske partije, koja bi trebalo da se prikljuci vladi kao cetvrti koalicioni partner, kaze da vlada mora da ostane cvrsto na pro-NATO-vskoj orijentacijie ukoliko zeli da obezbedi opstanak Makedonije.


Medjutim, on veruje da redefinisanje Makedonije kao zajednicke albansko-makedonske drzave bi takodje dovelo u pitanje njen opstanak.


U ovom trenutku takvi planovi se ne razmatraju. Arben Dzaferi, lider albanske Demokratske partije Albanaca (DPA) i partner u koalicionoj vladi, je ucrtao pomirljiv put. Njegova partija ima veliki uticaj u izbeglickim kampovima i pokusala je da uveri Makedonce da nema potrebe da se plase OVK.


Makedonci su ipak uznemireni i brinu zbog onog sto bi moglo da se dogodi ukoliko kosovske izbeglice ostanu u njihovoj zemlji na srednji ili duzi rok. Smatraju da znaci iz Bosne i Herzegovine ne slute na dobro. Za vise od tri i po godine posle okoncanja rata, samo 27 odsto izbeglica se vratilo u svoje domove, iako se u zemlji nalaze velike medjunarodne vojne snage.


Dragan Nikolic je novinar u Skoplju i bivsi novinar beogradskog lista Nasa Borba.