Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija Izabrala Novog Predsednika, Gubitnici Govore O Namestanju

Albanci su pomogli da se izabere kandidat makedonske partije nacionalista. Medjutim, glasine o namestanju izbora bacaju senku na izborne rezultate, sto ce verovatno voditi ka politickim sukobima.
By IWPR Balkans

Gradjani Makedonije su na izborima 14.novembra izabrali naslednika bivseg predsednika Kira Gligorova. Dva kandidata, etnicka Makedonca, borila su se za predsednicko mesto.


Zamenik ministra spoljnih poslova Boris Trajkovski, kandidat koalicije Unutrasnje makedonske revolucionarne organizacije- Demokratske stranke makedonskog nacionalnog jedinstva (VMRO-DPMNE) i bivsi predsednik parlamenta Tito Petkovski, kandidat Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM).


U prvom krugu izbora 31.oktobra, Petkovski je dobio 31,7 odsto glasova, a Trajkovski 20,9 odsto. Izlazak biraca bio je prilicno visok, glasalo je 65,2 odsto ukupnog birackog tela.


Jedino su pristalice Liberalno-demokratske partije podrzale jednog od dva preostala kandidata, Petkovskog koji je ucestvovao u izborima upotrebljavajuci slicnu politicku platformu kao jedan od njihovih kandidata, Stojan Andov.


Od drugih partija, Stranka demokratskog prosperiteta (PDP) etnickih Albanaca i Demokratska alternativa (DA), clan vladajuce koalicije, indirektno su pozvali svoje pristalice da ne izlaze na izbore zakazane za 14.novembar. Treca partija vladajuce koalicije, Demokratska stranka Albanaca (DPA) bila je protiv bojkota izbora ali nije formalno podrzala nijednog kandidata.


Sudeci po zvanicnim rezultatima, Trajkovski je pobedio u drugom krugu glasanja sa 52,9 odsto u poredjenju sa 45,9 odsto koje je dobio Petkovski. Ali ova pobeda je u znaku velikog broja nepravilnosti. Svakako postoje nagovestaji da izbori nisu bili tako posteni i demokratski, kao sto je tvrdila vlada. Iznenadjuje sto je izlazak na drugi krug glasanja bilo visi nego ranije 69,6 odsto.


Najvise iznenadjuju rezultati glasanja u podrucju nastanjenim pretezno Albancima. Prevladjujuca kolicina glasova u tom regionu, gotovo 85 odsto, data je Trajkovskom.


Neverovatno je sto je izlazak na birackim mestima u kojima zive etnicki Albanci bio veci u drugom, nego u prvom krugu glasanja, uprkos cinjenici da kandidat etnickih Albanaca nije dospeo do drugog kruga. U nekim mestima, izlazak biraca dostigao je sto odsto, dok su u bar pet izbornih stanica, izborni zvanicnici nasli vise glasova u glasackim kutijama nego sto je bilo glasaca na birackim spiskovima.


Izlazak u ovim podrucjima bio je veci od nacionalnog proseka. Posto se makedonske politicke razmirice vode po etnickim linijama, izgleda cudno sto je vise etnickih Albanaca izaslo na glasanje od etnickih Makedonaca narocito posto su oba kandidata Makedonci.


Slicne nepravilnosti su se desile u proslogodisnjim parlamentarnim izborima, cesto u istim izbornim mestima i stanicama. Medjutim, one nisu ozbiljno uticale na rezultat, posto su dve glavne albanske partije bile, u to vreme, izborni saveznici.


Makedonski premijer Ljupco Georgievski pozdravio je pobedu Trajkovskog kao veliki uspeh, aplaudirajuci cinjenici da je dobio glasove svih etnickih grupacija zemlje. SDSM se, sa druge strane, zali da je postignuta najveca izborna prevara u istoriji Makedonije. Doslo je do niza protesta u Skoplju i drugim mestima. Oko trideset hiljada ljudi skupilo se na glavnom trgu u Skoplju, 15.novembra u znak protesta.


Dok se Petkovski proglasio "moralnim pobednikom" izbora, predsednik SDSM, Branko Crvenkovski pozvao je da se izbori poniste. Socijaldemokrate tvrde da je nekih 200 hiljada glasova ubaceno od strane aktivista DPA, kao rezultat dogovora izmedju Georgijevskog i lidera DPA Arbena Xhaferija, po kojem su Trajkovskom zagaratovani albanski glasovi u zamenu za ustupke ovoj zajednici.


Georgijevski i Xhaferi su odbacili ove optuzbe uz tvrdnju da je poraz Petkovskog nastao kao rezultat njegove anti-albanske izborne kampanje. Predsednik drzavne izborne komisije, Josif Lukovski je rekao da su izbori bili demokratski i posteni i da SDSM nije mogla podneti dokaze za njihove tvrdnje.


SDSM je sveukupno uputila tri stotine prigovora drzavnoj izbornoj komisiji. Ali, ne izgleda da ce izbori biti ponisteni. Verovatno ce doci do ponovnog glasanja u nekim izbornim jedinicama, ali je nemoguce predvideti kako bi to uticalo na rezultat glasanja 14.novembra.


Bez obzira na to da li ce izbori biti ponovljeni delom ili u celini, steta je bila vec ucinjena. Odnosi izmedju vladajucih partija nisu nikad bili kako treba, narocito izmedju SDSM i VMRO-DPMNE. Medjutim, sada konfrontacija medju njima izgleda neizbezna.


Socijaldemokrate ce pokusati da izvuku korist iz situacije koja moze dovesti do ozbiljne politicke krize, da bi nametnuli rane parlamentarne izbore. Medjutim, mali su izgledi da ce vecina poslanika podrzati tu ideju. Mnogi od njih se boje da ce izgubiti svoja mesta usled sve vece frustracije javnosti vladom.


U medjuvremenu, vladajuca koalicija je ugrozena. Lider Demokratske alternative, Vasil Tupurkovski, koji je zauzeo trece mesto u prvom krugu glasanja, proglasio je izbore laznim i rekao da je "vrlo nezadovoljan" naciom na koji su oni vodjeni.


On je rekao da nisu postovana osnovna prava gradjana, ali da ce njegova partija sacekati krajnji rezultat pre nego sto preduzme dalje korake. Tupurkovski, clan Vlade, zahteva da se ponovo pregovara o uslovima koalicije, dodajuci da ukoliko VMRO-DPMNE ne iznese predloge kojeb DA moze podrzati "uzajamna kooperacija nece imati buducnosti".


Stefan Krause je specijalni politicki analiticar sa Balkana. On je proveo proslu godinu u Skoplju kao analiticar organizacije International Crisis Group.