Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija: Povratak policije u pobunjenicka sela

Etnicki Albanci su se izgleda pomirili sa povratkom makedonskih policajaca u njihova sela.
By Ana Petruseva

Policija se vraca u pobunjenicka albanska sela u koja mesecima nije smela da kroci. Ona patrolira u etnicki mesovitim, albansko-makedonskim timovima, zajedno sa medjunarodnim posmatracima koji ih nadgledaju. Za sada se cini da to funkcionise.


Sela se nalaze u srcu podrucja pretezno naseljenog etnickim Albancima u zapadnoj Makedoniji, u blizini granice sa Kosovom. Ova oblast cini deset odsto ukupne teritorije, i u njoj nije bilo policije za vreme oruzanog sukoba koji je tokom sedam teskih meseci ove godine podelio Makedoniju.


Kada su se borbe okoncale, stanovnici sela u ovoj oblasti strahovali su da ce biti kaznjeni za pobunu, ukoliko se dopusti povratak policiji. Da bi etnicke Albance oslobodili ovakvih strahovanja, jedan posmatracki tim kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, zaduzen je da nadgleda svaku policijsku patrolu.


Policajci nose samo lako naoruzanje i patroliraju tek nekoliko sati dnevno.


S probnim planom za povratak policije krenulo se pre sedam nedelja u pet sela naseljenih oko Tetova i Kumanova. To je funkcionisalo tako dobro da su zapadni posmatraci i Ministarstvo unutrasnjih poslova odlucili krajem prosle nedelje da se policija vrati u jos 15 drugih sela u oblastima koje su oznacene kao "niskorizicne", u okolini Skoplja, Tetova i Kumanova.


Kako se naknadno ispostavilo, policija je uspela da udje u samo deset sela. U selima Dobroste, Neraste i Odri, blizu Tetova, mestani su blokirali put automobilima, kamionima i traktorima kako bi sprecili ulazak policijskih patrola. Seljani su optuzili NATO i OEBS da ne obraca paznju njihove zelje, te da patrole pristizu prerano. Zahtevali su da Albanci budu u vecoj meri zastupljeni u policijskim patrolama.


Policija nije usla ni u Merovo i Cerovo zbog neprohodnih puteva usled sneznih padavina.


Mestani sela Nikustak u kumanovskoj opstini, koje je nekada bilo pobunjenicko uporiste, u pocetku su se opirali ulasku policije, ali su ih u neophodnost takvog koraka ubedili predstavnici OEBS-a. Na ulazu u Lipkovo, lider lokalne zajednice i 56 mestana su posmatrali dolazak policijske patrole koju je docekao jedan od glavnih pregovaraca, Husamedin Halili, i sef kumanovske policije, Drago Nestorovski. "Sve se odvija prema planu. Mislim da necemo imati nikakvih problema", rekao je Halili.


Reklo bi se da seljani vise ne strepe. Vecina mestana poznaje albanske policajce u patrolama. "Ovo je dokaz da se kriza najzad privodi kraju. Zaista verujem da ce sve biti u redu", rekao je mestanin Fari Ademi, star 38 godina, ispred seoske dzamije koja je unistena artiljerijskom vatrom. Sa kuca su se vijorile crveno-crne albanske zastave.


Misini Hajruna, bivsi komandant u sada raspustenom albanskom gerilskom pokretu - Oslobodilackoj nacionalnoj armiji, ONA, takodje je posmatrao dolazak policije. Poznat je po svom ratnom nadimku - Spati. On je uverio svoje saborce da se vise ne moraju plasiti hapsenja.


"Nasa amnestija je ozvanicena i siguran sam da ce od sada, pa nadalje, policija funkcionisati", rekao je Spati. "Nije bilo novih hapsenja bivsih pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije i, zaista, verujem da ce se amnestija ispostovati kao sto je i obecano".


Makedonski parlament je 16. novembra ratifikovao ustavne promene cime se daju veca prava albanskoj manjini. Etnicki Albanci su u februaru mesecu zapoceli oruzanu pobunu koja je malenu balkansku drzavu dovela na ivicu rata. Ove promene su zacrtane u Ohridskom sporazumu, uz posredovanje Zapada, kojim se makedonski i albanski politicki lideri pozivaju na razoruzavanje gerilaca u zamenu za veca prava albanske manjine.


Na dan kada je sporazum odobren, predsednik Trajkovski je razjasnio svoje obecanje o amnestiji i dodao da ce osloboditi 88 bivsih gerilaca koji su bili pritvoreni ili osudjeni po osnovu optuzbi za "terorizam". Do danas je amnestirano 55 bivsih pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije, ONA.


Pre nego sto se policija vratila u sela, distribuirani su leci u kojima se objasnjava da se amnestija odnosi samo na one koji su se dobrovoljno razoruzali do 26. septembra, te da se ne odnosi na lica protiv kojih je Haski tribunal podigao optuznicu.


Ocekuje se da makedonska policija, pod nadzorom zapadnih posmatraca, sada udje u oko 120 sela tokom sledecih 50 dana i da krene sa izvrsavanjem uobicajenih zadataka tokom celog dana. Sprati, kao jedan od amnestiranih, kaze da se jos dosta toga mora uraditi ukoliko se zeli da se mir odrzi. "Sada moramo da damo sve od sebe da bi izgradili medjusobno poverenje".


Tokom vikenda, jedan albanski seljanin je ubijen, a njegov sin je ranjen i potom uhapsen nakon napada na kontrolni punkt u selu Ratae u blizini Tetova.


U zajednickoj izjavi predstavnika NATO-a i OEBS-a, Klausa Folersa i Krejg Dzenesa, kao i specijalnog izaslanika Evropske unije Alena le Roja, se kaze: "Posebno naglasavamo da ovaj tragicni incident nije ni na koji nacin povezan sa razmestanjem makedonske policije u selima."


"Da bi se ovakvi incidenti ubuduce izbegli, cvrsto verujemo da bi taj policijski kontrolni punkt trebalo da se ukloni sto je pre moguce."


Dva dana kasnije policija je oslobodila iz pritvora sina ubijenog seljanina bez ikakvog objasnjenja. Oruzani incidenti se jos uvek redovno prijavljuju u kriznim podrucjima, ali diplomate ih obicno otpisuju kao obracune rivalskih bandi.


Ana Petruseva je novinar magazina "Forum" iz Skoplja.