Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija Izmedju Dve Vatre

Skoplje je suoceno sa dve opasnosti. Jedna je veliki broj izbeglica i snazno raspolozenje protiv NATO-a.
By Iso Rusi

Posle tri dana nereda lokalnih Srba na ulicama Skoplja, makedonski parlament je odrzao vanrednu sednicu preko vikenda, dok su kruzile glasine da je krenuo kontigent Tigrova Zeljka Raznatovica "Arkana", zloglasnih srpskih paravojne jedinice, da destabilizuje zemlju.


Iako su neredi mozda stvorili utisak da Makedonija ima razumevanje za polozaj Srbije na Kosovu i da se protivi vazdusnoj ofanzivi koja je u toku, makedonska vlada je brzo reagovala i uverila Zapad da su trupe NATO-a dobrodosle u zemlju. Strahujuci da se sukob na Kosovu moze preliti u Makedoniju, Skoplje i dalje hoda na politickoj zici u pokusaju da izbalansira nepomirljive interese.


U obracanju naciji, premijer Ljubco Georgijevski je upozorio da su dve najvece opasnosti za Makedoniju u ovom trenutku moguci dolazak hiljada izbeglica i stvaranje anti-NATO atmosfere u zemlji.


Iako je Demokratska partija Srba, politicka partija etnickih Srba u Makedoniji tvrdila da su neredi bili spontani, demonstranti su organizovano stigli iz Kumanova, Tetova i Gostivara sto sugerise da su oni bili pripremljeni. Kao rezultat ovoga, Skoplje je kritikovalo Jugoslaviju za mesanje u njene odnose rekavsi da je "neprihvatljivo da strana zemlja ohrabruje demonstracije i nasilje u drugoj zemlji."


Mozda je podrska Srbiji medju etnickim Makedoncima bila preterana, medjutim demonstracije u Skoplju i Kumanovu nisu bili usamljeni incidenti. Kamiondzije iz grada Negotina, su besni sto nisu mogli da rade zbog bombardovanja tako da su predali protestne peticije NATO-u. Preko vikenda su profesionalni fudbaleri podigli plakate na pocetku utakmice na kojima je pisalo, "Zaustavite bombardovanje da bi mogli da igramo na miru."


Na vanrednoj sednici, makedonski parlament je zakljucio da kriza predstavlja ozbiljnu opasnost za Makedoniju kao i za citav region i potvrdio da makedonska teritorija nece biti koriscena kao poligon za pokretanje napada ni na jednog suseda.


Parlament je takodje prihvatio sa odobravanjem pismene garancije od generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane u kome je obecao da ce zastititi Makedoniju u slucaju da se borbe preliju sa Kosova. A posle toga, komandant NATO snaga u Makedoniji, britanski General Majk Dzekson, je bio manje decidan, i rekao je da je odbrana Makedonije stvar makedonskog Ministarstva odbrane, a ne trupa NATO-a koje su stacionirane na njenoj teritoriji. Ipak, makedonski mediji su izabrali da prikazu trupe NATO-a kao drugu liniju odbrane na severnoj granici Makedonije.


Do sada se u Makedoniji sklonilo 22.000 kosovskih Albanaca, a vecinu su prihvatili njihova etnicka braca. Ovaj broj je za 2.000 veci od onog za koji je makedonska vlada rekla da je spremna da prihvati pre nego sto je krenuo priliv izbeglica. U poredjenu sa ovim, Makedonija je prihvatila 50.000 izbeglica u toku bosanskog rata. Vecina njih je smestena u javnim zgradama.


Makedonija je privremeno zatvorila tri granicna prelaza prema Jugoslaviji u sredu, 24. marta, na dan kada je pocela ofanziva NATO-a, i vratila nekoliko stotina izbeglica sa Kosova. Granicni prelazi su otvoreni opet u pet casova popodne, u vreme kada je NATO zapoceo svoj prvi napad protiv Srbije. Ovo je usledilo posle sistematskog pritiska stranih diplomata kao i Demokratske partije Albanaca, politicke partije etnickih Albanaca koja je deo koalicione vlade.


U panici posle pocetka ofanzive NATO-a, mnogi Makedonci su pozurili da naprave zalihe neophodnih potrepstina. Na benzinskim pumpama su se napravili redovi a prodavnice su ispraznjene od osnovnih namirnica. Medjutim, panika je trajala samo nekoliko dana, tako da je sada sve vise manje normalno.


Medjutim, posto se rat vodi samo nekih 10 milja daleko od Skoplja, situacija je jos uvek napeta. Mnogi Makedonci imaju rodjake i prijatelje sa druge strane granice sa kojima ne mogu da stupe u kontakt posto su telefonske linije presecene. Slusaju izvestaje o paljenju sela, o masakrima, hapsenjima i pogubljenjima poznatih Albanaca. Nedostaju im pouzdane informacije o onome sta se zapravo dogadja.


Iso Rusi je novinar Fokusa u Skoplju