Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Lider bosanskih Srba kaže da je Karadžić mirotvorac

Haški svedok Milorad Dodik bio je političar u samoproklamovanoj Karadžićevoj državi, a danas je na čelu srpskog entiteta u Bosni.
By Rachel Irwin
  • Haški svedok Milorad Dodik.  (Fotografija: ICTY)
    Haški svedok Milorad Dodik. (Fotografija: ICTY)

Aktuelni lider srpskog entiteta u Bosni izjavio je ove sedmice pred Haškim tribunalom da je ratni predsednik Radovan Karadžić tokom devedesetih pokušavao da sukob reši mirnim putem, te da nikada nije naredio ratne zločine.

Milorad Dodik – koji je tokom rata u Bosni bio poslanik u skupštini bosanskih Srba, dok je danas predsednik Republike Srpske – pojavio se na Karadžićevom suđenju kao svedok odbrane.

„Apsolutno tvrdim da gospodin Karadžić nikada nije insistirao na činjenju bilo kakvih ratnih zločina, niti sam ja svedok da je on bilo kada u tome učestvovao“, kazao je Dodik.

Rat, rekao je on, „nije normalno stanje stvari“.

„Rat karakterišu veliko nasilje i haos. Veoma je teško kontrolisati haos. Bilo je važno sprečiti haos, ali nakon što je jednom izbio, oni na odgovornim pozicijama su morali pokušati da ga ograniče. Na nesreću, u Bosni i Hercegovini je bilo mnogo lokalnih gospodara rata, koji su pokušavali da protumače situaciju na svoj vlastiti način, i nađu vlastite odgovore na nju. Tako je bilo na svim stranama“, rekao je Dodik.

Što se tiče okrivljenikove uloge, svedok je izjavio: „Gospodin Karadžić je odlučno pokušavao da pronađe mirno rešenje za konflikt.“

Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene bosanske Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno skoro 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici.

Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Karadžić se brani samostalno, a prilikom ispitivanja svedoka je primetio da ga je Dodik opisao kao tadašnjeg „neospornog lidera“ Srpske demokratske stranke (SDS).

„Jesam li ja pre ili tokom rata raspolagao bilo kakvim sredstvima prisile kojima sam mogao prinuditi SDS da budem njihov neosporni lider“, upitao je on Dodika.

„Vi ste sigurno neosporni lider“, odgovorio je svedok. „Ljudi su Vas tako doživljavali. Vaše izjave i ponašanje imali su podršku celokupnog naroda . . . Nisam bio svedok nikakvom slučaju nedemokratskog ucenjivanja ili tome da ste vršili prisilu nad bilo kojim članom vlastite stranke.“

Dodik je rekao da je pokojni bosanski predsednik napravio „temelj za sukob“ time što je u martu 1992., nakon referenduma, zvanično proglasio nezavisnost Bosne od Jugoslavije. Ubrzo potom, izbio je rat.

„Ubeđen sam da je Izetbegovićeva odluka o otcepljenju Bosne jednostrani akt secesije. On nije imao moć koja bi mu dopustila da donese takvu odluku“, rekao je on.

Po Dodiku, Izetbegović je „težio da afirmiše svoju islamsku deklaraciju“ i nastojao da društvo počiva na „šerijatskom zakonu i islamskim vrednostima“.

Dodik je uglavnom opširno odgovarao na Karadžićeva pitanja, a kada bi tužilac Alen Tiger (Alan Tieger) uputio prigovor koji se ticao njihove relevantnosti – izražavao je negodovanje.

„Molim Vas da me ne prekidate“, kazao je u jednom trenutku.

Prilikom povremeno napetog unakrsnog ispitivanja, Tiger je svedoka pitao da li su „snage bosanskih Srba tokom rata počinile masovne zločine nad bosanskim Muslimanima i bosanskim Hrvatima“.

„Mi smo u Bosni i Hercegovini imali građanski rat, gde su vojne snage bile sačinjene od Bošnjaka, Srba i Hrvata – a sve tri strane su kršile zakone rata i činile zločine“, odgovorio je Dodik.

Tiger je svedoka pitao za njegove ranije komentare o tome da su u SDS-u nastojali da njihova politika deluje prihvatljivo međunarodnoj zajednici, dok su istovremeno kovali druge planove, uključujući i one o otpuštanju ne-Srba sa posla.

„Naravno da je bilo otpuštanja ne-Srba, ali i Srbi su bili otuštani sa teritorije pod kontrolom Muslimana. Bio je rat“, kazao je Dodik. „Ja razumem ulogu gospodina Karadžića, koji snosi političku odgovornost za neke događaje, ali on je optužen za [učešće u] zajedničkom zločinačkom poduhvatu, što je po mom mišljenju izmišljena kategorija.“

„Kažete da je to izmišljena kategorija. Ali to niste govorili 2001. godine“, konstatovao je Tiger.

„Moguće – ali, takav je život. Shvatili smo neke stvari koje nam nisu bile jasne“, kazao je Dodik. „Svi ti procesi [pred Haškim tribunalom] počivaju na pretpostavci da su Srbi bili remetilački faktor i da su svi drugi u pravu.“

„To je potpuno pogrešno“, uzvratio je oštro Tiger. „To nije stav ove institucije ili tužilaštva. To uopšte nije nešto što Vas pitam. Među stvarima koje ste ranije rekli je i to da ste rukovodstvo SDS-a optužili za organizovanje i činjenje zločina.“

„Izvinite, ko Vam je rekao da sam ja to izjavio? Neki mediji?“, upitao je Dodik.

