MAKEDONIJA: OPROSTAJ OD BJRM
Americko priznavanje Makedonije kao zvanicnog naziva zemlje naislo je na dobrodoslicu u Makedoniji, ali, istovremeno, izazvalo osporavanja u Grckoj.
MAKEDONIJA: OPROSTAJ OD BJRM
Americko priznavanje Makedonije kao zvanicnog naziva zemlje naislo je na dobrodoslicu u Makedoniji, ali, istovremeno, izazvalo osporavanja u Grckoj.
Masa veselog sveta okupila se na ulicama Skoplja 6. novembra da proslavi odluku Sjedinjenih Drzava da njihovu zemlju Makedoniju nazovu tim imenom.
Amerikanci ce sada za ovu drzavu sluzbno koristiti njen izabrani naziv, “Republika Makedonija”, uprkos ostrom protivljenju susedne Grcke.
Grci su blokirali medjunarodno priznavanje “Makedonije” jos otkako je zemlja proglasila nezavisnost od Jugoslavije 1991. godine. Tvrdili su da koriscenje ovog imena kao naziva suverene zemlje oznacava teritorijalne pretenzije prema regionu na severu Grcke koji nosi isto ime.
Potez SAD, objavljen je 4. novembra, samo tri dana pre odrzavanja referenduma kojim se u Makedoniji izrazavalo protivljenje uvodjenju novih opstinskih granica – sto je deo paketa mera za decentralizaciju koji cini kljucni deo Ohridskog mirovnog sporazuma kojim je okoncan talas etnickih sukoba u zemlji iz 2001. godine.
Odluka je protumacena kao pokusaj da se ojacaju pozicije makedonske vlade pred referendum zakazan za 7. novembar, na kojem je glasanje za “da” moglo poremetiti planove za implementaciju zakona o reorganizaciji opstina koji je usvojen u avgustu prosle godine. Plebiscit nije uspeo, posto je na glasanje izasla samo cetvrtina birackog tela.
Makedonija se dokazala kao saveznik u kampanjama koje su SAD predvodile u Iraku i Avganistanu.
“Odlucili smo da od sada za Makedoniju zvanicno koristimo naziv Republika Makedonija”, izjavio je u Vasingtonu Ricard Bauser, portparol ministarstva spoljnih poslova SAD, objavljujuci ovaj diplomatski preokret.
”Priznajuci ustavom proglaseno ime Makedonije zelimo da naglasimo posvecenost SAD trajnoj, multietnickoj i demokratskoj makedonskoj drzavi u njenim postojecim granicama.”
Lokalni politicari i analiticari kazu da je ovaj potez SAD dao zemlji veliki podsticaj u njenoj diplomatskoj borbi sa Grckom, koja je na trenutke pretila da se otme kontroli.
Grcka je Makedoniji 1994. godine uvela trgovacki embargo i zatvorila granice. Embargo je ukinut naredne godine, tek nakon sto je Makedonija izmenila svoj ustav i promenila izgled zastave, za koju su Grci smatrali da je previse blisko povezana sa njihovim nacionalnim herojem Aleksandrom Velikim.
Pod pritiskom Grcke, Evropska unija, NATO i Ujedinjene nacije priznale su drzvu pod imenom “Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija” – a iz razloga prakticnosti u najsiru upotrebu je usla skracenica BJRM.
Vecina Makedonaca osecala je otpor prema komplikovanom terminoloskom resenju koje im je nametnuto.
“Zbogom BJRM, zdravo Makedonijo!”, vikali su ljudi okupljeni u Skoplju, gde se predsednik Branko Crvenkovski 6. novembra obratio skupu od nekoliko hiljada ljudi. Posle 13 godina Makedonija je dobila “ono sto zasluzuje”, izjavio je on.
Dok se u Makedoniji slavilo, u Atini i Briselu moglo se osetiti razocaranje. U Briselu, grcki premijer Kostas Karamanlis osudio je ovaj potez kao “promasen i pogresan”.
