Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Lukić o „medijskom linču“

Bosanski Srbin koji je osuđen za ubistva u Višegradu zatražio je priliku da se uoči žalbenog saslušanja obrati medijima.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 669, 12. novembar 2010.)

Na statusnoj konferenciji koja je ove sedmice održana u Hagu, osuđeni ratni zločinac Milan Lukić je sudijama rekao da on „nije ubica“ i da mediji o njemu šire lažne informacije.

Kao bivši rezervni policajac bosanskih Srba, Lukić je u julu 2009. osuđen zbog toga što je, kako stoji u presudi, u istočnobosanskom gradu Višegradu tokom leta 1992. lično ubio najmanje 132 bošnjačka civila, od kojih je preko stotinu bilo zarobljeno u zabarikadiranim kućama i živo spaljeno. Milan Lukić je osuđen na doživotnu robiju, dok je njegovom rođaku Sredoju Lukiću, kome je zajedno sa njim suđeno za neke od istih zločina, izrečena zatvorska kazna u trajanju od 30 godina.

Oba Lukića su prisustvovala statusnoj konferenciji, jer obojica su se žalila na osude i sada čekaju da bude zakazano žalbeno saslušanje, za koje je predsedavajući sudija Mehmet Ginej (Mehmet Guney) rekao da verovatno neće biti održano pre februara 2011.

Sudija Ginej je Milana Lukića pitao u kakvom je zdravstvenom stanju i kakvi su uslovi u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija.

„Pre no što Vam kažem u čemu je problem, voleo bih da Vas obavestim da [ja] činim sve da bih ostao dostojanstven i ponosan do samog kraja“, odgovorio je Milan Lukić. „Ja nisam ubica . . . Vi ste mi jedina nada i poslednja šansa . . . da se ustanovi istina.“

Potom je govorio o nedavnom otkriću više stotina ljudskih kostiju u Perućcu – veštačkom jezeru na reci Drini, koja prolazi kroz Višegrad. Rekao je da se „o tim kostima ništa ne zna“, ali da se u medijskim izveštajima o njima ipak spominje njegovo ime.

Prvostepeno veće je zaključilo da je Milan Lukić u junu 1992. odjednom pogubio 12 Bošnjaka na obali Drine. Osim toga, tokom njegovog suđenja je više svedoka potvrdilo da su bošnjački civili redovno odvođeni do reke, gde su bili streljani i potom bacani u vodu, koja je bila pretrpana telima.

Milan Lukić je rekao da medijski izveštaji o njemu govore i kao o vođi grupe pod nazivom Beli orlovi, iako su sudije utvrdile da ne postoji dovoljno dokaza za njegovo povezivanje sa zločinima te paravojne formacije.

„Čak je i sudsko veće zaključilo da ja nisam bio niti komandant, niti vođa bilo kakve paravojne grupe“, kazao je on.

On je sudije zamolio da mu dopuste da se u vezi sa time obrati medijima, što bi „doprinelo istini i pravdi, i dalo mi snage da se borim i dokažem svoju nevinost“.

„Gospodine Milane Lukiću, da li biste bili ljubazni da nam opišete zatvorske uslove u kojima boravite, kao i svoje fizičko i mentalno stanje? I hoćete li, molim Vas, biti kratki?“, pitao je sudija Ginej nakon što je osuđenik završio izlaganje.

„Vaša visosti, mediji me linčuju, tako da se ne mogu osećati dobro“, odgovorio je Milan Lukić. „Nastavljaju da šire laži o meni . . . Molim Vas da mi dozvolite da se branim, Vaša visosti. Moj zahtev je skroman i minoran, pa se nadam da ćete imati razumevanja za njega. Hvala Vam što ste mi dozvolili da se obratim [sudu]. Kada dođe žalbeno saslušanje imaću puno toga javno da kažem.“

„Primio sam na znanje da ste zabrinuti zbog ovoga o čemu ste nas upravo obavestili“, kazao je sudija Ginej. „Hvala Vam na saradnji. G. Sredoje Lukiću, da li Vi želite da pokrenete bilo koje pitanje u vezi sa svojim pritvorom i zdravstvenim stanjem?“

„Sve je u redu i nema nikakvih problema“, odgovorio je Sredoje Lukić.

Sudija Ginej je primetio i da je tim odbrane Milana Lukića predao tri poverljiva podneska u kojima je zatraženo da se u žalbenom postupku predoče novi dokazi. Veće će se o tim zahtevima izjasniti pre žalbenog saslušanja – rekao je sudija.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.