MAKEDONIJA: STRAH OD NASILJA NA LOKALNIM IZBORIMA

Uoci predizborne kampanje za lokalne izbore pocetkom sledeceg meseca, medjunarodni posmatraci upozoravaju etnicke albanske stranke da se uzdrze od podsticanja one vrste nasilja koje je obelezilo prethodne izbore.

Analiticari kazu da su medjunarodni zvanicnici zabrinuti zbog mogucih problema jer ce se politicke partije boriti za visoke uloge na predstojecim izborima. Izbori zakazani za 13. mart su prvi nakon uvodjenja novih zakona koje opstinama daju znatno veca ovlascenja.

Predstojeci izbori smatraju se posebno znacajnim za albanske partije jer im nova administrativna podela zemlje na osnovu etnickog sastava pruza sansu da osvoje vlast u 16 od ukupno 84 opstine u Makedoniji. Ranije su imali vlast u nesto vecem brojem opstina, ali su one po velicini bile znatno manje.

Decentralizaciju, poslednju kljucnu odredbu iz Ohridskog mirovnog sporazuma kojim se okoncalo medjunarodno nasilje 2001. godine, odobrio je parlament proslog leta sto je navelo makedonsku opoziciju da zahteva odrzavanje kontroverznog referenduma o ovom pitanju.

Zakonima o decentralizaciji prenose se ovlascenja sa centralnih vlasti na opstine nad citavim nizom usluga.

Gradonacelnici i gradske vlade sada ce donositi odluke iz oblasti obrazovanja, zdravstva, gradjevine, lokalnog ekonomskog razvoja, kulture i sporta. Oni ce, takodje, imati izvestan stepen finansijske autonomije jer ce se neki poreski prihodi slivati u opstinske umesto u drzavni budzet.

Politicki analiticar Hisen Ramadani je izjavio za IWPR da ce "veca ovlascenja lokalnih vlasti predstavljati veliku motivaciju za albanske stranke na ovim izborima".

Jos jedan faktor koji bi mogao dovesti do sukoba izmedju albanskih stranaka je cinjenica da ce Demokratska unija za integraciju, DUI, ucestvovati na lokalnim izborima po prvi put, suprotstavljajuci se svom glavnom rivalu Demokratskoj partiji Albanaca, DPA, koja danas kontrolise opstine u kojima albanska zajednica predstavlja vecinu.

"DUI nije zastupljena u organima lokalnih vlasti. Oni zele da preuzmu kontrolu", kaze Iso Rusi, glavni i odgovorni urednik albanskog nedeljnika "Lobi". "DPA, s druge strane, zeli da ocuva trenutnu situaciju".

Mada je medjupartijsko rivalstvo veoma prisutno uoci predstojecih lokalnih izbora, DUI i DPA ne mogu sebi da dopuste da podsticu onu vrstu nevolja koje su obelezile prethodne izbore, kazu analiticari.

Na lokalnim izborima 2000. godine, jedna osoba je smrtno nastradala, a nekoliko drugih su ranjeni u pucnjavi na dan izbora u etnicki albanskom selu Kondovo.

Albanske stranke su sasvim svesne cinjenice da ce ove izbore Brisel pazljivo pratiti s obzirom na to da je makedonska prijava za clanstvo u Evropskoj uniji vec daleko odmakla.

Posle podnosenja formalne prijave Makedonije za clanstvo u Evropskoj uniji 2004. godine, makedonska vlada je dostavila Briselu odgovore na 14.000 strana na pitanja iz upitnika o pridruzivanju EU. Zvanicnici u Skoplju se nadaju da ce do kraja godine dobiti potvrdu o odobravanju statusa zemlje kandidata.

Abduladi Vejseli, lider opozicione Albanske partije za demokratski prosperitet, PDP, koja je u koaliciji sa DPA, rekao je za IWPR: "Ako dopustimo da dodje do nasilja na ovim izborima, to ce nas udaljiti od Evrope".

Gjorgji Ivanov, profesor politickih nauka na Univerzitetu u Skoplju, upozorava da ce "samo jedan incident biti dovoljan da pokvari sliku o izborima i narusi imidz citave zemlje".

Medjutim, obicni Albanci strahuju da se ovi izbori nece razlikovati od prethodnih.

Sead Ibrahimi, 23-godisnji student iz Tetova, govorio je u ime mnogih drugih mestana kada je rekao IWPR-u da "partijski aktivisti u albanskim oblastima nece oklevati da iskoriste sva moguca sredstva kako bi njihova stranka pobedila 13. marta".

Upravo zbog takvih strahovanja, DUI i DPA su potpisale zajednicku deklaraciju sredinom januara u kojoj se obavezuju da ce se "uzdrzati od nasilja i zastrasivanja" tokom predizborne kampanje i na dan izbora.

Arben Dzaferi, lider DPA, je izjavio za lokalne medije da se zajednickom deklaracijom eliminise mogucnost izbijanja nasilja. "Za nas je vaznije da ocuvamo mir nego da pobedimo na izborima. Ne zelimo pobedu ako se ona ostvari kroz nasilje i nedemokratska sredstva", rekao je on.

Medjunarodni predstavnici u zemlji i inostranstvu vec su izrazili svoju zabrinutost zbog mogucih incidenata i otvoreno su upozorili albanske stranke da ce ih pazljivo posmatrati za vreme izbornog procesa.

Dzulijan Pil Jejts, sef OEBS-ove monitoring misije Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, ODIHR, vec se susreo sa albanskim opozicionim liderima. "Praticemo pazljivo i profesionalno ove izbore, sa velikim zanimanjem", izjavio je on za lokalne medije.

Izvori iz PDP-a su rekli kako je Jejts upozorio opozicioni blok da ce se pazljivo pratiti njihove aktivnosti.

Mada su albanske stranke obecale da ce se uzdrzati od podsticanja nasilja, neki sumnjaju da ce uistinu biti u stanju da kontrolisu dogadjanja na terenu.

Vlado Popovski, profesor prava sa na Univerzitetu u Skoplju, i bivsi ministar u vladi, upozorio je: "[Albanska] deklaracija ne garantuje fer plej tokom glasanja. To ce se odnositi samo na one nivoe koje politicki lideri mogu kontrolisati".

Popovski veruje da bi neki lokalni partijski aktivisti mogli ignorisati zelje njihovih lidera.

Ramadani takodje deli ovo misljenje. "Ulozi su veliki za albanske stranke na ovim izborima. Stoga se ne moze iskljuciti mogucnost da ce neke grupe ili pojedinci pokusati da zastrase biracko telo".

Muhamed Zekiri je novinar Radija Slobodna Evropa iz Skoplju.