Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

MAKEDONIJA OCEKUJE OD SJEDINJENIH DRZAVA DA IZVRSE PRITISAK NA GRCKU

Skoplje se nada da ce Vasington spreciti Grcku u nameri da zbog sukoba oko imena ospori kandidaturu Makedonije za clanstvo u EU.
By Tamara Causidis

Dve nedelje pre donosenja odluke Evropske komisije o statusu Makedonije kao kandidata za EU, premijer, Vlado Buckovski, otputovao je u Sjedinjene Drzave da bi obezbedio podrsku za integraciju zemlje u EU i NATO.


Vlada se okrece Vasingtonu u strahu da bi decenijski sukob sa Grckom oko imena mogao ozbiljno ugroziti njene planove za ulazak u EU, nakon sto je Atina upozorila da bi zbog ovog spora mogla staviti veto na odluku Brisela o Makedoniji. Buduci da nema snaznog partnera ili mentora unutar EU, Makedonija se okrece Vasingtonu u nadi da Sjedinjene Drzave mogu ubediti Grcku da ne zahteva da se razresenje spora oko imena postavi kao uslov za ukljucenje Makedonije u EU. U vreme dubokih podela unutar EU, Makedonija je podrzala invaziju na Irak pod vodjstvom SAD, i tamo poslala i svoje jedinice. Takodje je podrzala stavove SAD u kontroverzi koja je nastupila unutar EU u vezi sa Medjunarodnim krivicnim sudom, ICC.


Kao nagradu, u novembru 2004. godine, Sjedinjene Drzave su napustile ranije neutralni stav u sporu oko imena i priznale Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, Republika Makedonija.


Medjutim, Grcka nastavlja da pruza otpor i blokira medjunarodno priznavanje imena Makedonija, sto cini jos otkako je ova republika proglasila nezavisnost od Jugoslavije 1991. godine.


Grci tvrde da takvo ime implicira teritorijalne pretenzije prema regionu severne Grcke istog imena. Pod pritiskom Grcke, EU, NATO i Ujedinjene nacije priznali su drzavu pod komplikovanim kompromisnim nazivom Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija, BJRM. Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao je 1995. godine specijalnog predstavnika da posreduje izmedju Skoplja i Atine, ali od tada nije ostvaren znacajniji napredak. U septembru, specijalni predstavnik UN, Metju Nimic, predlozio je novo resenje prema kojem bi Makedoniju njenim ustavnim imenom nazivale one zemlje koje su je vec priznale pod tim nazivom. U bilateralnim odnosima sa Grckom, ime bi glasilo Republika Makedonija – Skoplje.


U medjunarodnim odnosima, izjavio je Nimic, zemlja treba da zadrzi svoje izabrano ime, s tim sto bi ga do 2008. godine pisala u obliku Republika Makedonija, a nakon toga Republic of Macedonia.


Neki posmatraci tvrde da kompromis koji predlaze Nimic nosi prepoznatljive tragove americkih stavova u vezi sa ovim sporom.


Kao sto Slobodan Casule, poslanik i bivsi ministar spoljnih poslova, tvrdi u svom komentaru objavljenom u Dnevniku: "Stavljajuci svoj predlog na papir Nimic nastupa kao predstavnik generalnog sekeratara UN, ali u isto vreme on je i predstavnik predsednika Busa." Mediji u Grckoj slicnog su misljenja i tvrde da Nimicov predlog odrazava zelju Amerike da nagradi Makedoniju kao lojalnog saveznika.


Atina je odmah odbila predlozeni kompromis. "Grcka vlada i narod zadrzavaju pravo da blokiraju ucesce (Skoplja) u bilo kojim medjunarodnim organizacijama ukoliko to bude pokusano pod bilo kojim drugim imenom osim BJRM", izjavljuju grcki zvanicnici.


Ostar ton izazvao je strahovanja u Skoplju da bi Grcka mogla ugroziti izglede Makedonije da postane clanica EU. Ulozi su za ovu republiku visoki jer je evropska perspektiva jedini ujedinjujuci faktor u zemlji koja posle okoncanja oruzanih sukoba 2001. godine ostaje etnicki podeljena.


Posle susreta sa drzavnim sekretarom SAD, Kondolizom Rajs, 25. oktobra, Buckovski je izjavio da njegova zemlja ocekuje podrsku SAD za integraciju Makedonije u EU i NATO.


On je izjavio da ocekuje da ce Sjedinjene Drzave, kao i proslog novembra, kada su intervenisale u kljucnom trenutku za vreme potencijalno eksplozivnog referenduma, ponovo pomoci Makedoniji. "Ocekujem aktivnu podrsku za integraciji Makedonije u NATO 2008. godine, kao i za sticanje statusa kandidata za clanstvo u EU do kraja ove godine", izjavio je Buckovski, eliminisuci svaku dvosmislenost.


Bivsi ministar inostranih poslova, Ljubomir Frckoski, izjavio je da je uveren da Vasington moze resiti ovaj spor, ako tako odluci.


"Cini se da su Amerikanci odlucili da razrese spor oko imena i uopste da zakljuce pitanje stabilnosti zemlje pre pocetka pregovora o konacnom statusu (susednog) Kosova", izjavio je on.


Iso Rusi, urednik casopisa Lobi, slaze se s takvim stavom: "SAD zele da se izvuku sa Balkana do 2006. godine i nameravaju da pre toga zakljuce sva otvorena pitanja, ukljucujuci i spor oko imena."


Mnogi veruju da bi Busova administracija mogla uticati na svoje partnere u EU da pruze podrsku zahtevu Makedonije za prijem u clanstvo.


"Nema sumnje da Vasington moze pomoci Makedoniji. Pitanje je koliko i na koji nacin", izjavio je Frckovski.


Gerald Knaus iz Inicijative za evropsku stabilnost, ESI, izjavio je da je opsednutost sporom oko imena onemogucila Grcku da postne EU mentor za Makedoniju.


"To je steta, jer zbog spora oko imena Grcka ne moze igrati ulogu koju je Austrija odigrala u slucaju Hrvatske", izjavio je on, misleci na energican i uspesan angazman Beca kao sponzora hrvatskog zahteva za prijem u EU.


Tamara Kausidis je pomocnik urednika BIRN Makedonija i redovni saradnik BCR.