Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija: Bura u javnosti zbog ostavki lidera opozicije

Premijer upozorava da bi poslednji ocajnicki potezi opozicionih lidera mogli da destabilizuju zemlju.
By Ana Petruseva

Premijer Branko Crvenkovski izjavio je da bi pozivi opozicije za ponistavanjem Ohridskog sporazuma i podelu Makedonije duz etnickih linija razgranicenja mogli da zemlju dovedu do ruba gradjanskog rata.


Crvenkovski je ovo izjavio 21. aprila posle niza ostavki iz redova dve najvece opozicione stranke koje predstavljaju glavne etnicke grupe u zemlji.


Predsednik vlade je dodao da predlozi koje iznose neki opozicioni lideri za "promenom granica, etnickim ciscenjem i izgradnjom betonskih zidova podele" predstavljaju "direktan poziv u medjuetnicki rat i podelu zemlje".


Ambasadori NATO, EU, SAD i OEBS takodje su izrazili zabrinutost zbog poslednjih napada na Ohridski sporazum.


U zajednickom saopstenju od 21. aprila, oni su upozorili Makedoniju da nema drugog izbora osim da sprovede sve odredbe sporazuma.


"Implementacija sporazuma ne sme se usporavati akcijama koje protivrece ranijim javnim zalaganjima u prilog sporazuma", rekli su oni. "Drugaciji scenariji ponistice uspehe ostvarene do sada i blokirace put Makedonije ka Briselu i Evropskoj uniji."


Aktuelnu krizu izazvao je Ljupce Georgijevski iz VMRO-DPME-a svojom kolumnom objavljenom u makedonskom dnevnom listu "Dnevnik" 18. aprila u kojoj kritikuje Ohridski sporazum iz 2001. godine. Tim sporazumom je okoncana albanska pobuna uz posredovanje Zapada.


U svom tekstu, bivsi premijer je napisao da vizija o multietnickoj Makedoniji nije ostvarena. Stavise, on je ponovio predlog koji je izneo tokom albanske pobune da se zemlja podeli. Potom je dodao da bi trebalo podici betonski zid kojim bi se razdvojile dve zajednice.


Dan nakon sto je Georgijevski izneo ove kontroverzne ocene, predsednik i potpredsednik najvece albanske stranke u opoziciji, Demokratske partije Albanaca, DPA, takodje su podneli ostavke.


Govoreci na partijskoj konferenciji u Tetovu 19. aprila, predsednik DPA, Arben Dzaferi, je rekao da se povlaci jer ne smatra da postoji nada za "multietnicko drustvo u Makedoniji".


Potpredsednik DPA Menduh Taci izneo je slicne ocene rekavsi da je na pomolu nova kriza u zemlji. "Makedonija je poput pacijenta koji je preziveo prvi infarkt, ali nece biti u stanju da prezivi sledeci", kaze Taci. On je, takodje, osudio Ohridski sporazum nazivajuci ga "mrtvim slovom na papiru".


Koalicija VMRO-DPMNE i DPA bila je na vlasti kada su oruzani sukobi izmedju drzavnih snaga bezbednosti i albanske gerile - Oslobodilacke nacionalne armije, ONA - doveli zemlju na rub gradjanskog rata pre dve godine.


Obe stranke su potpisale Ohridski sporazum, medjutim, dozivele su zestok poraz na opstim izborima krajem 2002. godine. Od tada su u opoziciji vladajucoj koaliciji koju predvodi Crvenkovski sa partijom bivseg gerilskog lidera Ali Ahmetija.


Medjunarodni posmatraci smatraju kazu da napad lidera DPA na Ohridski sporazum - samo dan posle poziva koji je uputio Ljupce Georgijevski za podelom zemlje - ukazuje na cinjenicu da dve stranke ponovo udruzenim naporima pokusavaju da radikalizuju politicku scenu i poboljsaju svoj rejting kod biraca.


