Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija: napredak u implementaciji ohridskog sporazuma

Vlasti u Skoplju zele potpunu realizaciju mirovnog sporazuma do 2004. godine.
By IWPR Balkans

Makedonska vlada trebalo bi da sledece nedelje usvoji akcioni plan za sprovodjenje Ohridskog sporazuma najavljujuci time novu eru u regionalnoj saradnji na Balkanu.


Ovim planom predvidjaju se izmene i dopune vise od 90 zakona kako bi se ispunili uslovi zacrtani u Ohridskom sporazumu koji je stavio tacku na oruzani sukob u avgustu 2001. godine. Ove reforme bi trebalo da stupe na snagu do kraja sledece godine.


"Ohridski sporazum je najvazniji politicki dokument za buducnost Makedonije", izjavio je za IWPR potpredsednik Demokratske unije za integraciju, Musa Dzaferi, koji je zaduzen za njegovu implementaciju.


"Do sada nije bilo prepreka, ali ako zelimo da izbegnemo ozbiljne greske u njegovoj implementaciji, moramo dobro pripremiti strategiju. Upravo zbog toga smo izradili akcioni plan koji ce uskoro stupiti na snagu."


Ovaj plan, koji bi vlada trebalo da usvoji 13. januara, pripremljen je na sastanku na najvisem nivou 26. decembra. Tada se makedonski predsednik Boris Trajkovski susreo sa vladinim zvanicnicima i stranackim liderima u prisustvu americkog ambasadora Lorensa Batlera i specijalnog izaslanika Evropske unije Aleksisa Brunsa.


Jedino se nije pojavio lider VMRO-DPMNE Ljupco Georgijevski, koji je bio predsednik vlade u trenutku kada je potpisan Ohridski sporazum, navodno u znak protesta zbog hapsenja clanova njegove stranke po osnovu optuzbi za korupciju.


"Smatram da je to bio dobar sastanak", izjavio je Bruns. "Svi prisutni i predstavnici vlade su potvrdili svoju resenost da zaokruze implementaciju sporazuma."


Portparol makedonske vlade Saso Colakovski slaze se s takvom ocenom opisujuci Ohridski mirovni sporazum kao "politicku osnovu koja je odrzala ovu vladu na okupu".


"Njegova implementacija, uz borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i siromastva, jedan je od nasih najvaznijih prioriteta", izjavio je Colakovski.


Decentralizacija je kljucno pitanje u ovom sporazumu koje sve strane tretiraju kao prioritet. Vlada bi trebalo da pripremi paket zakona kojim bi se zapoceo proces decentralizacije najkasnije do decembra 2003. godine. Planira se zavrsetak procesa prenosa ovlascenja sa centralnih vlasti na lokalni nivo do kraja 2004. godine.


Dva druga prioriteta sa decembarskog sastanka su obnova poverenja i snazenje bezbednosnih mera posle konflikta, kao i bezbedan povratak oko 8.000 raseljenih lica - pretezno etnickih Makedonaca - u svoje domove u bivsim zaristima sukoba.


Takodje se resava pitanje zastupljenosti u drzavnoj administraciji, ali zvanicnici upozoravaju da se to nece desiti preko noci. "Najveci problemi sa kojima se suocavamo su nepovoljna ekonomska i socijalna klima u Makedoniji kao i visoka stopa nezaposlenosti", izjavio je Dzaferi za IWPR.


"U sporazumu stoji da bi trebalo da zaposljavamo vise etnickih Albanaca u drzavnoj administraciji i to u trenutku kada smo prisiljeni da otpustamo na hiljade drzavnih sluzbenika - uglavnom etnickih Makedonaca. Postoji opasnost da bi politicki protivnici to mogli da iskoriste kao argument da se Ohridskim sporazumom jedni favorizuju u odnosu na druge.


"Mi analiziramo nase prioritete u jednom broju institucija gde ce se zaposljavati Albanci, pri cemu bi minimalan broj etnickih makedonskih sluzbenika predstavljao visak. Ovaj proces ce biti transparentan i nadamo se da ce svi razumeti da on nije uperen protiv bilo koje etnicke grupe."


Saradnja izmedju makedonskih vlasti i albanskih lidera dodatno je ucvrscena 6. januara kada je premijer Branko Crvenkovski organizovao bozicni rucak za sve clanove vlade. Na ovaj rucak pozvan je i predsednik Boris Trajkovski, pa se ovaj dogadjaj smatra znakom da makedonsko-albanska koalicija postaje sve snaznija.


Evridika Saskova i Jasminka M. Janeva su novinarke dnevnog lista "Makedonija Denes" iz Skoplja.