Grcka je zapretila da ce upotrebiti veto da bi sprecila clanstvo Makedonije u NATO i EU ukoliko se ne pronadje resenje za spor oko imena koje bi svima bilo prihvatljivo.
“Evropska unija i dalje jasno zastupa stav da ukoliko BJRM zeli da se prikljuci EU, onda mopra pronaci resenje koje je opste prihvatljivo”, izjavio je Karamanlis.
U Atini je objavljeno da ce se pregovori sa Skopljem o pitanju imena intenziviriati pre kraja novembra. Iz Skoplja je potvrdjeno da su spremni da nastave dijalog.
”Spremni smo da nastavimo pregovore sa UN u cilju resavanja sporova oko imena”, izjavila je ministarka za inostrane poslove Ilinka Mitreva. “Ponovicemo nas stav o koriscenju ustavnog imena – Republika Makedonija – u medjunarodnim komunikcijama, i potrebu da se pronadje obostrano prihvatljiva formulacija za nase bilateralne odnose.”
Metju Nimic, poslanik UN koji posreduje u pregovorima o sukobu oko imena koji traje jos od 1993, izjavio je za makedonske medije da ce potez SAD nesumnjivo imati politicke posledice, ali da se ocekuje da ce se dijalog nastaviti.
U Vasingtonu, Bauser je naglasio da promenu imena ne treba tumaciti kao pokusaj da se prejudicira ishod pregovora koje vodi UN. “Nadamo se da cemo ovim pregovorima brzo stici do uzajamno prihvatljivog resenja”, rekao je on.
Analiticari u Makedoniji se, ipak, slazu da je potez SAD, koji je usledio odmah po pobedi Dzordza Busa, znacajno osnazio pregovaracke pozicije zemlje.
”Sa ovim priznanjem, spor oko imena je prakticno zakljucen“, izjavio je za IWPR Denko Maleski, bivsi ministar inostranih poslova i bivsi ambasador u UN.
“Pravda je oduvek bila na nasoj strani, posto nema zabelezenih slucajeva da je nekoj zemlji nametnutno ime prilikom prikljucivanja Ujedinjenim nacijama. Posto su sada i pravda i moc na istoj strani, besmisleno je govoriti o kompromisu. Vreme za kompromis je odavno isteklo.”
Maleski je dodao da su se odluke SAD na Balkanu istorijski pokazale kao odlucujuce. “SAD su zaustavile rat u Bosni, obustavile rat na Kosovu, i sada priznaju nase ime. Kada odluce nesto da urade, oni se toga i drze”, rekao je Maleski.
Bivsi ministar inostranih poslova Ljubomir Frckoski slozio se da pregovori koje vode UN nemaju vise sta da ponude Makedoniji. “Amerikanci su de fakto potvrdili nasu formulu.”
On je naglasio da bi Makedonija trebalo da izbegava ucesce u daljim pregovorima ukoliko se njima obezvredjuje odluka SAD.
“Ako sada udjemo u pregovore, time cemo poslati poruku Americi da bismo sa Grckom mogli doci do drugacijeg sporazuma i da njihovo priznanje nema vrednost”, izjavio je Frckoski. “Ako nastavimo sa razgovorima, nijedna evropska zemlja nece slediti primer SAD.”
Kiro Gligorov, iskusni drzavnik koji je poveo Makedoniju u nezavisnost i bio njen prvi predsednik, izjavio je da ocekuje da ce EU vremenom poci stopama SAD.
“Nadam se da ce Grcka, koja je nametnula ovaj problem, preispitati svoj stav”, kaze Gligorov. “Voleo bih da uverim grcke vlasti i narod da Republika Makedonija ne predstavlja nikakvu opasnost za Grcku.”
Boris Georgijevski je novinar dnevnika “Utrinski Vesnik”.
