Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija Na Klimavim Nogama

Tovari oruzja OVK, srpske demonstracije u znak podrske Milosevicu, i napetost izmedju Skoplja i Zapada. Znaci ne slute dobro ovoj krhkoj republici.
By IWPR Balkans

Policija je zaplenila traktor i prikolicu sa 308 komada oruzja u gradu Kumanovu. Ovo je prvi dokaz prisustva gerile u Makedoniji. Nakon toga je u jednom napustenom rudniku nedaleko od ovog grada pronadjeno 4.5 tona pusaka, municije, pesackih mina i rucnih granata. Njihovo kinesko poreklo sugerise da je ovaj tovar Oslobodilacka vojska Kosova (OVK) prosvercovala iz Albanije.


Ministar unutrasnjih poslova Pavle Trajanov je rekao da ce biti jos pokusaja sverca oruzja iz Albanije. Trajanov strahuje da ce bezbednosna kriza biti "uvezena" u Makedoniju ukoliko se rat u Jugoslaviji ne resi uskoro.


Puske, municija i slicno ne predstavljaju jedini problem, dodaje Trajanov, koji spekulise o verovatnom prisustvu clanova OVK medju izbeglicama koje se nalaze u kampovima u Makedoniji. Americki dnevnik, Njujork Tajms, je vec doneo izvestaj o sastanku sa sestoricom Albanaca za koje je receno "da su sebe opisali kao oficire OVK."


Albanski radikali nisu jedini koji su postali aktivni u Makedoniji. U Skoplju je odrzan prvi rok koncert za mir, nalik onima koji se odrzavaju u Srbiji. Na glavnom trgu makedonske prestonice mogle su se videti zastave bivse Jugoslavije cak i slike jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.


Malisa Bozovic, generalni sekretar Demokratske partije Srba u Makedoniji, tvrdi da Jugoslavija ima pravo da napadne pozicije NATO-a u Makedoniji. "Avioni NATO-a bombarduju Jugoslaviju preko makedonskog neba a na svom raspolaganju imaju logisticku podrsku, kompletnu vojnu i civilnu strukturu koja se koristi za spijuniranje i stacioniranje kopnenih snaga." Demokrate planiraju da uskoro odrze jos jedan veliki protestni skup u Skoplju.


U medjuvremenu, vlasnici zemlje oko Stenkoveca, najveceg izbeglickog kampa u Makedoniji, odbijaju da dozvole njegovo prosirenje. Vlasnici su Makedonci kao i lokalni Srbi, i dele stavove sa demonstrantima u prestonici.


Ali kamp u kome se vec nalazi vise od 40.000 izbeglica je premali da bi primio poslednji izbeglicki talas sa Kosova. Visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih Nacija tvrdi da i do 4.000 ljudi stize svaki dan. Glasnogovornik UNHCR-a Rod Remond je predvideo da ce do 100.000 novih izbeglica stici na granicu u skoroj buducnosti. Kaze da je medju njima 20.000 iz regiona Urosevca i 50.000 iz Gnjilana.


Uslovi u kampovima nisu ni malo idealni. Bilo je izvestaja o slucajevima podmicivanja kako bi se pobeglo iz kampova, a sverc cigareta i alkohola je u porastu. U nedelju je u kampovima boks najjeftinijih makedonskih cigareta dostigao astronomsku cenu od 100 DEM. Sanitarni uslovi se pogorsavaju zbog prevelikog broja ljudi, a vreme je hladno i kisovito.


Kasne obecanja ostalih zemalja da ce primiti nekih 92,620 izbeglica. Na osnovu navoda UN-a, u Makedoniju je uslo 132,700 od 560,000 kosovskih izbeglica koje su registrovane od pocetka NATO udara. Makedonska vlada smatra da njihov broj iznosi 150,000. Posto je samo trecinu izbeglica moguce smestiti u postojece kampove, ostali su smesteni u privatnim kucama. Medjunarodna zajednica je na pocetku planirala da iz Skoplja avionima prebacuje 1.500 ljudi dnevno, manje od 13.000 je otislo od trenutka kada su poceli ovi letovi.


Redovno dolazi do svadja izmedju makedonske vlade, humanitarnih organizacija i zapadnih vlada po pitanju izbeglica. Makedonski ministar odbrane Nikola Kljusev je odlucno izjavio da vlada nema nameru da gradi nove kampove i da nove izbeglice sa Kosova ne mogu ostati u zemlji. Ovo je navelo nemackog zamenika drzavnog sekretara Valtera Koblena da predlozi da njegova zemlja nece pomoci naporima Makedonije da postane clan Evropske unije. Kljusev je odgovorio istim tonom rekavsi da je ovo ucena.


A u okviru makedonske vlade, razlike medju koalicionim partnerima koje se ticu uloge NATO-a postaju sve ociglednije. Parlament je usvojio rezoluciju kojom podrzava odbijanje vlade da dozvoli NATO-u da iskoristi teritoriju Makedonije da pokrene intervenciju na Jugoslaviju. Mediji spekulisu o tome da Socijal-demokrati Kire Gligorova vrse pritisak da se ovaj stav promeni.


U medjuvremenu, Arben Dzaferi, vodja Demokratske partije Albanaca, clana vladajuce koalicije, tvrdi da je Makedonija vec izabrala stranu (uz NATO) u konfliktu, i da mora da ide do kraja. On je takodje apelovao da politika prema izbeglicama bude otvorenija i velikodusnija.


Iso Rusi je novinar Fokus-a u Skoplju.