Medjutim, ovaj poslednje flertovanje VMRO-DPMNE i DPA sa ekstremizmom naslo se na meti zestoke kritike zapadnih diplomata u Skoplju. "Dzaferi i Taci su potrosene snage... i dobro je sto ce ih se zemlja osloboditi kao politickih lidera", izjavio je za IWPR visoki zapadni izaslanik u Makedoniji. "Sto se tice idiotske ideje o betonskim zidovima ... takve ideje pripadaju proslosti."


Ambasador NATO-a u Skoplju Nikolas Bergman bio je jednako ostar u svojim izjavama prema poslednjim potezima opozicije.


Bergman je izjavio za Radio Slobodna Evropa da su "takve ideje dovele do uzasnih krvoprolica na Balkanu ... a medjunarodna zajednica je alergicna na njih. Mogu reci da smo mi 100 odsto protiv takvih ideja, bez obzira s koje strane dolazile - od Georgijevskog, DPA ili bilo koga drugog."


Crvenkovski je rekao da poslednje ostavke albanskih lidera smatra ocajnickim pokusajima da se Makedonija etnicki podeli. "Ovo je njihov poslednji pokusaj, pokusaj jedne destruktivne opozicije da ucini upravo ono sto im je ranije onemoguceno da uradi - da podeli zemlju", kaze on.


Ahmeti je rekao izvestacima da ideje Ljupca Georgijevskog imaju za cilj da raspale mrznju i obnove sukobe, ali da je realna opasnost od destabilizacije ipak prilicno mala.


Planove za podelu Makedonije prvi put su izneli neki akademici tokom sukoba 2001. godine, ali su ih politicari i javnost brzo odbacili, mada su na plodno tle naisli kod tadasnjeg premijera Georgijevskog.


Mada je parlament do sada doneo vecinu zakona koji se pominju u Ohridskom sporazumu kojima su unapredjena gradjanska prava albanske zajednice, slozeni zakoni o decentralizaciji vlasti tek treba da budu usvojeni.


Ocekuje se da ce celokupan paket preporuka u vezi sa zakonodavnim aktivnostima iz Ohridskog sporazuma biti pretocen u zakone do 2004. godine.


Analiticari kazu da ostavke licnosti ciji je cilj bio da uzburkaju javnost upravo pokazuju u kojoj meri je mirovni proces uspesno marginalizovao zagovornike podela i sukoba.


"Georgijevski i Dzaferi sasvim su svesni cinjenice da medjunarodna zajednica nece dopustiti etnicku podelu u zemlju", kaze Vlado Jovanovski iz magazina "Forum".


On dodaje da je njihov poziv na iscrtavanje novih granica izmedju Makedonaca i Albanaca pre odraz njihovog gubitka vlasti nego sto je ozbiljan predlog za javnu raspravu.


Treba uociti da i VMRO-DPMNE i DPA jos uvek nisu u potpunosti podrzali stavove koje su izneli njihovi lideri u oprostajnim govorima.


Georgijevski, za koga se ocekuje da ce ga smeniti s polozaja predsednika VMRO-DPMNE na partijskom kongresu u maju, kasnije je rekao da je njegov predlog za podelu licni stav, te da ne odrazava stavove njegove stranke.


DPA je odbila da prihvati ostavke Dzaferija i Tacija, i umesto toga je privremeno suspendovala celokupnu politicku aktivnost. Uprkos najavama njenih lidera, ova partija nije zvanicno povukla svoju podrsku Ohridskom sporazumu.


Visoki zapadni diplomata izjavio je za IWPR da ce se pokazati kako su nedavni napadi Georgijevskog i Dzaferija na Ohridski sporazum zapravo poslednji pokusaj stare garde koja je na zalasku.


"To je zadivljujuci mehanizam prociscavanja u demokratiji - oni su bili marginalizovani na parlamentarnim izborima, a sada nastavljaju da sami sebe marginalizuju. Uskoro ce ih svi zaboraviti i nikoga vise nece mariti za njih", rekao je ovaj diplomata za IWPR.


Ana Petruseva je urednik - koordinator IWPR-a u Skoplju.