Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Mafija podriva Balkan

Organizovani kriminal prozima sve pore zivota na Balkanu, osujecuje preduzetnistvo i uspostavljanje civilnog drustva.
By Nir Rosen

Sveprisutna mafija uzurpirala je zapadnu pomoc regionu, korumpira trziste i sprecava razvoj civilnog drustva - tvrde dva americka eksperta za Balkan.


U svom govoru o buducnosti regiona u Vilson centru u Vasingtonu 9. aprila, Luiz Seli, direktor Transnacionalnog centra za kriminal i korupciju Americkog univerziteta, kritikovala je stav po kome kriminalne bande predstavljaju "prvenstveno policijski problem koji snage reda i zakona treba da energicno razresavaju."


"To ima smisla jedino ako imate vladavinu prava, poverenje u vladu, nezavisno sudstvo i nekorumpirane zvanicnike", kaze Selijeva. "Ali, toga nema u bivsoj Jugoslaviji... ne mozete tek tako pronaci 'familiju Korleone' i uhapsiti sve clanove. Ne radi se tu o mafijaskim porodicama. Problem je sveprisutan - u bankama, u vladi... mnogi slojevi drustva su ogrezli u korupciji i kriminalu i imaju koristi od toga".


Kristofer Korpora, balkanski analiticar iz ministarstva za odbranu americke vlade, koji se takodje obratio skupu, kaze da je istorija autoritarnih rezima na Balkanu dovela do stvaranja neformalnih mreza na svim nivoima. Neke od ovih mreza, tvrdi Korpora, okrenule su se kriminalu.


Najzad, kaze on, to zahteva angazovanje snaga sa strane, ukoliko se zeli da aktivnosti mirovnih snaga budu od dugorocne koristi. Korpora je podsetio da je jos 1997. godine general NATO-a Vesli Klark tvrdio kako organizovani kriminal predstavlja pretnju mirovnoj misiji u Bosni.


"Mora se prvo pokrenuti demokratizacija da bi se uspostavila vladavina prava i gradjansko drustvo", rekao je on, mada je priznao da neki u Vasingtonu omalovazavaju neophodnost takvog angazovanja.


Primer, koji oslikava razmere kriminalnih mreza u regionu je njihovo uplitanje u proces privatizacije preduzeca, kao sto su aviokompanije i telekomunikacione firme. To je mnogim gradjanima uskratilo pristup kapitalu i znatno usporilo razvoj preduzetnicke inicijative", kaze Selijeva.


"Ne moze se razviti nikakva srednja klasa, jer se drustvo u tolikoj meri polarizovalo zbog zloupotreba u privatizacionom procesu. Stvoren je duboki ekonomski jaz izmedju malobrojne, ali izuzetno bogate elite i pretezno siromasnih gradjana".


U nedavnom izvestaju o Bosni americkog drzavnog knjigovodstvenog ureda, kriminal i korupcija se nazivaju "endemskim problemima", koji "ozbiljno otezavaju" kako ekonomski tako i politicki razvoj, kao i sprovodjenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Prelivanje zapadne finansijske pomoci u dzepove korumpiranih zvanicnika i kriminalnih organizacija osujecuje napore za obnovu bosanske privrede.


Crna Gora nema zakljucene sporazume o ekstradiciji sa Zapadom sto je cini vaznom transportnom bazom za sverc svake vrste. U Albaniji su "ogromne razmere koje su dostigli kriminal i korupcija", ukljucujuci masovnu trgovinu belim robljem i narkoticima, demoralisale veci deo stanovnistva. To ih je ucinilo ravnodusnim prema samom konceptu demokratije, tvrdi Medjunarodna krizna grupa.


"Rand korporacija", istaknuti analiticko-istrazivacki centar sa sedistem u Vasingtonu, upozorava da je u Srbiji policija kriminalizovana. Do te mere da bi "cistka u policijskim redovima mogla dovesti do porasta organizovanog kriminala, jer bi mnogi od onih koji bi izgubili sluzbu u policiji moglo naci uhlebljenje u mafijaskim ili slicnim grupama."


Prema Selijevoj, nacionalne granice i medjuetnicka rivalstva ne predstavljaju prepreku kriminalnoj saradnji u potrazi za zaradom. Naime, tradicionalni neprijatelji, kao sto su Srbi, Hrvati i Albanci, tesno saradjuju u mrezama organizovanog kriminala.


Zapravo, region je postao "neka vrsta spone za lokalne i medjunarodne grupe organizovanog kriminala", tvrdi Selijeva, sa medjunarodnim kriminalnim grupama iz Rusije, Ukrajine, Moldavije i Rumunije. Sve one deluju na teritoriji bivse Jugoslavije baveci se trgovinom belim robljem, emigrantima i oruzjem.


Korpora takodje ukazuje na geografiju Balkana kao bitan faktor. Preko 1.500 kilometara razudjene morske obale, pogodne luke za brodove sa dubokim gazom, veliko prostranstvo pod gustim sumama i planinska podrucja - sve su to idealni uslovi za nelegalne aktivnosti.


Selijeva tvrdi da lokalne zajednice, mediji i medjunarodne organizacije moraju iamti svoj udeo u resavanju problema kao sto je trgovina belim robljem. "Nije dovoljno samo vrsiti racije u javnim kucama i hapsiti zene koje su se nasle u bezizlaznom polozaju. One nemaju nacina da se vrate kucama ili prolaze kroz psiholoske traume zbog svega sto su dozivele."


"Bezakonje generise novo bezakonje. Ne mozete tek tako odvojiti organizovani kriminal od legitimnih aktivnosti, jer su medjusobno tesno povezani. Problem je kako osigurati razvoj legitimnog sektora nakon sto uklonite nelegitimni sektor gde se toliko profita moze ubrati. Ukoliko se ne obezbede alternative kriminalu, nece biti lokalne podrske".


Korpora takodje zagovara podrsku demokratiji na lokalnom nivou. "Do sada se demokratski proces razvijao od vrha nadole. Neophodno je da zapadnjacki osecaj za civilno drustvo uhvati korena. Rec je o dugorocnoj razvojnoj strategiji. Ne mozete samo ukloniti nesto korova i nastaviti dalje."


Nir Rozen je slobodni novinar iz Vasingtona, specijalista za Balkan.