Tiger je rekao da su te primedbe iznete u BBC-jevim vestima od 12. januara 2001., pri čemu se pozvao na novinsku agenciju BETA iz Beograda.

Prema tim izveštajima, Dodik je izjavio kako se „mora otvoreno reći da su zločini počinjeni pod rukovodstvom SDS-a“.

„To je bila politička borba, koja je između mene i SDS-a vođena 2001. To je bilo vreme smene vlasti. Smatrajte to političkim govorom, koji ne mora biti zasnovan na činjenicama“, rekao je Dodik tužiocu.

Tiger se potom osvrnuo na Dodikove izjave iz 2005. godine, kada je on izrazio zabrinutost da je Karadžić tokom 1997. – neposredno pre no što je počeo da se skriva – uzeo 36 miliona nemačkih maraka iz trezora Narodne banke Republike Srpske.

„Vi ste svojoj zajednici skrenuli pažnju na takvo ponašanje, koje ste tada smatrali neshvatljivim i, pretpostavljam, duboko nepravednim prema siromašnim ratnim veteranima i udovicama“, kazao je Tiger.

„Šta je Vaše pitanje? Vi želite da ja to potvrdim? Da, kada sam to izjavio ja nisam znao da je taj novac upotrebljen za obnovu Republike Srpske. Bio je upotrebljen kao depozit za crep, cigle i tako dalje, ali kada sam dao tu izjavu ja nisam znao da je postojao takav depozit“, ponovio je svedok, dodajući da „ne postoji ništa sporno u toj izjavi, osim što Vi koristite novine kojima ja ne verujem [Dnevni avaz]. One služe za propagandu.“

Tiger je Dodika potom pitao za njegov odnos prema Biljani Plavšić, koja je za vreme rata bila članica predsedništva bosanskih Srba. Ona je 2002. priznala krivicu za progon, nakon čega ju je Tribunal osudio na 11 godina zatvora. Puštena je pre isteka kazne, 2009. godine.

„Gospođa Plavšić je dobra i časna žena“, kazao je Dodik. Dodao je da ju je upoznao tek posle rata, ali da je znao za sukobe koje je imala sa ostalim zvaničnicima SDS-a.

Tiger je Dodika pitao i za slučaj Mevludina Sejmenovića.

U svom iskazu koji je prošle godine dao na suđenju komandantu vojske bosanskih Srba, Ratku Mladiću, Sejmenović je rekao da je, nakon što je teško pretučen u jednom zatočeničkom logoru, bio prisiljen da – kao Bošnjak – uđe u skupštinu Republike Srpske kako bi stvorio iluziju multietničke vlasti. (Više o tome vidi u tekstu „Bošnjački političar opisuje kako je prisilno stupio u srpsku skupštinu“.)

Obraćajući se Dodiku, tužilac je rekao: „Vi ste otišli da vidite gospodina Sejmenovića tamo gde živi [u Banja Luci], kako biste porazgovarali s njim. Rekli ste da ste ga pozvali da radi u skupštini Republike Srpske . . . Kazali ste mu da je to odobrio gospodin Karadžić. Gospodine Dodik, činjenica je da to nije bio dobronameran poziv kojim bi se [Sejmenoviću] sugerisalo kako može da razmotri ulazak u skupštinu bosanskih Srba pod uslovima koje će slobodno odabrati. Taj čovek je upravo bio izveden iz Omarske [zatvorskog logora] – je li to tačno?“

Dodik je potvrdio da to jeste tačno, ali je i dodao: „Ni ja nisam bio slobodan pod tako nesigurnim uslovima. Niko nije bio slobodan.“

„Verovali smo da ćemo angažovanjem [Sejmenovića] moći da eliminišemo strah koji je u velikoj meri postojao“, dodao je on.

Negirao je da je ikada izjavio da je Karadžić bio unapred upoznat sa tim razgovorom.

„Ne vidim u tome ništa pogrešno“, nastavio je. „To su bili prvi meseci [rata] – on nije imao više ili manje slobode nego ja da odluči šta će i kako tada raditi“, kazao je Dodik.

Tiger je insistirao na tome da se Dodik izjasni o pojedinostima vezanim za susret sa Sejmenovićem.

„Taj čovek je bio na smrt preplašen, zar ne?“ On je bio veoma uplašen i na njemu su se videle fizičke posledice boravka u Omarskoj. Mogli ste to da zapazite. Je li tako?“, pitao je Tiger.

„Ne, nije, nisam video nikakve posledice. Mogao je da se vidi izvestan stepen iscrpljenosti. Bio sam veoma iznenađen. Ja nikoga ne preplašim na smrt. Nakon toga se, koliko sam mogao da saznam, tom čoveku nije ništa desilo. Nekoliko sedmica posle tog događaja, mislim da više nije imao nikakvih problema“, kazao je Dodik.

„Da se ne bismo zapleli u semantiku, ostavimo po strani [izraz] ’preplašen na smrt’“, sugerisao je Tiger.

„Video sam da postoji nekakav strah, ali nisam video nikakve fizičke tragove nasilja. Možda je toga bilo ispod odeće, ali ja to nisam video“, odgovorio je Dodik.

Suđenje Karadžiću biće nastavljeno naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.