Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija: Upotreba zastave uzburkala strasti

Dvoglavi crni orao, simbol etnickih Albanaca, izaziva nove tenzije uoci predstojecih opstih izbora.
By Iso Rusi

Upotreba zastave postala je jedno od kljucnih pitanja u predizbornoj kampanji. U Makedoniji se vodi uzavrela rasprava o tome da li bi etnickim Albancima trebalo dopustiti da isticu sopstvenu zastavu.


Makedonci se ostro protive upotrebi dvoglavog crnog orla na crvenoj pozadini za koju tvrde da je simbol strane zemlje - susedne Republike Albanije.


Tokom protekle decenije novostecene makedonske nezavisnosti, etnicki Albanci su uvek koristili zastavu sa crnim dvoglavim orlom. Oni kazu da je to bilo dopusteno u komunistickoj Jugoslaviji, te da je ovaj barjak kao simbol zajednice nastao pre nego sto je postojala albanska drzava.


Iz albanskog tabora su se krajem avgusta culi pomirljivi glasovi kada je u medijima osvanula izjava Abdurahmana Alitija, lidera Partije demokratskog prosperiteta, PDP: "Mislim da bi bilo bolje ako bi se albanske stranke okupile i dogovorile da koriste (makedonsku) drzavnu zastavu."


Bilo kakav pozitivan efekat koji bi ovakva izjava mogla imati je onemogucen pre nekoliko dana kada je ministarstvo unutrasnjih poslova poslalo policiju u zapadnu Makedoniju, pretezno naseljenu Albancima, da ukloni zastave sa orlovima sa javnih zgrada.


Ova policijska akcija navela je cetiri najvece etnicke albanske stranke, medju njima i PDP, da optuze Makedonce za nameran pokusaj da unese pometnju uoci predstojecih opstih izbora 15. septembra.


Oni su zahtevali od medjunarodne zajednice da "upotrebi svoj autoritet kako bi se prevazisla napeta situacija i rizik od eskalacije sukoba".


Ova epizoda je, medjutim, samo poslednja u nizu sporova o nacionalnim simbolima koji su doprineli porastu tenzija izmedju dve zajednice.


Vlasti su pokusale da razrese problem zakonskim putem 1997. godine kada je parlament ratifikovao odluku Ustavnog suda kojom se zabranjuje isticanje bilo cega drugog osim drzavne zastave kao i simbola lokalnih samouprave.


Mada je ovaj zakonski propis kasnije ukinut, jos uvek je bio na snazi 7. jula 1997. godine kada je policija u Tetovu i Gostivaru uklonila sa stubova ispred opstinskih zgrada zastave sa crnim orlom.


Oko 10.000 etnickih Albanaca tada je izaslo na ulice da protestvuje. Tri lica su smrtno nastradala, na stotine demonstranata su povredjeni prilikom incidenta u Gostivaru, pri cemu je policija optuzena za krsenje ljudskih prava.


Gradonacelnici Tetova i Gostivara, Alajdin Demiri i Rufi Osmani, i predsednici opstinskih saveta odbili su da spuste zastave zbog cega su uhapseni. Na sudskom procesu koje je potom usledilo osudjeni su na zatvorske kazne.


Pocetkom 1999. godine, nove vlasti pod vodjstvom VMRO-DPMNE i Demokratske partije Albanaca, DPA, izglasale su amnestiju za politicke zatvorenike i oni su pusteni na slobodu.


Godinu dana kasnije, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je zalbu Rufi Osmanija, koji je tvrdio da su njegova ljudska prava bila povredjena. Sudije u Strazburu odlucile su da su makedonska policija i sudstvo postupale u skladu sa ovlascenjima.


Pitanje zastave, koje je neodvojivo povezano sa predrasudama i stereotipima o Albancima i njihovoj lojalnosti prema zemlji u kojoj zive, tek je ovlas pomenuto u Ohridskom mirovnom sporazumu koji je okoncao proslogodisnji nasilni sukob u Makedoniji.


Nazalost, ni Ohridski sporazum ni zakoni nisu iskorisceni da se razresi sukob oko nacionalnih simbola, pa se moze ocekivati da on potraje jos dugo nakon zavrsetka predstojecih parlamentarnih izbora.


Iso Rusi je glavni i odgovorni urednik albanskog nedeljnika "Lobi".