Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija: Ohrid dve godine kasnije

Napredak je ostvaren, ali ostaju sumnje u pogledu buducnosti dve etnicke grupe u republici.
By IWPR Balkans

Makedonija se i dalje suocava sa brojnim izazovima koji prete da ugroze krhki mir, dve godine nakon sto je Ohridskim mirovnim sporazumom okoncan etnicki sukob.


Otpadnicke gerilske grupe, osiromasena privreda, oslabljene drzavne institucije, kriminal, korupcija i veliki socijalni jaz izmedju etnickih zajednica i dalje prete da destabilizuju region.


Godine 2001, etnicki Albanci su inicirali pobunu zahtevajuci veca gradjanska prava. Borbe su obustavljene potpisivanjem mirovnog sporazuma, uz pomoc zapadnih zemalja, u Ohridu 13. avgusta 2001. godine.


Na izborima odrzanim naredne godine, glasaci su uskratili poverenje nacionalistima i doveli na vlast novu koaliciju koja je ukljucivala Socijaldemokrate i Demokratsku stranku Albanaca, koju su osnovali brojni bivsi pripadnici Nacionalne oslobodilacke armije.


Bivsi lider Nacionalne oslobodilacke armije, Ali Ahmeti, polozio je oruzje da bi postao skupstinski poslanik, a njegova partija sada ima cetiri ministarska mesta i mesto potpredsednika vlade.


Od tada, Ohridski sporazum, koji je trebalo da pripremi temelj za jedinstvenu multietnicku drzavu, vidjen je kao osnova buduce stabilnosti, a njegova implementacija kao preduslov za integraciju u Evropsku uniju i NATO.


Sporazum je postepeno implementiran i vecina njegovih elemenata, osim decentralizacije, je usvojena.


Decentralizacija je jedina komponenta sporazuma koja donosi stvarnu korist kako Makedoncima tako i Albancima, ali proces odredjivanja novih granica izmedju opstina i uredjivanja nacina finansiranja lokalnih vlasti nije jos ni zapoceo usled nedostatka spremnosti za kompromis na obe strane. Dalji pregovori su odlozeni za naredni mesec.


Ipak, ostvaren je napredak u drugim oblastima. Albanski poslanici sada mogu koristiti svoj jezik u parlamentu. Licna dokumenta se izdaju na albanskom jeziku, a kontroverzni albanski univerzitet u Tetovu je u procesu legalizacije i uskoro ce biti finansiran iz drzavnog budzeta. U toku je i proces koji treba da dovede do ravnopravne zastupljenosti Albanaca u drzavnim institucijama.


Pre dve godine, vecina etnickih Makedonaca dozivela je ovaj sporazum kao poraz, tvrdeci da Albanska manjina koristi vecinu kao “taoce”, dok se danas mirovni sporazum prihvata kao nesto neophodno, ali bez odusevljenja.


Obelezavajuci drugu godisnjicu sporazuma, makedonski predsednik Boris Trajkovski je izjavio, “Nema potrebe da bilo koja strana dozivljava okvire ovog sporazuma kao poraz.”


“Vreme je dalo za pravo nasim ocekivanjima da ce to biti jedan zaista evropski sporazum – sporazum koji ce uciniti kraj pokusajima da se za etnicka pitanja pronadju teritorijalna resenja. Sporazum garantuje autenticni multikulturni identitet Makedonije i ne otvara mogucnost federalizacije ili podele duz etnickih granica.”


Ipak, makedonske i albanske opozicione partije se ne slazu sa njegovim stavovima i koriste svaku priliku da napadnu sporazum, tvrdeci da nije doneo nikakve rezultate. Mnogi cak predlazu podelu zemlje na razdvojene etnicke entitete.


Najveca makedonska opoziciona partija VMRO-DPMNE i njihov bivsi koalicioni partner


Demokratska stranka Albanaca ostro kritikuju sporazum, tvrdeci da on nimalo nije popravio bezbednosnu situaciju, jer se i dalje svakodnevno desavaju brojni incidenti koji ukljucuju nasilje.


Ali, premijer Makedonije Branko Crvenkovski odbacuje takve stavove i izjavljuje, “Mnogi ga kritikuju sa razlicitih pozicija, ali niko jos nije ponudio nikakvu ozbiljnu alternativu. Sporazum kao takav ne namece nikakva ogranicenja, a mogucnosti koje nam otvara zavise samo od toga koliko smo u stranju da ga primenimo na najbolji nacin.”


“Potpuni povratak mira, bezbednosti i uspostvaljanje medjuetnickog poverenja predstavljaju tezak proces sa mnostvom prepreka i teskoca na putu. Ali to su ciljevi zbog kojih se vredi angazovati na realizaciji okvirnog plana iz ovog sporazuma.”


Ali, na terenu, obe zajednice i dalje zive u paralelnim drustvima i gaje predrasude koje narusavaju njihove odnose. Pokusaji da se premosti ovaj jaz koji su imali uspeha ostaju malobrojni.


Ipak, tokom poslednje dve godine doslo je do poboljsanja opste bezbednosne situacije, i ocekuje se da ce vojna misija Evropske unije, Konkordija, napustiti zemlju do kraja godine. I pored toga, nastavljanje etnickog nasilja pokazuje da Makedonija jos nije resila sve svoje probleme.


Misteriozna gerilska grupa poznata kao Albanska nacionalna armija, ANA – koja je preuzela odgovornost za vecinu incidenata u Makedoniji, juznoj Srbiji i na Kosovu – i dalje preti otpocinjanjem rata za ujedinjenje svih albanskih teritorija.


Diplomate u Skoplju tvrde da ovu grupu cine kriminalci i da ona ne predstavlja ozbiljnu pretnju miru, dok se ista grupacija na Kosovu opisuje kao “teroristicka”.


Edvard Dzozef, bivsi direktor Medjunarodne krizne grupe u ovom regionu, izjavio je za IWPR da jos nije sasvim izvesno da je vreme sukoba proslo, “Jos ne znamo da li je sadasnji mir u Makedoniji samo privremen ili je to zaista prvi korak ka uspostavljanju istinske stabilnosti.”


“Jos uvek ima previse otvorenih pitanja u pogledu sposobnosti drzave, policije, sudova, vlade i politickih lidera da garantuju da se Makedonija zaista nalazi na putu mira i da se sukobi nikada vise nece ponoviti.”


Ana Petruseva je menadzer IWPR projekta u Skoplju.