MAKEDONIJA: SPOR OKO IMENA SE NASTAVLJA

Makedonska vlada je odbacila predlog Ujedinjenih nacija da zemlja dobije ime “Republika Makedonija-Skopje”, sto je trebalo da bude kompromisno resenje spora oko imena sa susednom Grckom koji traje vec 14 godina. Ali, politicari u Atini i dalje tvrde da izbor imena na kojem druga strana insistira, Makedonija, ukazuje na pretenzije prema teritoriji na severu Grcke koja nosi isto ime. Neki posmatraci upozoravaju da ukoliko ovo pitanje ne bude reseno Grcka moze cak preduzeti konkretne mere tako sto ce pokusati da blokira pokusaje Skoplja da udje u Evropsku uniju i NATO.

Ministarka spoljnih poslova Makedonije Ilinka Mitreva izjavila prosle nedelje da njena zemlja nece prihvatiti uvodjenje imena koje bi se koristilo u medjunarodnim pregovorima, kao sto je predlozio specijalni izaslanik UN Metju Nimic.

Ali, Mitreva dodaje da ce Skoplje nastaviti da ucestvuje u diskusijama koje imaju za cilj da se pronadje kompromisno ime koje bi se koristilo samo u bilateralnim komunikacijama sa Grckom.

Dve zainteresovane strane pregovaraju pod pokroviteljstvom UN-a u Njujorku jos od 1995, nakon sto je doslo do prvog sukoba posle proglasenja nezavisnosti od Savezne Republike Jugoslavije u Skoplju 1991. godine.

Trenutno EU, NATO i UN – pod pritiskom Grcke – zvanicno koriste termin “Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija. Ali Makedonci odlucno odbijaju ovaj nezgrapni naziv, kao i jednako nezgrapnu skracenicu BJRM.

Grcki zvanicnici pozdravili su Nimicov predlog kao dobru osnovu za kompromis. “U skladu s predlogom, ime 'Republika Makedonija-Skopje' – napisano upravo na ovaj nacin – bez prevodjenja, bilo bi usvojeno za medjunarodno koriscenje”, izjavio je ministar spoljnih poslova Grcke Petros Molviatis prosle sedmice.

Predlog se cak nasao na naslovnim stranama novina u Grckoj, gde su mediji bili preplavljeni spekulacijama da bi se na ovaj nacin problem s imenom mogao konacno resiti.

Ali, Mitreva je prekinula takva nadanja insistiranjem da je “za medjunarodne komunikacije jedino prihvatljivo resenje ime iz ustava – Republika Makedonija”.

Analiticari kazu da nestrpljenje Grcke da resi ovaj spor odrazava rast nervoze u Atini, narocito posle priznavanja Makedonije pod njenim izabranim imenom od strane SAD prosle godine.

Raste “strah da bi druge zemlje mogle poci za primerom SAD”, objasnio je Denko Maleski, koji je u proslosti bio na polozaju ministra spoljnih poslova Makedonije i bio ambasador zemlje u UN. Makedonski zvanicnici tvrde da njihova zemlja nece popustiti pod pritiskom Grcke i da nikada nece prihvatiti kompromisno ime ni za sta drugo osim za koriscenje u bilateralnim kontaktima.

“Grcki politicari shvataju da imaju sve manje podrske u ovom nametnutom sporu”, izjavio je za IWPR jedan visoki zvanicnik ministarstva spoljnih poslova.

Ovaj zvanicnik je primetio da je pored SAD jos 109 zemalja – ukljucujuci Rusiju i Kinu - priznalo Makedoniju pod njenim izabranim imenom.

On je izjavio da Grcka samo pokusava da ostavi utisak pred medjunarodnom zajednicom da Atina konstruktivno traga za resenjem, dok je makedonska strana nespremna na kompromis.

Premijer Makedonije Vlado Buckovski kaze da je njegova zemlja vec napravila veliki kompromis kada je pristala da pronadje obostrano prihvatljivo ime za koriscenje u bilateralnim odnosima sa Grckom.

“Uostalom, ovde razgovaramo o imenu Makedonije, a ne o imenu Grcke”, izjavio je on za novinare na konferenciji za stampu prosle nedelje. Koliko ozbiljno Grcka shvata ovo pitanje pokazuje cinjenica da je Atina 1993. godine uvela trgovinski embargo Makedoniji i zatvorila zajednicku granicu, nanoseci veliku stetu ovoj siromasnoj i sa svih strana okruzenoj zemlji.

Sankcije su ukinute tek 1995, nakon sto je Makedonija pristala da izmeni ustav i potvrdi da nema teritorijalnih pretenzija prema susedima, kao i da promeni zastavu za koju su Grci smatrali da je previse blisko povezana sa njihovim nacionalnim herojom Aleksandrom Velikim. Makedonski zvanicnici kazu da je Grcka promisljeno pokusala da progura ovaj poslednji predlog znajuci da je Skoplje trenutno ranjivo zbog planova da zatrazi clanstvo u EU i NATO – gde Grcka vec jeste clan.

Atina je, takodje, zapretila da ce staviti veto na zahteve Skoplja za prijem u obe organizacije ukoliko problem s imenom ne bude resen.

Brisel je do sada izbegavao da se mesa u ovaj spor – a razresenje spora do sada nije bilo navodjeno kao preduslov za ulazak Makedonije u EU.

“Spor oko imena trebalo je odavno da bude resen”, izjavio je nedavno sef EU za spoljnu politiku, Havijer Solana. “Nadam se da ce obe strane u narednim mesecima doci do resenja.”

Zvanicnici iz Skoplja su sigurni da ovo pitanje nece omesti njihov zahtev za prijem u clanstvo EU.

“Grcki veto na ulazak Makedonije u EU je esktremna mera i ne verujemo da ce je Grcka primeniti”, izjavio je za IWPR jedan zvanicnik iz makedonskog Ministarstva spoljnih poslova.

Dimitar Mircev, bivsi diplomata, izjavio je da cak i ako Grcka pokusa da upotrebi ovaj problem da bi sprecila ulazak Makedonije u EU i NATO, to joj verovatno nece poci za rukom, jer “spor oko imena nikada nije bio uslov za clanstvo u ovim institucijama.”

Odbacujuci poslednje ponudjeno kompromisno resenje, makedonski premijer Buckovski je naglasio da ce se razgovori nastaviti.

Poslednji zastoj “ne znaci da ce proces trazenja obostrano prihvatljivog resenja biti obustavljen”, izjavio je novinarima na konferenciji za stampu u Briselu posle susreta sa Havijerom Solanom ove sedmice.

“Ovo ne bi trebalo da predstavlja razocaranje za Nimica. To je samo jos jedan pokusaj koji za nas nije bio prihvatljiv”, izjavio je Buckovski.

U medjuvremenu, Mircev je izjavio za IWPR da vreme radi za Makedoniju. “Nema potrebe da zurimo. Ako smo se nekako snalazili ovih 14 godina, mozemo da sacekamo jos malo.”

Boris Georgievski je novinar skopskog dnevnika Utrinski vesnik.