Makedonija nagrdjena korupcijom

Cak i u zemlji sa stabilnom demokratijom i zdravom ekonomijom, korupcija moze da

ucini nevidjenu stetu. U zemlji sa demokratijom u povoju, kakva je Makedonija, efekat

je mnogo dramaticniji.

Mada su mediji obelodanili istinu o mnogim slucajevima korupcije ciji su glavni akteri visoki partijski i vladini funkcioneri, vlasti su veoma spore u priznavanju tog problema i preduzimanju odgovarajucih koraka da se on resi.

Tokom procesa transformacije iz drzavne u privatnu svojinu, u Makedoniji su se

otvorile nebrojene mogucnosti za cvetanje korupcije: kroz rad raznih komisija,

distribuciju stranog kapitala i kredita, a u skorije vreme i prilikom podele invalidskih penzija.

Kosovska kriza stvorila je novo plodno tlo za podmicivanje. Neke policajce i

zaposlene u dobrotvornim organizacijama trebalo je, navodno, podmicivati da bi

izbeglice sklonili u kampove i organizovali evakuaciju u neke druge zemlje.

Ministarstvo unutrasnjih poslova nedavno je potvrdilo da je korupcija u Makedoniji zahvatila direktore firmi, carinske sluzbenike, poreske inspektore, fudbalske sudije,

lekare, pa cak i prosvetne radnike.

Ipak, Odeljenje za borbu protiv korupcije pri tom Ministarstvu, u poslednje tri i po

godine, otkrilo je samo 147 slucajeva korupcije u koju je bilo umesano 170 osumnjicenih. Taj broj predstavlja tek 0,6 -1,3 odsto kriminala uopste u Makedoniji, tj. 13 - 30 odsto ekonomskog kriminala.

Makedonska policija tvrdi da zbog ustavnih ogranicenja nije u mogucnosti da se bavi prisluskivanjem i tajnim snimanjem, sto bi im omogucilo sakupljanje dokaza protiv

uticajnih licnosti u politickim i finansijskim krugovima.

Od 1.056 tuzbi koje je policija u poslednje tri godine podigla protiv funkcionera zbog korupcije, 64 odsto je odbijeno usled nedostatka dokaza. Od optuzenih koji su stigli

na sud, osudjeno je manje od trecine.

Na sastancima Pakta za stabilnost na Balkanu, odrzanim prosle godine u Sarajevu, Zenevi, Bariju i Oslu, nasiroko se raspravljalo o problemima korupcije u jugoistocnoj Evropi.

Tom prilikom doslo se do zakljcka da je ona ne samo otvorena pretnja ljudskim pravima i slobodi i napast za demokratske institucije nego i direktan izazov samom Paktu.

Kao rezultat svega toga, vrsi se pritisak na makedonsku vladu da potpise sve postojece medjunarodne konvencije protiv korupcije i uvede sopstvene mere. Ipak, i danasnja vlada, poput prethodne, pokazuje vrlo malo volje da se s tim problemom uhvati ukostac.

Zakoni za borbu protiv korupcije bice doneti tek u decembru, jer predsednik vlade tvrdi

da vlada prvo mora da se pozabavi vaznijim pitanjima.

Nedostatak konkretnih zakonskih propisa nije jedini problem. Nedovoljna saradnja

izmedju policije, kancelarije drzavnog tuzioca i raznih drugih inspektorata, olaksala je sirenje organizovanog kriminala. U ime efikasnosti, predsednik parlamenta Savo Klimovski, obratio se direktno drzavnom tuziocu, Stavreu Giokovu, sa zahtevom da

se ne preduzimaju nikakve mere protiv funkcionera cija se imena pominju u izvestajima koje su razlicita ministarstva podnela, nezavisno jedna od drugih.

U isti mah, Klimovski je nagovestio postojanje otpora prema merama protiv korupcije medju "odredjenim strukturama postojece vlasti koje su i same uvucene u kriminal".

Predsednik vlade Makedonije Lubco Georgievski i koalicija "Za promene" izabrani su

pod zakletvom da ce se boriti protiv organizovanog kriminala. Zbog toga se sada ispituje

i njihova proslost.

Za poslednje dve godine, vlada je pokrenula istrazne postupke nakon kojih su podnete

tuzbe protiv visokih funkcionera bivse vlasti. Opozicione partije odbacile su to kao "politicku osvetu". No, predsednik vlade sada paznju usmerava ka svojoj partiji.

"Imamo konkretna dokumenta i dokaze da su neki ljudi iz redova VMRO-DPMNE bili uvuceni u kriminal", rekao je. "Necu tolerisati takvo ponasanje, niti cu zbog takvih ljudi dovoditi u pitanje popularnost svoje partije."

Naravno, to nije prva objava rata organizovanom kriminalu. Prethodni predsednik vlade i vodja LSDM Branko Crvenkovski, takodje se zaklinjao da ce unistiti zlo sto se zove korupcija, ali ne samo da nije postigao nikakav napredak vec je i ubrzo nakon toga

izgubio i samu vlast.

Ostaje da se vidi da li ce sadasnji predsednik vlade imati vise uspeha u borbi protiv narastajuceg "dvovlasca u sistemu" koji polako pocinje da podriva temelje makedonskog drustva.

Veton Latifi je politicki analiticar i nezavisni novinar iz Makedonije.