Makedonija: zabrinutost zbog preuzimanja stampanih medija

Makedonski novinari pozdravili su preuzimanje tri glavna dnevna lista od strane nemackog medijskog giganta WAZ, izjavljujuci da ce im to obezbediti visi stepen politicke nezavisnosti - ali neki analiticari medija upozoravaju da bi ovakav razvoj dogadjaja mogao dovesti do uspostavljanja monopola.

Dana 28. jula, grupacija WAZ iz Esena kupila je vecinske udele u novinama Dnevnik, Vest i Utrinski Vestnik - koji zajedno imaju tiraz procenjen na 120.000 primeraka.

U cilju smanjivanja troskova, ova izdanja ce kontrolisati i distribuirati jedinstvena nova lokalna kompanija po imenu Media Print Macedonia. Kompanijom ce upravljati Srdjan Kerim, bivsi ministar spoljnih poslova Makedonije, koji je bio i specijalni savetnik nekadasnjeg sefa EU Pakta za stabilnost na Balkanu, Boda Hombaha, koji je sada direktor WAZ-a.

Mada detalji o sklopljenom poslu nisu objavljeni, IWPR je saznao da su Nemci stekli 81,9 procenata vlasnistva u Dnevniku, i po 51 procenat u druga dva lista.

Kompanija WAZ se obavezala da se nece mesati u uredjivacku politiku. Hombah je nedavno izjavio za radio Dojce Vele, "Mi smo bolja alternativa za novinare koji zele da u svom radu budu oslobodjeni svih manipulacija i uticaja... U Makedoniji imamo jake partnere, i pusticemo urednike da obavljaju svoj posao."

Urednici i deonicari dozivljavaju ovo preuzimanje kao pozitivan korak koji ce podici profesionalne standarde i ojacati nezavisnost medija od politickih pritisaka.

Dnevnik, list koji izrazava stavove politickog centra i nacionalista, dominira na sceni stampanih medija. Od osnivanja 1996. godine uspeo je da zadrzi ulogu vodeceg nezavisnog medija. U to vreme predstavljao je jedinu opoziciju drzavnim medijima.

Njegov glavni urednik, Branko Geroski, izjavio je da je posao sa WAZ-om dobar za njegove novine. "Vec smo ostvarivali profit i imali veliki tiraz, ali morali smo da razmisljamo i o siroj slici," izjavio je za IWPR. "Shvatili smo da je WAZ ozbiljan strateski partner i jednostavno ih nismo mogli odbiti - morali smo da razmisljamo o tome kako cemo se dalje razvijati."

On smatra da ce motiv profita garantovati uredjivacku slobodu. "Morate biti profitabilni da biste sacuvali nezavisnu poziciju, jer ako ste u situaciji da se borite za opstanak, onda postajete podlozni politickom pritisku."

Goran Mihajlovski, glavni urednik tabloida Vest, izjavio je da ce nemacka investicija podici kvalitet i smanjiti troskove, sto ce njegovo izdanje uciniti konkurentnijim na trzistu. "Sada mozemo da se koncentrisemo na sadrzaj, ne moramo vise toliko da brinemo o reklamama," izjavio je.

Diplomate pokazuju oprezni optimizam i nadaju se da ce WAZ pomoci medijima da se oslobode mesanja iz politicke sfere.

"Ono sto je makedonskoj stampi najpotrebnije jesu nezavisni i nepristrasni mediji u kojima novinari objektivno izvestavaju, umesto da sire pometnju i nesigurnost prenoseci glasine," izjavio je jedan zapadni diplomata koji je zeleo da ostane anoniman. "Ovde veoma cesto imamo priliku da vidimo kako novinari preuzimaju ulogu polticara."

Makedonski mediji su podlozni pritiscima politicara i vecina medija je u svojoj istoriji bila povezana sa nekim politickim strukturama. Vlade koje su se smenjivale bile su u poziciji da izvrse znatan uticaj vrseci pritisak na komercijalne oglasivace - koji su predstavljali osnovni izvor prihoda za medije.

Novinari koji rade u ova tri novinska izdanja nisu bili raspolozeni za davanje komentara. Za sada nije bilo najava otpustanja u cilju smanjivanja troskova.

Predstavnici drugih medija su zabrinuti da ce ulazak Nemaca poremetiti ovo neveliko novinsko trziste i u krajnjem ishodu dovesti do smanjivanja, a ne jacanja konkurencije. Oni strahuju da ce WAZ jednostavno istisnuti manja novinska izdanja privlaceci oglasivace nizim cenama, kao i nizim troskovima stampanja i distribucije.

"Nema sumnje da ce to podici standarde u novinarstvu i profesionalnost samih medija," izjavio je Ljupco Zikov, vlasnik nedeljnika posvecenog ekonomiji, Kapital. "Ali, tu ce se javiti problem sa monopolskom situacijom, posto ce WAZ kontrolisati 80 procenata trzista."

Aco Kabramov, glavni urednik na Televiziji A1, plasi se da ce to u krajnjoj instanci lose uticati na uredjivacku politiku. "Mislim da ce ovaj posao negativno delovati na medijsku scenu posto se tako uspostavlja monopol. Ma koliko nezavisno izgledala njihova uredjivacka politika, to ne moze doprineti profesionalizmu ili pluralizmu... Ova tri izdanja ce biti pod kontrolom iste kompanije, i to ce konacno dovesti do manje ili vise jedinstvene uredjivacke politike."

Izvestac IWPR-a je u vise navrata kontaktirao advokate WAZ-a u Skoplju radi dobijanja komentara o izrazenim strahovanjima, ali odgovoreno mu je da predstavnici kompanije nisu dostupni za davanje intervjua.

Vladin antimonopolski komitet tek treba da iznese stav o tome da li su kupovine koje je izvrsio WAZ u skladu sa propisima o vlasnistvu.

Na drugim mestima na Balkanu, velike investicije WAZ-a su, kako neki tvrde, vec poremetile inace slaba komercijalna trzista.

U Bugarskoj i Hrvatskoj, ova grupacija je preuzela kontrolu nad velikim delovima trzista stampanih medija. Prosle godine je usla i u Srbiju, kupujuci 50 procenata udela u vlasnistvu dominantne izdavacke kuce koja izdaje vodeci dnevnik Politika.

Trenutno, u Makedoniji nema velikih igraca na medijskoj sceni, jer je nekada mocna izdavacka kuca Nova Makedonija - drzavna kompanija koja je imala monopol gotovo 60 godina, sa nekoliko dnevnih novina i vise periodicnih izdanja - izgubila najveci deo svog uticaja.

Nekada vodece dnevne novine u zemlji, Nova Makedonija i Vecer, sada su marginalizovane, imaju velika dugovanja, i tiraze koji ne prelaze 1000 primeraka. U zemlji trenutno izlazi ukupno osam dnevnika, sest na makedonskom i dva na albanskom jeziku.

Klime Babunski iz Instituta za socioloska, politicka i pravna istrazivanja veruje da bi WAZ mogao nastaviti da kupuje lokalne medije. "Ovo nije kraj," izjavio je. "Ne vidim zasto se WAZ ne bi prosirio i na trziste nedeljnika. Imaju i sredstava i interesa za to."

Ana Petruseva je koordinator i urednik IWPR-a u Skoplju.