Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Lider vojvodjanskih madjara pridruzio se srpskom rukovodstvu

Lider madjarske manjine izazvao veliko iznenadjenje javnosti pridruzivsi se novom srpskom rukovodstvu.
By IWPR Balkans

Lider Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) Jozef Kasa, prihvatio je mesto potpredsednika Vlade Srbije. To je izazvalo veliko iznenadjenje javnosti kako u Vojvodini, severnoj srpskoj provinciji, tako i u Beogradu.


Samo pre nekoliko meseci Kasa je odbio ministarski polozaj u saveznoj vladi, a i nakon toga je nekoliko puta isticao da ne postoje uslovi za ulazak njegove stranke u vlast. Tvrdio je da mu nisu bila garantovana prava da ce se urgentno resiti pitanje informisanja i obrazovanja na madjarskom jeziku, kao ni nesto sira lokalna samouprava u mestima sa madjarskom vecinom.


Medjutim, susret sa predsednikom Jugoslavije, Vojislavom Kostunicom, 22.januara sve je promenio. Kasa je izjavio da je doslo vreme za resavanje problema nacionalnih manjina u drzavnim organima. Time je najveca partija vojvodjanskih Madjara poslala signal i domacoj i medjunarodnoj javnosti da se sa vlastima u Beogradu moze pregovarati o delikatnom pitanju manjina, sto ranije nije bilo moguce sa Slobodanom Milosevicem.


Procenjuje se da u Vojvodini zivi oko 20 razlicitih manjiha, a madjarska je najbrojnija, nastanjuje pretezno severnu Backu i broji oko 330.000 ljudi. Veruje se da se tokom ratova koje je Srbija vodila iselilo izmedju 30 i 50 hiljada Madjara.


Zasad nije objavljeno da li je Kasa i Kostunici izneo samo spisak zahteva i lepih zelja ili je postignuta saglasnost oko necega. Opste je uverenje da je Kostunica morao pristati na neke ustupke kako bi pridobio Kasu, ali u ovom trenutku SVM izbegava novinare i nista nije procurilo u javnost.


Nije verovatno da je Kostunica obecao Kasi da bi moglo doci do lokalnog povezivanja opstina sa madjarskom vecinom, kako su neki nagadjali, jer je takav koncept direktno u suprotnosti sa Kostunicinim stavom o gradjanskoj drzavi.


Posto lider SVM ne spada u politicare koji se zadovoljavaju uopstenim obecanjima, moze se pretpostaviti da je dobio nesto opipljivo.


Obe strane prilicno rizikuju sa ovim potezom. Srpskim nacionalistima svakako nije po volji sto Josef Kasa, kojeg je Milosevicev rezim nazvao separatistom, zauzima visok polozaj u vlasti.


Madjarski nacionalisti zahtevace od Kase da brzo resava njihove probleme, a zamerace mu i zbog toga sto se ulaskom u vlast, vise oslanja na Beograd nego na Budimpestu.


Verovatno je da se Kasa odlucio za kompromis zbog neodloznih problema sa kojima se manjine suocavaju u Vojvodini. Vecina ih je rasuta po citavoj teritoriji pokrajine i zivi pretezno u nacionalno mesovitim sredinama, sto posebno pogadja obrazovanje na maternjem jeziku.


Po vazecim zakonima, manjine imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku od osnovne skole do univerziteta. Imaju pravo i na informisanje te na negovanje sopstvene kulture. U praksi to ne tece bas glatko.


Miloseviceve vlasti nisu stimulisale pracenje nastave na maternjem jeziku u mesovitim sredinama uz sugestiju da je deci bolje da znaju srpski, jer ce lakse naci posao. Zatim, postoji manjak kadrova, jer se vecina nastavnika iselila u Madjarsku. Nema dovoljno sredstava ni za finansiranje skolstva na manjinskim jezicima, jer je prosveta u nadleznosti republicke vlade.


Informisanje je u jos tezoj situaciji. Ono je pod kontrolom pokrajinske skupstine. Skupstina Vojvodine, medjutim, nema u svom budzetu sredstava za finansiranje postojecih nedeljnih listova na jezicima manjina.


Do oktobarskih promena glasilima na jezicima manjina rukovodile su Socijalisticka partija Slobodana Milosevica i Jugoslovenska levica njegove supruge Mire Markovic. Sada je tu ulogu preuzeo vladajuci DOS i izabrao urednike i clanove upravnih odbora.


Protiv te odluke pobunila se grupa madjarskih intelektualaca, tvrdeci da je rec o novom partijskom jednoumlju. Redakcija madjarskih dnevnih novina "Magyar So", protestvovala je, a neki clanovi upravnog odbora vec su podneli ostavke.


Jozef Kasa je ocigledno pod pritiskom da probleme informisanja i skolstva sto pre razresi, pa nije mogao da ceka.


Dosta toga je potrebno da se dogodi na relaciji Novi Sad-Beograd, da se zaborave razmirice od proteklnih deset godina. Prema popisu iz 1991.godine, nacionalne manjine cinile su jednu trecinu stanovnika Vojvodine. Ali, nacionalni sastav su u medjuvremenu promenili razni ratovi.


Tokom protekle decenije iz ove pokrajine najvise su se iseljavali pripadnici madjarske i hrvatske nacionalnosti. Doseljavali su se iskljucivo Srbi, izbeglice prvo iz Hrvatske, a nesto kasnije iz Bosne.


Partija gospodina Kase je jos pre tri godine ponudila tadasnjem predsedniku Slobodanu Milosevicu svoj koncept manjinske autonomije, veca ovlascenja za lokalnu samoupravu. On i njegovi saradnici nikad nisu odgovorili na te zahteve, vec su tvrdili da manjine u Srbiji imaju sva prava po evropskim standardima.


Ovaj stav bivseg predsednika doprineo je nedavnom izbornom trijumfu Vojislava Kostunice i njegovog DOS-a u vojvodjanskim mestima gde zive pripadnici manjina.


To je znak da manjine imaju poverenja u sadasnju vlast i da zele da izbegnu bilo kakvo produbljivanje medjunacionalnih nesporazuma, kakve je prosla vlast namerno izazivala.


Ipak, u Vojvodini se veruje da je dogovor Kostunica-Kasa trebalo da bude predocen javnosti. Smatra se da je doslo vreme da se pitanje manjina u Vojvodini i Srbiiji ne resava ad hoc dogovorima stranackih lidera, vec da se traga za sistemskim resenjima.


Ona ce, naravno, morati da budu uskladjena sa evropskom praksom, kad je rec o pravima manjina, ukoliko vladajuci DOS iskreno zeli da zemlju priblizi Evropi.


Mihailo Ramac je redovni dopisnik IWPR.