Makedonija: Albanci i dalje nezaposleni

Dve godine posle zavrsetka sukoba u Makedoniji, na mnogim podrucjima na kojima je doslo do krize nezaposlenost je i dalje visoka – a etnicki Albanci su sve nezadovoljniji partijom koja ih predstavlja.

Vladu, u koju je albanska Demokratska unija za integraciju, DUI, ukljucena kao clan koalicije, optuzuju da ne cini dovoljno da im obezbedi zaposlenje.

DUI predvode bivsi pobunjenici koji su postali politicari, a njihova partija je osvojila vecinu albanskih glasova na izborima odrzanim u septembru 2002. godine. Devet meseci posle uspeha na biralistima, mnogi glasaci misle da obecane promene presporo dolaze.

Avni Zendeli iz sela Matecje krivi DUI za lose uslove u kojima zivi. “Pre izbora obecavali su (DUI) poslove i obnovu nasih kuca. Ali od 4.000 stanovnika sela Matejce samo desetak je zaposleno”, zali se on.

Ljuljzim Arifi iz Lipkova slicnog je misljenja, i kaze: “Izgleda da se Ohridski sporazum (iz avgusta 2001.) ne primenjuje. Trebalo je da nam otvore radna mesta, ali nista se nije dogodilo. Sedimo po citav dan i cekamo da nam neko da posao.”

Oba sela su ucestvovala u sukobima iz 2001.godine, kada su albanski pobunjenici preuzeli kontrolu nad teritorijom i otpoceli borbe sa makedonskim snagama bezbednosti, trazeci veca gradjanska prava.

Neki analiticari smatraju da su Albanci nezadovoljni zato sto su ocekivali da ce mirovni sporazum dovesti do brzog poboljsanja njihove ekonomske situacije. Ali, potpredsednik DUI-a, Agron Budzaku, smatra da je jos prerano za donosenje sudova o njegovoj partiji.

“Postoji lazno uverenje da se ekonomska situacija moze popraviti preko noci. Ipak, bezbednost je od kljucnog znacaja za razvoj”, kaze on.

Ohridski sporazum predvidja korake kojima ce se povecati broj Albanaca u drzavnoj sluzbi, da bi se tako ispravila navodna neravnoteza u korist Makedonaca. Ali Budzaku smatra da proporcionalna zastupljenost nije dovoljna za resavanje problema nezaposlenosti.

Jedan od razloga je to sto bi vlada morala da smanji, a ne da povecava broj drzavnih sluzbenika. Postoje planovi da se u prvoj fazi reforme javne uprave otpusti nekoliko hiljada ljudi. Prema izvestajima organa javne uprave u drzavnoj sluzbi radi 128.000 zaposlenih, dok Medjunarodni monetarni fond preporucuje 20.000 do 30.000.

Pre nego sto je DUI osvojila vlast, Albanci su bili nedovoljno zastupljeni u populaciji zaposlenih. Podaci Instituta za statistiku pokazuju da su cinili 23 odsto stanovnistva, a manje od 10 odsto zaposlenih.

Otkako je nova vlada preuzela duznost, doslo je do izvesnog povecanja broja Albanaca zaposlenih u drzavnoj sluzbi ili u javnim preduzecima. Ipak, neki od clanova ove zajednice i dalje su skepticni.

Zemljoradnik Ida Trena, diplomirani ekonomista, ubedjen je da Albanci i dalje imaju manje sanse na trzistu rada. “Niko me ne moze ubediti da Makedonci cekaju na posao jednako dugo (koliko i Albanci). Ne osecam se ravnopravnim u ovoj zemlji”, kaze on.

Tahir Hani, predsednik opstine Velesta na jugozapadu zemlje, koji nije clan DUI, veruje da se ova partija ne trudi dovoljno da poboljsa polozaj svog naroda.

“Rekao bih da DUI nije ravnopravan partner u ovoj vladi. Morali bi izvrsiti pritisak na vlasti da se otvore javna preduzeca i smanji nezaposlenost”, izjavio je za IWPR.

Bezbednost, pored ekonomije, ostaje jedna od najvecih briga Albanaca u periodu posle sukoba. Abedin Ziberi, koji je savetnik u opstini Lipkovo, clan Demokratske partije Albanaca i bivsi komandant pobunjenika u ovoj oblasti, nedavno je upozorio da “ako nesto moze pogorsati situaciju u Makedoniji, onda je to neuspeh u implementaciji mirovnog sporazuma”.

Ziberi tvrdi da su Albanci sada u tezem polozaju nego pre rata. “Mnogi nemaju posla. Ljudi su gladni i siromasni – a vlada nista ne preduzima da im pomogne”, rekao je.

Suncica Stojanovska je novinarka dnevnika “Makedonija Denes”.